Piše: Marijana Maljković
PREDIZBORNA ATMOSFERA SE ZAHUKTAVA
Septembar je u Srbiji protekao u znaku intenzivnih političkih aktivnosti i priprema za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar. Stranke, koalicije i studentski pokret ušli su u završnicu formiranja izbornih lista, dok se politička scena postepeno oblikuje kroz dogovore o nastupu, prikupljanje potpisa i predstavljanje programa.
Republička izborna komisija do sada je proglasila 16 izbornih lista koje ulaze u izbornu trku za mesta u Narodnoj skupštini.
1. SNS – “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”
Prva na glasačkom listiću je lista “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”, koju je podnela Srpska napredna stranka sa koalicionim partnerima. SNS je tokom septembra bio među najaktivnijim političkim akterima u prikupljanju potpisa i pripremi kampanje. Istovremeno, uz samu kampanju, otvorilo se i pitanje načina na koji se dolazi do podrške građana.
O takozvanim “kapilarnim glasovima”, odnosno unapred evidentiranoj podršci određenog broja birača, govori se već duže vreme. I tokom ove kampanje građani često komentarišu da su bili svedoci telefonskih poziva, traženja podrške i različitih oblika pritiska da se podrži određena politička opcija.
Takva svedočenja pojedinačno je teško proveriti bez zaštite identiteta ljudi koji ih iznose. O različitim oblicima pritisaka na birače i zaposlene u javnom sektoru tokom izbornih procesa govorile su i domaće posmatračke organizacije, među njima CRTA. Sa druge strane, predstavnici vlasti odbacuju navode o pritiscima i nepravilnostima i ističu da će izborna volja građana biti poštovana.
2. SPS – “Ivica Dačić – Faktor stabilnosti!”
Druga lista po redosledu je “Ivica Dačić – Faktor stabilnosti!”, koju čine Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija, Socijaldemokratska partija Srbije i Zeleni Srbije. SPS na izbore izlazi sa Ivicom Dačićem kao nosiocem liste, a naziv “Faktor stabilnosti” u prvi plan stavlja poruku o političkoj stabilnosti i kontinuitetu. Lista SPS-a je, kao i SNS-ova, deo tradicionalnog stranačkog bloka koji u predizbornu kampanju ulazi sa već formiranom partijskom infrastrukturom i dugogodišnjim prisustvom na političkoj sceni.
3. “Studenti pobeđuju” – nova politička snaga na izborima
Treće mesto na glasačkom listiću pripada studentskoj listi “Studenti pobeđuju”. RIK je imenovao člana i zamenika člana RIK-a u proširenom sastavu na predlog studentske liste. Ulazak studentskog pokreta u formalnu izbornu utakmicu predstavlja jedan od najvažnijih događaja ovogodišnje predizborne scene. Nakon višemesečnog društvenog angažmana, studenti su odlučili da svoje političko delovanje nastave i kroz učešće na parlamentarnim izborima. Jedna od tema na kojoj insistiraju jeste regularnost izbornog procesa i zaštita izborne volje građana. U tom kontekstu posebno mesto ima pitanje biračkog spiska, kao i kontrola rada biračkih odbora i rezultata na biračkim mestima. Građanima je omogućeno da provere svoje podatke u Jedinstvenom biračkom spisku, dok će nakon zaključenja spiska političke stranke i izborne liste imati mogućnost da kroz svoje predstavnike prate sprovođenje izbora.
Važan deo kontrole izbora mogu biti i domaći i međunarodni posmatrači. Treba razlikovati ono što je već potvrđeno od onoga što je predmet najava i očekivanja: postoji zakonska mogućnost međunarodnog posmatranja izbora, ali se angažovanje konkretnih stranih organizacija ne može unapred pripisati studentskoj listi bez zvanične potvrde.
“Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko Ponoš”
Među opozicionim listama posebnu pažnju privlači koalicija “Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko Ponoš”, koju čine Stranka slobode i pravde, Srbija centar – SRCE i Solidarnost – Samoodbrana – Oslobođenje. RIK je ovu listu proglasio pod brojem 10, sa 246 kandidata.
Sama odluka da deo opozicije izađe na izbore nije prošla bez unutrašnjih neslaganja. U SRCE-u su pojedini funkcioneri odbili da budu na izbornoj listi, dok su pojedinci najavili i napuštanje stranke zbog odluke da se na izbore izađe, umesto da se podrži studentska lista. Zbog toga je preciznije govoriti o unutrašnjim podelama i neslaganjima unutar opozicije nego o masovnom napuštanju stranaka. Suština neslaganja bila je u pitanju da li opozicione stranke treba da učestvuju na izborima ili da podrže studentsku listu. Ova situacija pokazuje da se podela uoči izbora ne odvija samo između vlasti i opozicije, već i unutar opozicionog bloka, posebno oko odnosa prema studentskom pokretu i odluke o izlasku na izbore.
Ostale liste i manjinske stranke
Pored najvećih političkih blokova i studentske liste, na izborima učestvuje i niz drugih stranaka, koalicija i lista nacionalnih manjina. Među njima su liste Rasima Ljajića, Saveza vojvođanskih Mađara, Usame Zukorlića, Ruske stranke, kao i “Autentična desnica – dr Miloš Jovanović”.
RIK je tokom septembra proglašavao i druge liste, uključujući manjinske liste i grupe građana.
Jedna od lista koje su privukle pažnju jeste i “Izbor naroda – Miroslav Miki Aleksić – Miloš Parandilović – Aleksandar Jovanović Ćuta”, ali je ta lista povučena, a njeni lideri su podršku pružili studentskoj listi.
Izborna utakmica tek je počela, a već je obeležena prvim incidentom u kojem je učestvovao gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić. Prema svedočenju očevidaca, Šapić je fizički napao Tatjanu Micić i njenog supruga, pri čemu su im konstatovane povrede – Micićevoj prelom nosne kosti i dela gornje vilice, a njenom suprugu lakša telesna povreda. Šapić je nakon privođenja pušten, što je u javnosti otvorilo pitanje odnosa institucija prema ovakvim slučajevima.
Kontrola izbora i pitanje poverenja
Kako se izbori približavaju, pored samih izbornih lista sve više pažnje privlači pitanje poverenja u izborni proces. Birački spisak, rad biračkih odbora, kontrola zapisnika, prisustvo posmatrača i mogućnost uvida u izborni materijal biće među važnim elementima kontrole izbora. RIK je već utvrdio raspored po kojem poslaničke grupe predlažu članove i zamenike članova biračkih odbora u stalnom sastavu.
Istovremeno, građani se obraćaju različitim organizacijama i medijima sa navodima o pritiscima, telefonskim pozivima i traženju “sigurnih glasova”. Takve navode nije moguće automatski smatrati dokazanim činjenicama, ali njihovo postojanje predstavlja deo predizborne atmosfere i pitanje koje će, bez sumnje, biti prisutno do samog izbornog dana.
Predstojeće nedelje zato neće biti važne samo zbog predstavljanja programa i kandidata. Biće važne i zbog načina na koji će politički akteri organizovati kampanju, kako će se pratiti izborni proces i u kojoj meri će građani imati poverenja u rezultate.
Do 25. oktobra ostaje još nekoliko nedelja, a konačna slika izborne ponude biće poznata nakon isteka roka za podnošenje lista. Ono što je već sada jasno jeste da će predstojeći izbori biti obeleženi susretom tradicionalnih stranaka, novih političkih aktera i studentskog pokreta, ali i različitim pogledima na to kako izborni proces treba da izgleda i kako treba zaštititi izbornu volju građana.