IZDVAJAMO

REČ UREDNIKA

Pretplata

Iz redakcije

Sabor trubača u Guči

Foto galerija


SRB INFO

 

ČESTITAMO


 

 

 

 

 

KRAJ SELEKTIVNE HAŠKE PRAVDE

 

 

U Hagu je poslednjeg dana 2017. godine zvanično zatvoren Medjunarodni sud za bivšu Jugoslaviju, koji za 24 godine nije opravdao očekivanja ni onih koji su ga napravili, ni onih zbog kojih je napravljen. Tokom više od 24 godine rada Tribunal je zasedao više od 10.000 dana i saslušao svedočenje skoro 5.000 ljudi, 91 osoba je osudjena za zločine, uključujući genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Procesuirao je 161 optuženog, od kojih su više od polovine bili Srbi, iz vojnog i političkog života Srbije i Republike Srpske. Srpski optuženici su dobili ukupno 1.200 godina zatvora, od toga šest doživotnih, a hrvatski i muslimanski za zločine nad Srbima ukupno oko 50 godina. Ne treba podsećati da je nad Srbima izvršeno etničko čišćenje i da je domografska slika potpuno izmenjena, na primer u Hrvatskoj je izmedju dva svetska rata bilo 17%, za vreme SFRJ 12-15%, a sada ima oko 4% Srba. Sud je 25. maja 1993. godine osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija radi gonjenja počinilaca ratnih zločina na teritoriji bivše Jugoslavije.

Srbima, koji su činili vojni i politički vrh tadašnje Srbije i RS je pred tim sudom izrečeno ukupno 1.200 godina zatvora. Sa druge strane, haško tužilaštvo je, kad je reč o predstavnicima drugih naroda uključenih u sukobe, optužilo mahom vodje paravojnih i teroristič kih organizacija koji su nakon sudjenja oslobadjani od optužbi, poput Nasera Orića, Ramuša Haradinaja, Ante Gotovine, Mladena Markača...

Jedan od trojice glavnih aktera u ratnim sukobima zbog kojih je Tribunal osnovan – nekadašnji predsednik Srbije i SRJ Jugoslavije Slobodan Milošević, umro je 2005. u pritvorskoj jedinici tog tribunala, dok su druga dva aktera, iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Franjo Tudjam i Alija Izetbegović, izbegla medjunarodnu pravdu, jer su u medjuvremenu preminuli. Protiv Izetbegovića je bila podignuta optužnica, dok je, prema rečima tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle del Ponte, protiv Tudjmana bila u pripremi. Kada je reč o nasledju ovog medjunarodnog suda, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 2010. godine Rezolucijom 1966 Tribunalu dao mandat da omogući osnivanje informacionih i dokumentacionih centara u državama bivše Jugoslavije. Ti centri će omogućavati digitalni pristup elektronskim primercima svih javnih spisa i arhivskog materijala Tribunala. – Tokom više od 24 godine rada, Tribunal je stvorio ogromno bogatstvo sudskih dokumenata i spisa, koji uključuju dokaze, presude, naloge, odluke, svedočenja hiljada svedoka, dokazne predmete i transkripte i audio-vizualne snimke postupaka vodjenih pred njim – naveli su u Tribunalu. Dodaju da ti spisi predstavljaju izuzetno vredan izvor informacija o radu Medjunarodnog suda, kao i o dogadjajima u bivšoj Jugoslaviji tokom sukoba devedesetih godina XX veka. – Osim što će biti od ogromne važnosti i vrednosti žrtvama i članovima njihovih porodica, oni su takodje izuzetan izvor za pravne stručnjake koji se bave predmetima u vezi s ratnim zločinima, kao i za nacionalne vlasti, nevladine organizacije, predstavnike akademske zajednice, pedagoge, istoričare, novinare i druge predstavnike civilnog društva aktivne na polju tranzicijske pravde – smatraju u Tribunalu.

 

 

A kao podsećanje na “selektivnost u deljenju pravde“, vredna je izjava sudskog lekara Hose Pabla Barjabara, koji je radio pri UNMIK-u, a koji tvrdi da je 2010. godine u Nemačkoj, i to uz odobrenje Haškog tribunala, uništeno 400 uzoraka DNK žrtava na Kosovu. Barjabar je, naime, u intervjuu za švajcarski dnevnik “Cajt“ tada naveo da su nemački policajci na Kosovu 1999. godine sakupili 400 uzoraka DNK, te da je on 2002. tražio te uzorke radi identifikacije. – Nemci su rekli da su ih uništili jer im je Haški tribunal to dozvolio – izjavio je tada Barjabar.

- Taj sud je od početka radio da izvrši odredjeni zadatak, a taj zadatak nije bila pravda – rekao je poznati beogradski advokat Toma Fila.

Neprocesuirani predmeti ratnih zločina, kako je ranije odlučeno, dobiće svoj epilog pred domaćim sudovima, a Fila očekuje da bi oni trebalo da budu pravedniji. – Svakako se moče očekivati da oni budu pravedniji, ako se izvrši odredjeni pritisak medjunarodne zajednice na te sudove da to rade – naglasio je Fila. Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović ocenila je da poruke na zatvaranju Haškog tribunala potpuno odgovaraju i celokupnom radu te institucije za 24 godine. Kao što je bilo selektivno sudjenje i selektivna pravda, tako su bili i selektivni govori, smatra ministarka. – Ono što upada u oči je pominjanje optuženih i osudjenih Srba i to postupci koji nisu pravosnažno okončani, pominjanje samo žrtava koje nisu srpske. Najgore što to dolazi od strane sudija koje treba da nastave postupke pred Rezidualnim mehanizmom – ukazuje Kuburović.

Jedna od najvećih mrlja u radu tužilaštva i do sada nevidjen skandal u medjunarodnom pravosudju je sudjenje predsedniku SRS Vojislavu Šešelju, koji je nakon što se dobrovoljno predao, gotovo 12 godina u Haškom sudu proveo čekajući presudu. Kada je zbog zdravstvenog stanja ipak pušten kući, Haški tribunal ga je ubrzo oslobodio po svih devet tačaka optužnice, koje su ga teretile da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.

Više od godinu i po kasnije, samo dve nedelje pre zatvaranja Haškog suda, tužilaštvo je iznelo dve žalbene osnove u kojima tvrdi da je pretresno veće načinilo pravnu grešku, jer nije iznelo obrazloženo mišljenje i da je načinilo činjeničnu grešku, jer je izreklo oslobadjajuću presudu Šešelju. Predstavnik tužilaštva tvrdi da prvostepeno veće nije analiziralo sve dokaze i da je čitava presuda toliko manjkava da mora da se poništi, a oslobadjajuć a presuda da se preinači.

Preostale nedovršene predmete preuzeće Medjunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove. On će okončati žalbene postupke protiv Radovana Karadžića, Vojislava Šešelja, Ratka Mladića, kao i ponovljeno sudjenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, a preuzeo je i krivično gonjenje Vjerice Radete i Petra Jojića čije izručenje nije odobrilo srpsko pravosudje.

 

 

 

 

Redakcija || Reklame || Arhiva || Pretplata || Galerija || Linkovi || Kontakt

sva prava zadržana © Serbian Mirror

design by KompArt