​​​​​​​JOŠ SE IGRA

Još uvek se ne zna ko je predsednik Amerike. Mnogi su se nadali da će brojanje glasova u Nevadi biti završeno do podne, i time biti stavljena tačka na neizvesne izborne rezultate. To se još uvek nije desilo, iako vesti sa terena potvrdjuju da se prednost Bajdena povećava i u nevadi, i u Džordžiji i u Pensilvaniji, a zbog sudskih procesa, koje je kampanja predsednika Trampa pokrenula u Pensilvaniji, Viskonsinu i Mičigenu, kao i prebrojavanje glasova u Viskonsinu, možda ćemo na konačnu potvrdu čekati čak nekoliko nedelja, u raspolućenoj zemlji, koja može početi da puca po svojim izlizanim šavovima. Na sceni je, na žalost, najgori mogući scenario, advokati su zasukali rukave, izmedju kampanja samo prsti, a od glasača se traži strplejenje i pribranost, dok se ne izbroje svi legalni glasovi.

Posle ovogodišnjih izbora glavno pitanje je – kako to da najrazvijenija zemlja na svetu ne ume da računa? Zbog čega su izborni procesi u nekim američkim državama toliko zastareli, da se glasovi broje ručno, uz mogućnost kradje i prevara, o kojima mi koji dolazimo sa istoka znamo i previše? U mnogim državama neposredno pre izbora promenjeni su izborni zakoni i uvedena nova pravila. Listići su dostavljani i na adrese preminulih gradjana, kao i onih koji su odredjene države davno napustili. Nije bilo provere potpisa. Uprkos tvrdnjama da nema smišljene kampanje za izbornu kradju, već samo odredjenih propusta, pitanje je kako to da zemlja koja se kune u demokratiju ne zna rezultate izbora 24 sata nakon zatvaranja izbornih mesta i zar je iskustva iz bliske prošlosti nisu ama baš ničemu naučila?

Već smo pominjali da se na ovim izborima nije desio plavi cunami, kako su predvidjali levičarski mediji, na čelu sa CNN-om, koji kampanju protiv Trampa vodi već 5 godina. Nije se desio ni crveni talas, iako su Republikanci zadržali većinu u Senatu i osvojili nekoliko novih mesta u Kongresu. Desilo se ipak nešto što niko od ispitivača javnog mnjenja nije javno predvideo – predsednik Tramp je dobio mnogo glasova manjina, a kongresmeni i senatori iz Republikanske stranke ostvarili su bolji rezultat od predsednika lično. Zato mnogi tvrde da je on učinio više za Republikansku partiju negó svi njeni prethodni lideri zajedno. Izborna kampanja za 2022. Počela je juče!

Republikanci su očigledno i za mnoge neočekivano izgubili Arizonu, glasovi se i dalje broje u Džordžiji, Nevadi, Pensilvaniji, Severnoj Karolini i Aljasci. Bajdenu fali samo 6 glasova iz Nevade, a Trampu baš svi glasovi iz preostalih država, u kojima glasovi nisu izbrojani. Izbori su završeni, glasovi nisu izbrojani, sada su advokati glavni igrači, a narod zbunjen i sludjen. Demonstiralo se juče u mnogim državama – levičari traže da Tramp prizna poraz i napusti Belu Kuću, konzervativci se i dalje nadaju u još 4 godine njegovog predsednikovanja.

I dalje se na sva usta kritikuju prognostičari rezultata izbora i od njih traži i zvanična odgovornost, jer su, uz medije, na mnogo načina uticali na rezultate, a naročito na dopuštanje očiglednih nepravilnosti na izbornim mestima, na kojima posmatračima iz Republikanske partije nije dozvoljen pristup, kontrola izbornih mesta je bila skoro nemoguća u ključnim državama, a Pensilvanija je najgori primer. U Arizoni je policija obezbedjivala izborna mesta, kao u trećem svetu. Amerika zaslužuje bolje, govore razumni i nadaju se u pobedu zakona i pravde, makar i u produžecima ove tesne izborne utakmice.

Naravno da sada kruži nova teorija zavere, prema kojoj je Kina donela virus, virus izazvao pandemiju, Demokrate pandemiju iskoristile za masovno glasanje poštom, glasanje poštom je bilo nemoguće kontrolisati, pa je tako Bajden dobio većinu izbornih glasova.

Market reaguje u svom stilu pragmatizma – investitori su optimisti, svesni da će državni aparat i dalje biti podeljen i da nam se država neće mnogo mešati u život, tanjire i novčanike.

Završiću tvitom jednog slepog putnika – “Ako podedi Tramp, ja idem iz zemlje! Ako pobedi Bajden – ja idem iz zemlje! Ja samo želim da putujem!”

Mila Filipović