Гаврило Принцип, човек који је у историји остао упамћен као атентатор на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, рођен је на празник Светог Архангела Гаврила, 26/13 јула 1894. године. Аустроугарска монархија је 1908. објавила анексију Босне и Херцеговине, тј. њено комплетно припајање територији Аустроугарске као дела једне суверене државе, што је изазвало бурне реакције у Србији и Босни. Криза је окончана 31. марта 1909. године када су Србија и Русија под претњом ратом приморане да потпишу изјаву да им анексија не смета. Франц Фердинанд је 28. јуна 1914. године дошао у Сарајево на челу војних снага које су вршиле маневре у околини града. Српско становништво града је његово појављивање на челу војске доживљавало као провокативно, будући да се све то одигравало на Видовдан, што је био и један од разлога атентата. Аустроугарске власти су у току истраге дошли до сазнања и тврдили да је оружје коришћено у атентату донесено из Србије. Иако са овим инцидентом нису биле повезане званичне власти Краљевине Србије, Аустроугарске власти су искористиле новонасталу ситуацију да упуте ултиматум Србији. Српске власти су одговориле позитивно на све тачке ултиматума, осим на једну која је подразумевала окупацију територија Краљевине Србије. Одмах након добијања информације о ултиматуму Србији, британске власти одржале су хитан састанак на којем је утврђено да је Србији упућен ултиматум какав никада није био упућен ниједној земљи и да је било очигледно да ниједна држава никада не би могла прихватити оно што су Аустроугари тражили. Ово су власти Аустроугарске искористиле да објаве Србији рат, сукоб који је убрзо ескалирао у Први светски рат.
Песма коју је Принцип написао у Сарајеву 1914, у затвору током Сарајевског процеса:
Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема.
Ал‘ право је рекао пре
Жерајић, соко сиви:
Ко хоће да живи, нек мре,
Ко хоће да мре, нек живи.
И место да смо у рату
Где бојне трубе јече,
Ево нас у казамату
На нама ланци звече.
Сваки дан исти живот
Погажен, згњечен и стрт
Ја нијесам идиот
Па то је за мене смрт.
У ћелији, изнад неколико дасака на дрвеним ногарама које су му служиле као кревет, Гаврило Принцип је на зиду такође записао поруку свог вечитог трајања:
“Наше ће сенке ходати по Бечу
лутати по двору
плашећи господу”
Претпоставља се да је ове своје стихове Принцип исписао десном руком, јер му је лева била одсечена пошто је сагњила од батина и туберкулозе још у току тамновања.
”””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””
Амерички председник Томас Вудро Вилсон је био велики пријатељ славног српског научника Михајла Пупина, који је задужио српски народ у једном историјском периоду. Дана 28. јула 1918, председник Вудро Вилсон издао је саопштење америчком народу, које је прочитано у црквама широм земље и објављено у скоро свим утицајним дневним новинама. Српска застава је подигнута изнад Беле куће као и на свим зградама јавних институција у главном граду САД. Порука је гласила:
„Народу Сједињених Држава:
У недељу 28. јула навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља решеног да га уништи. Племенити је тај народ одговорио. Тако чврсто и храбро одупрли су се војним снагама земље десет пута веће по броју становништва и војној моћи, и тек када су три пута протерали Аустријанце и након што су Немачка и Бугарска притекле у помоћ Аустрији, били су приморани да се повуку преко Албаније. Иако је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Мада надјачани надмоћнијим силама, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила није утицала на њихову снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност.
Примерено је да народ Сједињених Америчких Држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих и великих, да живе сопственим животом и да бирају своје владе, присећајући се да су начела за које се Србија витешки борила и пропатила иста она начела за која се залажу Сједињене Државе, поводом ове годишњице изрази на адекватан начин саосећење са овим потлаченим народом који се тако херојски одупирао тежњама германске нације да доминира светом. У исто време, не бисмо смели заборавити ни истородне народе велике словенске расе – Пољаке, Чехе и Југословене, који сада под владавином туђинаца, чезну за независношћу и националним јединством.
Ово се не може обележити на више прикладан начин до у нашим црквама.
И, зато, позивам народ Сједињених Америчких Држава, свих вера и вероисповести, да се окупе на својим месним богослужењима, у недељу 28. јула, у циљу исказивања саосећања са овим подјармљеним народом и њиховим истородницима у другим земљама, и да призовемо благослов свемогућег Бога за њих саме као и за циљ којем су се посветили.
Вудро Вилсон, председник
Бела кућа, јул 1918.“
