IZDVAJAMO

REČ UREDNIKA

Pretplata

Iz redakcije

Sabor trubača u Guči

Foto galerija


SRB INFO

 

ČESTITAMO


 

 

 

 

DVA METODA GNJEČENJA POLITIČARA

 

 

Bože dragi, koja je demokratija od izbora pritisla narod – što u okruženju što šire! Tu je i ova poslastica zvana – predsednički izbori u Srbiji... Svi strepimo, navijamo, nadamo se, zanosimo da smo gazde svoje volje...! Išččekujemo, pratimo, slavimo i patimo i sa ovim tudjima kao da su naši, jer naše više nije ništa – sve je njihovo...

 

            

 

 

E, od ove i z b o r n e demokratije čovek ne može da stigne vazduh da u’vati! Te u Srbiji, te u Turskoj, te u Francuskoj, pre toga u Makedoniji, Crnoj Gori, a tek u Ameriki nam, mada ova tri poslednja nemam više snage da “razradjujem“?! U svemu ovome ima i nešto novo – rodila se tradicija – demokratija u dva dela! Prvo idu demokratski izbori, potom stupaju – demokratski protesti! Ma – milina jedna! Svidja mi se to što praznog hoda više nema! Da krenem od ovih najnovijih u srećnoj EUropejskoj državi Francuskoj, u kojoj su predsednič ki izbor i 23. aprila tekli pod vanrednim stanjem koje je uvedeno još 2015. posle onih teroristič kih napada u Parizu, a i dan pred izbornu ćutnju, ISILovac je u sred Pariza ubio jednog policajca i dvojicu ranio!

“Slobodnu volju“ birača tamo je obezbedjivalo 50.000 policajaca i žandarma, uz još 7.000 do zuba naoružanih vojnika! Oko 47 miliona Francuza s pravom glasa, sa 80% izašlih koji su birali izmedju 11 predsedničkih kandidata, poverenje za drugi krug 7. maja dobili su nezavisni kandidat centra globalista Emanuel Makron 23,75% i nacionalna opcija i borac protiv EU Marin Le Pen 21,53%. Makron je, inače, bivši socijalista koji je bio ministar ekonomije, a taj zanat je ispekao kao bankar kod Rotšilda?! Mogu mislit kako je EUropi laknulo kad su videli da je ovaj –„nezavistan“ a njihov – jači! Ceo briselski režim mu je čestitao! Republikanac Fransoa Fijon, koji je osvojio 19% i socijalista Hamon sa 6% odmah su pozvali svoje glasače da u drugom krugu podrže globalistu Makrona, a Marin Le Pen pozvala je sve da joj se – u ime vraćanja Francuske Francuskoj – 7. maja pridruže! I u Francuskoj izbori su bili svojevrstan referendum “za“ i “protiv“ EUropejsko - globalistič ke čizme! Kako god se oni završili, mada slutim da će krajnji pobednik biti globalista Makron, pokazali su da se Francuska, u kojoj posle 60 godina u drugom izbornom krugu više nema ni socijalista, ni degolista, ni republikanaca – temeljno promenila! Kad smo već geografski blizu, pa i britanska premijerka Tereza Mej, 18. aprila je odlučila, a parlament odobrio, da se raspišu vanredni parlamentarni izbori za 8. jun, navodeći da će se tako doći do potrebne stabilnosti u državi, neophodne za proces razdruživanja sa EU. Koje sve traume “bregzitna“ Britanija vuče iz EUrope vidi se i po ovoj naprasnoj odluci, jer, koliko juče, premijerka je bila žestoki protivnik vanrednih izbora?! A tek Turska “volja naroda“ izražena na referendumu 16. aprila, na kojem je vrlo tesnim rezultatom prevagnulo Erdoganovo uvodjenje predsedničkog sistema – posebno je podvlačenje crte od koje tek valja čekati dogadjaje koji slede!

