IZDVAJAMO

REČ UREDNIKA

Pretplata

Iz redakcije

Sabor trubača u Guči

Foto galerija


SRB INFO

 

ČESTITAMO


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ovih dana klub našeg mladog trenera je pravi hit u američkog MLS ligi. Posle loše prošlogodišnje sezone, ove godine igraju kao preporodjeni, a dodatno samopouzdanje im je podigao i dolazak proslavljenog nemačkog internacionalca Bastijana Švajštagera, sa njegovom prelepom suprugom, našom sportskom divom Anom Ivanović. To je ujedno i bio jedan od razloga zašto smo pozvali Veljka Paunovića da nam iz prve ruke ispriča šta se to desilo u njegovom klubu, koji verujemo ima i velike simpatije kod naših čitalaca, što zbog njega što sada i zbog naše Ane i Bastijana. Veljko nam se najljubaznije odazvao pozivu.

 

- Kako Vam je u jednom od najvećih “srpskih“ gradova na svetu?

- Od trenutka kad sam stigao u Čikago ostvario sam brojne kontakte sa našim ljudima koji ovde žive. Srpska zajednica je veoma jaka, složna i aktivna, najviše se okupljaju oko crkve. Uključen sam u neke dobrotvorne akcije i za sve što je potrebno stojim na raspolaganju. Veoma sam srećan što sam u prilici da pomognem kad god mogu. Od onih najmanjih stvari koje se i podrazumevaju – karata za utakmice i dresova, do uključivanja u brojna dešavanja. Trudim se da učestvujem u svemu, da upoznajem ljude, sklapam prijateljstva.

 

Nedavno smo videli da ste bili aktivan i za Dan državnosti R. Srbije, a zatim i fotografiju sa orkestrom “Beogradski sindikat” kada suimali koncert u Cikagu?

- Da da, svakako da je Čikago jedan veliki grad gde ima puno dogadjanja i kad god mogu od silnih obaveza i putovanja, i pored vremena koje provedem sa svojom porodicom, trudim se da učestvujem u svemu tome. Volim da sam uključen, kad god je to moguće jer ovde ima puno prilika da se ljudi okupe.

 

Da li Srbi dolaze na utakmice Čikago fajera, navijaju?

- Iz nekih raznoraznih okolnosti još ne možemo da se pohvalimo brojnom publikom, ali verujem da će se to vremenom menjati nabolje. Pogotovo dolaskom Bastijana i Ane.

 

 

Naših sunarodnika, medjutim, ima dosta i u stručnom štabu i na spisku igrača Čikag fajera?

- Veoma sam srećan zbog toga, jer smatram da ako zajedno radimo i pri tom govorimo istim fudbalskim jezikom, možemo polako taj “jezik“, navike, trendove, da uvedemo i u klub. Dugoročno, na taj način doprinećemo napretku što se poklapa sa klupskom strategijom i opredeljenjem.

 

Gospodine Paunoviću, ima dosta razloga da Vam čestitamo na uspesima u SAD. Da krenemo, ipak, od dolaska Švajnštajgera. Čikago odjednom ima dva svetska šampiona?

- Hvala, zaista ima razloga da svi u klubu budemo zadovoljni. Na prvom mestu, Bastijan je vrhunski fudbaler, u protekloj deceniji jedan od najvažnijih “šrafova“ nemačke reprezentacije, prvak sveta! Spletom nekih okolnosti iza njega je period tokom kojeg je za Mančester Junajted odigrao malo utakmica, ali vrlo dobro znam koliko se uželeo fudbala. U najboljim je igračkim godinama, Njegovo umeće, zrelost i želja da se potpuno stavi u službu kluba potpuno se uklapaju u naš dugoročni projekat.

 

Neće škoditi ni njegova, a ni Anina ogromna popularnost i večita “glad“ medija za ovim fudbalsko-teniskim parom?

- Ponavljam, na prvom mestu je Bastijanov ogroman fudbalski talenat i potencijal. Naravno, svi smo svesni velike i zaslužene pažnje koju Ana i on uživaju i svesni smo da klub od toga može da ima veliku korist. U prvom redu – posete na utakmicama, a onda i sve ostalo.

 

Znamo da ste se sa Švajnštajgerom sreli u jednom Čikaškom restoranu još zimus, oko Nove godine. Da li ste se tada sve dogovorili?

- Znate li šta mi je tada Bastijan rekao – Veljko uzvraća pitanjem.

Šta?

