IZDVAJAMO

REČ UREDNIKA

Pretplata

Iz redakcije

Sabor trubača u Guči

Foto galerija


SRB INFO

 

ČESTITAMO


 

 

 

 

Ekskluzivno za Ogledalo - Slavko Štimac

 

DOBROTA JE SUŠTINA LJUDSKOG BIĆA

 

 

 

U srpskoj kinematografiji nedavno se pojavio jedan neobičan film “Ime: Dobrica, Prezime: nepoznato“, koji je zapravo bajka za odrasle, o tome kako bi svet bio pravedan, a život lep, samo kada bi čovek bio dobar. Deo šarma ovog filma proizlazi iz činjenice da glavni karakter u filmu tumači jedan od najomiljenijih glumaca sa ovih prostora — Slavko Štimac. Počeo je svoju karijeru u jedanaestoj godini života i do sada je snimio oko 70 filmova, serija i predstava. Njegov bogati filmski opus poslužio je autoru Srdji Peneziću da uradi nešto što je prvi put uradjeno u istoriji filma: da koristi neke delove iz njegovih ranih filmova i da ih uklapa u novosnimljeni materijal, kako bi ilustrovao rani život glavnog junaka u filmu.

Rezultat ovog zahvata je da gledaoci posmatraju kako Dobrica bukvalno odrasta pred njihovim očima. Ovo daje filmu izuzetnu snagu i autentičnost, dok nas u isto vreme podseća na zlatne momente jugoslovenskog filma koristeći materijal iz legendarnih filmova “Vuk samotnjak“, “Salaš u Malom ritu“, “Vlak u snegu“, “Specijalno vaspitanje“ i “Varljivo leto“. I dok je Slavko Štimac odrastao pred filmskim kamerama, veliki deo publike je odrastao zajedno sa njim.

Srpski filmski festival Čikago sa velikim zadovoljstvom predstaviće ovaj film američkoj publici, a specijalni gost festivala biće glavni glumac filma Slavko Štimac. Omiljeni junak našeg detinjstva, iako retko priča za medije, našao je vremena izmadju brojnih snimanja i pred dolazak u Čikago rado se odazvao na naš intervju.

 

U filmu “Ime: Dobrica...” igrate glavnu ulogu. Kako je došlo do saradnje sa scenaristom Srdjom Penezićem?

- Mi se dugo poznajemo, dobri smo prijatelji i želeli smo da uradimo nešto što bi bilo pozitivno i sasvim drugačije od filmova koji se prave u našem regionu… Srdja je napisao scenario, a ja sam se bavio likom koji igram, Dobricom.

 

Prvi put u domaćem filmu, jedan glumac gradi svoj lik od detinjstva do sadašnjosti. Kakva tehnika je u pitanju i kako ste došli na ovu neobičnu ideju?

- Na ovu ideju je došao reditelj Srdja. Smatrao je da je to prilika da se uradi nešto što u stvari niko do sada nije uradio u kinematografiji. Imamo istog glumca u rasponu od 40 godina. Zahvaljujući tome što su kamere ispratile moje odrastanje na filmu, bilo je dosta materijala koji se mogao upotrebiti za scene u “Dobrici“. Materijal koji je Srdja koristio je bio u jako lošem stanju na filmskoj traci, pa je skeniran sa negativa, prebacivan na digitalni format, očišćen, da bi se mogao uklapati u novosnimljenu pozadinu.

 

Može li u životu, kao na filmu, dobar čovek da podstakne i druge da budu dobri?

- Naravno da može. Čovek je socijano biće koje stoji i postoji tj. ostvaruje se u odnosu prema drugom biću. Naročito kad taj drugi čovek isijava vrline kao što su dobrota, plemenitost, nesebičnost, trpljenje… Neko je rekao da bi svi želeli da imaju takvog čoveka za prijatelja, pa čak i oni koji su sasvim različiti, da ne kažem zli. Dobrota razoružava i one najokorelije… Glavna poruka filma jeste da bi svi ljudi mogli biti dobri, jer to je suština ljudskog bića, to je ono savršeno čemu težimo.

 

Film ima još jednu neobičnost koja ga izdvaja od uobičajenih, a to su ilustracije. Otkud ta ideja i ko je autor?