 

 

U državi sa blizu 58 miliona gradjana s pravom glasa, izlaznost od 87% dokaz je zainaćenosti i podele dva bloka! Tesnim “pobedničkim“ rezultatom od oko 51% naspram skoro 49% Redžep Tajip Erdogan će, ako ne računamo neke sitnice, suštinski imati svu izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast u svojim rukama?! Erdogan ne haje zbog pobune opozicije i šetača koji ne prihvataju ove rezultate, već na sva zvona okupljenim pristalicama obećava novi referendum, ali ovoga puta za – uvodjenje smrtne kazne?! ‘će onda vidimo koj će da se buni?! Medjutim, kolika god bila zanesenost vlašću, ova, u sred kuće iskopana ratna sekira izmedju dva bloka, od kojih svaki ima blizu 30 miliona ljudi – teško da se može zvati pobedom! Da ne pominjem Erdoganov “rat“ sa EU i njegove adute u tom “ratu“, od preko tri miliona Turaka širom zapadne Evrope, ugovor sa EU oko migranata u njegovim je šakama, on je i vrhovni komandant, čije su oružane snage, posle američkih – najjače po broju u NATO – u... E, a sad poslastica – predsednički izbori u Srbiji 2. aprila! Izlaznost na 6.724.172 glasača bila je svega 54,34% – pola izašlo – pola ostalo kod kuće?! Od ove polovine – Vučić je uzeo 55% ?! Sad vi – kako? – zašto?... A gde ste pre bili?!

Pustite Šuplju priču?! Pobedio je...! Ajmo redom. U izbornoj trci on se skidao s ekrana nije – čak je i mamu i tatu vodio sa sobom – a sad se ovi koji protestuju ulicama ne skidaju s ekrana! Pošteno – prvo on – sad oni! Kud ćeš ravnopravnije! Mora da se zna reda! Ne mogu svi od jednom! Odma’ se vidi da je stručna ruka – i za promovisanje – i za protivljenje – pravila raspored?! Ko šetače podržava ne zna se sa sigurnošću, ali se sa sigurnošću može pretpostaviti! To što se govori o spontanosti, evo da se poslužim vidjenim transparentom – “ne lažite mi babu“! Nema, niti je ikad bilo, da je bilo da se bez debele organizacije i plana narod izlio po ulicama i udario u proteste! Najbolje i jeste kada je i podržavanje i rušenje – od iste ruke?! Pri tome, da me ne bi pogrešno shvatili – 99% tih mladih ljudi koji su u ogromnoj većini po ulicama misli da, neka što rade pravu stvar – nego je i potpuno samostalno drže u svojim šakama! Svaka dosad zakuvana šetnja tako je izgledala i spolja i iznutra – tako i stoji u ispisanim protokolima u koje je spakovan recept za njihovo “kuvanje“!

Ono što je posebno interesantno – ta mladost, ili se rodila ili imala svega nekoliko godina kad su Srbiju zaposeli ovi “nezavisni“ propagatori na svim medijima, koje je Vučić – pod punom borbenom gotovošću – do jednoga sačuvao na celokupnom medijskom prostoru države. Njihov osnovni adut u ispiranju mozga je – kad hoće da budu objektivni – predju na stranu srpskih neprijatelja?! E, oni su oblikovali svest te omladine, jer alternativa je – pod etiketom “ratnih huškača“ – ukinuta! Sad se čudite i spočitavate im prepoznatljive metode šetačke borbe koju ovi “nezavisni“ sorošo medijski radnici bljuju Srbijom od ‘90-tih, a pogotovo od petooktobarske okupacije! Pa, gospodo – drugu istinu da čuju – upravo im vi niste dali?! Niste im pružiti šansu da, ako ništa, ono makar da spoznaju još koju istinu mimo one jedne jedine u čije kandže ste ih gurnuli?! Da makar imaju mogućnost izbora! Da, ako ništa, ono barem budu izmedju dve opcije naterani da razmišljaju kako bi se opredelili! Ne – to ste im ukinuli – jer od toga ima strah naš zapadni okupator – a vi od njega?! Ko zna dokle će – taj strah u krug – dovesti srpsko društvo i državu?! Nije meni što vam se

ovaj bumerang vratio, tužno je – i neprocenjivo opasno – što žrtvujete mladost Srbije i to sve zarad vaše procene da ćete tako zadobiti zaštitu od zapadnjačkih vam prijatelja, ako im se što temeljnije rektalno zakačite?!