- Rekao mi je: “Moramo da se potrudimo da atmosfera na utakmicama Čikago Fajera bude ista ili nalik na vašem, srpskom derbiju“. To mnogo govori o njegovoj posvćenosti. Mi smo brzo shvatili da smo na istoj talasnoj dužini, da ćemo doprineti da ovdašnje fudbalske prilike obogatimo našim, evropskim shvatanjima. O dolasku bračnog para Švajnštajger-Ivanović za sada toliko. Okrećemo se drugim temama.

 

Već ste spomenuli taj višegodišnji projekat. Šta on tačno podrazumeva?

- Kad sam 2015. godine stigao u Čikago, moja vizija rada potpuno se poklopila sa vizijom kluba. O tome sam dugo razgovrao sa gospodinom Nelsonom Rodrigezom, generalnim menadžerom koji me je preporučio i doveo ovde. Srećan sam što ništa ne radimo preko noći. Idemo korak po korak.

Da se vratimo našim ljudima u klubu...

- U stručnom štabu najbliži saradnici su mi Marko Mitrović, dugogodišnji trener u našim mladjim selekcijama i trener golmana Aleksandar Sarić, koji je karijeru čuvara mreže počeo u Crvenoj zvezdi, kasnije branio u Nemačkoj i Portugalu, a znanje stručnjaka sticao u Španiji i Austriji. Četvrti član je Nemanja Babić koji je zadužen za video-analizu.

 

Srpski fudbal je zastupljen i na terenu?

- Sa nama su Nemanja Nikolić, zatim Djordje Mihailović, u koga Amerikanci polažu nade, a i naša publika je imala prilike da ga vidi na memorijalnom turniru “Stevan Vilotić“. Madjarima je dao prelep gol skoro sa centra... Sa nama trenira i mladi golman Mihailo Mišković.

 

Reklo bi se da ste veoma zadovoljni, tome u prilog govore i sve bolji rezultati.

- Ove sezone nam dobro ide. Baš onako kako smo gospodin Rodrigez i ja zacrtali. Svake godine – sve bolje.

 

Stižu i prva priznanja Vašem radu...

- Mislite na to “ol-star“ utakmicu MSL?

 

Da, već je objavljeno da ste izabrani za trenera domaće, američke selekcije.

- Izuzetna čast. To mi kazuje da ljudi pažljivo prate šta ovde radimo, da u sve nas i mene imaju veliko poverenje. Iskreno rečeno, nisam očekivao takvo priznanje već u drugoj sezoni, ali ću se truditi da opravdam poverenje. Siguran sam da će “ol-star“ utakmica 2. avgusta biti pravi spektakl. Igra se u Čikagu, na našem stadionu, vodiću tim sastavljen od američkih “zvezda“ protiv tima stranaca. Želja mi je da u pravom svetlu promovišem klub, ovaj grad i da, naravno, pobedimo.

 

Može li da se kaže da je Paunoviću Amerika druga sudbina? Svojevremeno je u SAD, tačnije u Arizoni, debitovao za našu reprezentaciju, kasnije je odložio odluku o prestanku karijere da bi se oprobao u MLS ligi.

- Tako je. Taj boravak u Filadelfiji, iako sam te 2011. godine kratko igrao, bio mi je veoma koristan. Tada sam upoznao našeg generalnog menadžera Rodrigeza, koji mi je dao pravu sliku i o ligi i SAD, tada sam spoznao neslućeni potencijal Amerike – ističe Paunović.

 

Gospodine Paunoviću, kakva je MLS liga? Kakav je fudbal u Sjedinjenim Državama?

- Možda mnogi ljudi ne znaju, ili ovdašnjim prilikama prilaze sa nekim predrasudama, ali reč je o ligi u koju se – izuzetno ulaže. Klubovi imaju odlične uslove, velike budžete, mnoge ekipe igraju na stadionima pred 50, 60 hiljada ljudi. Interesovanje medija je sve veće. Dolaze igrači iz inostranstva, i to kvalitetni igrači, sa fudbalskim znanjem i iskustvom, pri tom spremni da sve to podele sa ovdašnjim igračima. U takvoj multi-fudbalskoj sredini, multikulturnoj sredini, razmena je bogatstvo neslućenih razmera. Neki na fudbal ovde u Americi gledaju samo kroz igre reprezentacije i, mada je ona – kako me podsećate – redovan učesnik Svetskih prvenstava, potencijal fudbala je mnogo veći. Zbog svega toga sam srećan što sam baš u ovom trenutku u MLS ligi jer smatram da zajedno s njom mogu samo da napredujem.

 

Čujete li se sa našim igračima i danas i da li ste u stalnom kontaktu?