- Ideja je Srdjina. Bilo mu je potrebno da spoji različite sekvence u toku montaže filma pa je zamolio akademsku slikarku Vesnu Golubović da iscrta i koloristički obradi scene koje će se povezivati. Reditelj Penezić je inače autor dugometražnog animiranog filma “Film noir“ (2007), tako da je već imao iskustvo i afinitet u radu sa animiranim, crtačkim aspektom filma.

 

Serija “Ubice mog oca“, u kojoj takodje igrate, postigla je ogromnu gledanost. Po čemu se ona izdvaja u moru serija sa ovih prostora?

- Po svojoj dinamici. Žanru. Ljudi vole da gledaju takvu vrstu serija.

 

Emir Kusturica je nedavno izjavio da ste vi njegov glumački uzor. Kako se osećate kada vam jedan takav filmski genije uputi najveći kompliment?

- Hvala Emiru na komplimentima. Mi se dugo poznajemo i mnogo smo saradjivali, počevši od njegovog prvog dugometražnog filma “Sjećaš li se Dolly Bell“.

 

Kada vas ljudi danas sretnu na ulici, sa kojom ulogom vas prvo povezuju, sa onima iz dečije i mladalačke faze, ili sa novijim filmovima?

- Kako ko. Povezuju me sa svim ulogama i to mi je drago, zato što često vidim da su još uvek aktuelni filmovi koje sam davno radio.

 

Sa kim ste se družili dok ste nekoliko godina živeli i radili u Njujorku i šta mislite o našoj dijaspori?

- Družio sam se sa raznim ljudima. Od ljudi iz bivše Jugoslavije do Amerikanaca. Nisam nikad razmišljao o terminu dijaspora.

 

Srpski filmovi i predstave koje stižu iz Srbije u SAD su do poslednjeg mesta rasprodati. Kakav je vaš utisak, čega su naši iseljenici najviše željni iz zavičaja?

- Normalno je da su ljudi radoznali da vide filmove iz zemlje iz koje su došli. Različiti ljudi očekuju različite stvari i teško je definisati čega su najviše željni. Kvalitet je možda jedini ispravan odgovor.

 

Hoće li naša publika u Čikagu imati čast da vas uskoro uživo vidi i ugosti u svom gradu?

- Naravno. Očekujem da se vidimo 7.novembra u Čikagu.

 

Marijana Maljković

 

 

 

 

 

Ime: Dobrica, prezime: nepoznato

 

Festival filmske režije (LIFFE) dodelio je nagradu “Živojin Pavlović“ za afirmaciju srpskog filma glumcu Slavku štimcu za film “Ime: Dobrica, Prezime: nepoznato“ Srdje Penezića. Pored režije Penezić je napisao i scenario, a producent filma je Vesna Golubović, koja je ujedno i scenograf.

Uz Štimca u naslovnoj ulozi, glumačku ekipu čine: Hana Selimović, Mirjana Joković, Bogdan Diklić, Renata Ulmanski, Miodrag Mrgud Radovanović, Vladica Milosavljević, Sergej Trifunović, Marko Baćović, Bojan Dimitrijević, Rada Djuričin, Branislav Lečić, Milan Caci Mihailović, Gordana Djurdjević Dimić, Nebojša Dugalić kao narator i, prvi put na filmu, devojčica Helena Jakovljević.

 

SINOPSIS

 

Dobricu život nikada nije mazio. Ipak, da li zato što je prvih par godina svog života proveo sa ljudima koji su ga neizmerno i iskreno voleli, ili zato što je to njegova priroda, on bira da u ljudima vidi samo dobro. Ili, tačnije, on to ne bira, nego je jednostavno takav, i kao takav ide kroz život prepun ljubavi.

A svet je gladan ljubavi. Ljudi se često smeju Dobrici i njegovoj naivnosti, ali na kraju ne mogu da joj odole. Skoro svako ko sa njim dodje u kontakt oseća da je u pitanju čovek kakvog nikad nije sreo, i kakvog zaista vredi sresti.

Sa Dobricom nepoverenje prerasta u poverenje, podozrivost u veru, a beznadje u nadu. I kao da se svaki dan dešavaju nova čuda. Kako vreme protiče, snaga ljubavi i Dobričina sposobnost da čini ljude boljima transformišu svet oko njega i prave ga ne onakvim kakav jeste, nego kakav bi trebalo da bude.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Redakcija || Reklame || Arhiva || Pretplata || Galerija || Linkovi || Kontakt

sva prava zadržana © Serbian Mirror

design by KompArt