Daleko od toga, ne bih ja da budem pogrešno shvaćena oko ovih “šetnji“, nije Vučić ostao bez zapadne podrške – on je, za sada, najbolje rešenje za njih! Oni samo imaju dva metoda gnječenja političara – pritiskanje i podržavanje – i oba su primenili! što se tiče drugog metoda – on je u izobilju stigao! Nema ga ko ga nije podržao – i sa Istoka i sa Zapada pisali su “sitna pisma“?! Reklo bi se, Bože sreće, da nema ono – ali! Nije ni Vučić bio lenj, a i nema, brate, ko bi to za njega mogao reći! I on je, ali tik pre izbora – od Berlina do Moskve trčao po podršku! Sad nam je “simbol stabilnosti na Balkanu“?! Koje smo mi sve do sada, pod tim “panagirikom“ imali – od Miloševića pa naovamo?! Doduše, svi su negde približno dugo tu kolajnu o vrat nosili! Oni “kolajnu“, a narod – omču! Lepota – svi “okićeni“ ?! Od ovih neposrednih čestitanja mene je najviše obujmilo direktno čestitanje američkog republikanskog senatora i jednog od najžešćih jastrebova rata Džona Mekejna, koji je 8 dana nakon izbora, direktno s nebesa, 10. aprila, pao u sred Beograda da Vučiću “stegne“ ruku? ! Nije on tu zato što ljubi Srbe – daleko od toga! On je ‘90 – tih žestoko zagovarao NATO – agresiju, a kad je počela, onda njegovim plemenitim zahtevima kraja nije bilo – od toga da se po Srbiji bombarduju škole i bolnice – pa “ćeraj“ redom?!

A tek ljubav i podrška kojom obasipa šiptare – nije bila samo verbalna – išla je uz naoružanje do zuba?! E, za to, na ovoj turneji su ga šiptari u Prištini dočekali kao božanstvo! Malo li je za dokaz – koliki je to prijatelj Srba?! Na ovoj turneji od Slovenije do “Kosova“ preskočio je samo Makedoniju – tamo su već završili posao! Kod šiptara je ostao dva dana, kod ostalih pola dana, dan – uvrh glave?! Podržao ih je da naprave vojsku, ali da se u Ustav upiše! Ma, Ameri su ti od poštovanja zakona satkani?!

Poučio ih je da se ugledaju na Ameriku i sa Srbijom pomire kao tamooni sa Vijetnamom?!

E, vidi, prijatelju – samo posle vas i to kada vama državu Merilend sa sve Distriktom Kolumbija bombama otmu, pa se vi onda sa agresorom izljubite i pomirite!

Ovaj naš veliki “prijatelj“ koga u 80- toj godini života vitalnim drži napucani adrenalin mržnje, gde je god na ovoj maršruti stao za govornicom – kritiku i mržnju prema Rusiji i Putinu nije mogao obuzdati?! Teško da mu neko može ugroziti prvo mesto na Planeti u toj patologiji?! I sama pomisao na pomirenje sa Rusijom izaziva mu histerične napade! On se zalaže, ne samo za pooštravanje sankcija Rusiji, nego i za stezanje NATO obruča oko nje!

Njegovi zapaljivi govori u Senatu i borba da Crna Gora udje u NATO uz apel da “toj maloj državi preti opasnost od Rusije“ te da se ona mora uvesti u taj vojni savez kako on ne bi imao tu “tačku prekida kontinuiteta na Jadranu“ – bili su žestoki! A onda je ovu balkansku turneju iskoristio da usred Podgorice čestita Crnoj NATO - okupaciju?! Mrtva trka oko dočeka i ljubavi bila je izmedju šiptara i milogoraca u Crnoj! Njegovo biće, satkano od destrukcije, mržnje, smrti i rata – bilo mu je nezaobilazna preporuka i za mesto predsedavajućeg Oružanog komiteta u Gornjem domu američkog Kongresa Senatu – mala li je tolika uloga u toj uvezanosti – Pentagon, NATO, Kapitol?!