- Mi smo se vezali za čitav život. čujemo se, bolje rečeno – dopisujemo. Imamo još iz onog doba jedan naš “čet“ na internetu, na kojem saopštavamo novosti, nastavljamo da živimo zajedno...

 

Mijat Gaćinović je debitovao u “A“ reprezentaciji na najlepši način, pogotkom u Gruziji. Da li ste se čuli posle toga?

- Kako da ne. Javio sam mu se, čestitao...

 

Momci su se raštrkali na sve strane...

- Uveren sam da nisu rekli poslednju reč, da dan kad će biti u najvećoj fudbalskoj moći neumitno dolazi. Ta generacija će sazreti za četiri, pet godina. Na njihovim krilima, uz još neke igrače koji siguno dolaze, Srbija će ostvariti neki veliki fudbalski uspeh. Kruna bi, recimo, bila titula evropskog prvaka – samouvereno će Veljko. Koliko je Srbija željna uspeha u “najvažnijoj sporednoj stvari na s v e t u “ videlo se i leta 2015. godine kad su Veljko i njegovi igrači, pravi hajduci, borbenošću, veštinom, atraktivnom igrom... bacili fudbalsku planetu pod krampone. Od Urugvaja, preko Meksika, SAD, Madjarske, dva susreta sa Malijem do, najzad, finala sa Brazilom, “orlići“ su naše ljude širom sveta terali da zaborave na obaveze i da, punih srca, izgovaraju imena Sergeja Milinkovića Savića, Andrije Živkovića, Predraga Rajkovića, Ivana Šaponjić a i ostalih momaka koji će, kao nekad “Urugvajci“ ili “Čileanci“ ostati upamćeni kao “zlatni Novozelandjani“.

 

Znači dobitnik “Zlatne lopte FSS“ 2015. godine pažllivo prati sva fudbalska dešavanja u otadžbini.

Stižemo da ispratimo sve rezultate, kako naših klubova, tako i svih reprezentat i v n i h selekcija. Ponavljam, ima nas Srba dovoljno u klubu da saberemo sve informacije koje nam stižu.

 

Sigurno Vas raduju dobri rezultati “A“ reprezentacije u mondijalskim kvalifikacijama...

- Naravno. Svaku pobedu Srbije proslavimo. Selektor Muslin odlično radi, imamo atmosferu i rezultate. Moramo da budemo spremni da u eventualnim teškim trenucima, koji u fudbalu uvek mogu da dodju, smognemo snage da ostanemo čvrsto na nogama i nastavimo dalje ka zacrtanom cilju.

 

Paunović je dete Partizana, a fudbalska lopta ga je vodila u Španiju, Nemačku, Rusiju, SAD...

- Blagosloven sam što sam imao tešku fudbalsku karijeru, što sam menjao i klubove i države. Koliko mi je, s jedne strane, kao igraču bilo teško da u nekim sredinama krećem iz početka, toliko mi je kasnije kad sam zaplovio trenerskim vodama nešto bilo olakšano. Znanje nekoliko stranih jezika, poznavanje fudbalskih prilika, usvajanje različitih fudbalskih stilova, metoda, navika... sve su to bile i biće važne “alatke“ u mom usavršavanju. Fudbalska igra je kao organizam koji se neprestano menja, prilagodjava i napreduje. Paunović prati trendove i rad brojnih kolega.

 

Imate li “omiljenog“ trenera od koga ste učili ili i dalje učite?

- Na prvom mestu je moj otac Blagoje od koga sam dobio prva i možda najznačajnija saznanja – s neskrivenim ponosom Veljko podseća na Paunovića seniora, nekadaš njeg proslavljenog prvotimca Partizana i člana one čuvene half-linije “plavih“ Paunović - Pavlović-Holcer. – Kasnije, na mene su mnogo uticali i Radomir Antić, Miloš Radaković i Bora Milutinović, iako s njim nisam direktno radio. Dosta svakodnevno učim i prateći igre klubova koje vode svetski priznati stručnjaci kao što su Gvardiola, Murinjo, Klop... čak i njihove izjave, pojavljivanja u medijima, mnogo govore o filozofiji, kaže nam, za kraj ovog razgovora, Veljko Paunović. Želimo mu sreću u svim njegovim planovima. Jer znamo da Veljko svaku sreću zaslužuje, a naše čitaoce pozivamo da ako do sada nisu, počnu da prate Čikago Fajer, i pruže još veću podršku našem treneru jer to Veljko svakako zaslužuje.

 

Zoran Marinković

 

 

 

Redakcija || Reklame || Arhiva || Pretplata || Galerija || Linkovi || Kontakt

sva prava zadržana © Serbian Mirror

design by KompArt