Mekejn je zauzeo toliko prostora u ovoj kolumni zato što nema gde američki pipci – od izbora do ratova – nisu upetljani, a ovaj “gospodin“ je paradigma gubitničke opcije na američkim predsedničkim izborima! S obzirom na njegove žestoke kritike i neprijateljstvo prema Trampu, iako je republikanski senator, ne bi se baš mogao smatrati predstavnikom sadašnje administracije u Vašingtonu?! Ali – zato je najbolji pokazatelj sudara dve američke opcije i dokaz da “poražena“ administracija i nije baš tako poražena kako bi bilo i logično po rezultatima izbora! Dokaz za ovo su i nova iskakanja, ili bolje reći vraćanja, Amerike na spoljnu politiku dinastije Klinton – Buš! Koliko je Tramp jak u Americi – vidi se iz najnovijih “diplomatskih“ poduhvata – od bombardovanja Sirije do toga kako su do daske stisli gas nosačima aviona na plovnom putu ka Severnoj Koreji, a sve “namigujući“ na Kinu u stilu – “ćerku kara, snaji prigovara“?! A onaj besramni alibi, ali ne i jedini, za bombardovanje Sirije, kada su prvo hemijskim oružjem spržili i ugušili onoliko sirijskog naroda i dece, toliko je bezočan i sraman, da teško normalan čovek može ostati miran?! Dugogodišnji teatar koji razigrava Kim Džong Un – više je zabava nego ozbiljna pretnja Americi, ali je zato odličan povod da se Kina – nekako načne. Ovo prozivanje Kine da onako “rodbinski“ utiče na svog suseda i dozove pameti njihovoga vodju i to iz čistih humanih razloga zarad mira – dodatni je teatar. Uostalom, nije tu samo Kina i Rusiji bi se tu ispred istočnih vrata zaždila vatra?! Američki potpredsednik Majk Pens na svojoj turneji od Azije do Australije 22. aprila je u Sidneju, zajedno sa tamošnjim premijerom, poslao poruku Kini da ona “ima najveću odgovornost“ da opameti svog suseda – milom, silom, ekonomijom... – od volje joj. Kineski predsednik Si Djinping je telefonom pozvao Trampa kako bi mu objasnio da se Kina “snažno protivi severnokorejskom nuklearnom programu“, ali da se nada da će “sve strane biti uzdržane“?! Kud sad taj Si Djinping, a taman sve spakovano za – jednim udarcem nekoliko muva. Glavni protivnici, tik jedan uz drugog – u plamenu – a Ameri – tako blizu, a tako daleko – trljaju ruke?! Aj’ ti – nije da nije genijalna dosetka! Inače, oni su sebi već sedma godina, zakuvali “bliski susret“ u Siriji, gde iz svih raspoloživih oružja – jedino ne koriste direktnu vatru jedni na druge – vode žestoki rat za pobedničko mesto na Planeti – do poslednjeg Sirijca?!

E, sad – koliko je u svemu ovome sadašnja američka administracija pod Trampom primorana da udara po Planeti – što šetnjom, što pretnjom, što podržavanjem, što bombama i naoružavanjem... – kako bi smanjila pritisak na sebe kod kuće, a koliko – “vuk dlaku menja, ćud ne“ –teško je sagledati! Možda i nije toliko teško sagledati koliko se teško suočiti sa gubitkom nade da je Tramp promena američke politike...! Obrni okreni, gde se god ubode prstom, smiraj i ozdravljenje, barem u ovom istorijskom trenutku, zavladaće – kad se Americi nadje leka!

 

 

 

Redakcija || Reklame || Arhiva || Pretplata || Galerija || Linkovi || Kontakt

sva prava zadržana © Serbian Mirror

design by KompArt