BALKAN KAO KOLATERALNA ŠTETA

Zaključak samita lidera EU i Zapadnog Balkana koji je održan 23. juna u Briselu, da Ukrajini i Moldaviji dodeli status kandidata za članstvo, a da šest zemalja Zapadnog Balkana mogu da pričekaju, potvrdjuje da je evropska politika proširenja pre svega političko pitanje. Severna Makedonija i Albanija nisu dobile datum za početak pregovora, Kosovo nije dobilo viznu liberalizaciju, Bosna i Hercegovina nije dobila ni status kandidata, dok su Srbija i Crna Gora ostale na dosadaš njoj koti. Kriza koju je izazvao rat u Ukrajini je ogolila da su kriterijumi politički i geopolitički.

Pažljivi tumači evropskih kretanja i politike proširenja nisu bili iznenadjeni. Rumuniju i Bugarsku su, uostalom, primili pre petnaest godina mnogo brže nego što je bilo predvidjeno, uprkos tome što ove zemlje nisu ispunjavale uslove. Predvidjanja su isprva bila da im predstoji dvadeset godina pregovora, koliko je trajalo usaglašavanje sa Španijom, Portugalijom i drugim zemljama pre njih, ali su primljeni duplo brže. Razlog je bio isti kao danas u slučaju Ukrajine i Moldavije – Rusija. Razlika je što je tada u EU postojao kakav-takav entuzijazam za dalje širenje, koji je u medjuvremenu iščezao, piše RTS.

Proširenje na zemlje istočne i centralne Evrope 2004. i 2007. godine izazvalo je takav potres – kako u javnom mnjenju starih članica, tako i kada je reč o funkcionisanju evropskih institucija, o budžetu, prioritetima EU i političkom senzibilitetu – da je ova tema od tada postala tabu. Evropska unija se našla u nemogućnosti da prevazidje suprotnosti na njenom zapadnom i istočnom krilu koje blokiraju njene institucije. To je glavni razlog zašto više ne postoji ni najmanja želja da se prime nove članice; ove koje su već tu jedva mogu da se slože oko ključnih pitanja vezanih za opstanak Unije i njenu budućnost. Ali rat u Ukrajini je ovo promenio. Geopolitički razlozi su ponovo postali važni. Sukob je dočekao Evropsku uniju nespremnom, usred oklevanja kako da se izvuče iz sopstvene institucionalne krize.

Kandidatura Ukrajine i Moldavije je vodila do logičnog pitanja: A šta ćemo sa Balkanom? U ovaj geopolitički koncept koji je nastao u Briselu ugurane su sve balkanske zemlje koje su ostale van Unije, računa se i Kosovo. Ove zemlje se posmatraju kao jedinstven blok iz bezbednosnih razloga – ukoliko se nateraju da saradjuju, manji su rizici od izbijanja novih sukoba, kojih se pribojava Evropska unija.

Srdjan Cvijić – predsednik Medjunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za Glas Amerike uporedjuje zemlje Zapadnog Balkana i Ukrajinu: “Ako vi gledate Transparensi, u njihovom godišnjem izveštaju o percepcijama korupcije – Ukrajina je daleko gora od većine zemalja Zapadnog Balkana. Ona je na 122. mestu od 180, znači prilično loš rezultat. Dobar deo zemalja Zapadnog Balkana je medju prvih 70-80, Bosna je tu loša, ona je 110. A opet to su percepcije. Kada se ratna dejstva smire, kada Ukrajina udje u neki proces, a moraće da udje, koji je isti kao ovaj naš, ja mislim da u tom smislu ima razloga za optimizam jer jedna CG, ili Makedonija, pa čak i Srbija, ako bi se u medjuvremenu ta zarobljena država oslobodila, daleko je ispred.“

Nevesela lica lidera zemalja Zapadnog Balkana posle razgovora sa čelnicima EU, pretočena su i u gorke reči, a posebno su bili nezadovoljni premijeri Albanije i Severne Makedonije, čije zemlje već 18 godina čekaju na otpočinjanje pregovora.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je primetio kako nema vajde od kukanja i plakanja. On se ničemu nije ni nadao, jer se na njega vrši veliki pritisak zbog neuvodjenja sankcija Moskvi. Vučić je istakao da je, od kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, u evropskim medijima objavljeno 2.629 članaka koji navode da Srbija ugrožava ceo region Zapadnog Balkana, da ugrožava suverenitet Bosne i Hercegovine i Kosova. “Nisam ovde da pravdam našu poziciju, jer mene kao predsednika obavezuju zaključci našeg Saveta za nacionalnu bezbednost. Moramo da vodimo računa o našem nacionalnom interesu“, poručio je predsednik Srbije.

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski izrazio je nezadovoljstvo dosadašnjom dinamikom evrointegracija, tražeći garancije da Bugarska, kao glavni kočničar, zbog spora oko istorije i jezika, neće postavljati nove uslove. Vreme je da EU ispuni obećanja pre nego što da nova, a istorijska pitanja ne mogu biti uslov pregovaranja. Takva uslovljavanja su neprihvatljiva za mene i za naš narod, jer mi uvek stavljamo strateške interese zemlje na prvo mesto, izričit je Kovačevski. Albanski premijer Edi Rama je bio najoštriji: “Priča sa Bugarskom je sramota. Jedna država nameće nešto svoje, a ostalih 26 ne mogu da urade ništa o tome. Ima mnogo navoda da je Putin bolestan, ali ne mogu da kažem da ova kuća ovde deluje zdravo“, naveo je Rama. On je izrazio žaljenje i što EU još nije liberalizovala vizni režim za gradjane Kosova: “Gradjani Kosova su u vreme diktature u Jugoslaviji mogli slobodno da se kreću. Otkad su oslobodjeni, njihovi oslobodioci ih drže kao taoce.“

Kolateralna šteta, prevara, sramota – to su reči kojima mediji na nemačkom opisuju samit EU – Zapadni Balkan u Briselu. Oni tvrde da se države Zapadnog Balkana koje se godinama trude oko prijema u EU sada osećaju prevarenim. Čak se postavlja i pitanje da li je Balkanu potreban novi rat da bi ušao u Evropsku uniju. List Zidojče cajtung piše o Zapadnom Balkanu kao – direktnoj kolateralnoj šteti odluke EU o davanju statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji: “Naravno, istina je da Ukrajina i Moldavija nikada ne bi tako brzo bile kandidati da nisu bile na čelu rata protiv Rusije. Ali države EU su shvatile da je taj rat usmeren i protiv njih, da je to nastavak bezbrojnih hibridnih napada Rusije na zapadni sistem i opšte dobro u EU, i da status kandidata Ukrajine nije blagonaklon gest u ratu, već čin samoodržanja. Medjutim, direktna kolateralna šteta te odluke – zavaravanje država Zapadnog Balkana – pokazuje koliko je ta igra eksplozivna. Ogorčenost i medjudržavna rivalstva na Balkanu mogu da eksplodiraju u bilo kom trenutku.“

List Nordvest cajtung u svom komentaru odnos prema Zapadnom Balkanu opisuje kao “nedostojni teatar“ i zaključuje: “Ako EU nastavi da se ponaša tako nemarno, ona rizikuje da izgubi te strateški važne zemlje u istočnoj i jugoistočnoj Evropi.“ Zapadni Balkan ne napreduje po pitanju integracija i za to je uglavnom kriva politika EU, kaže za DW Gerald Knaus, direktor berlinskog trusta mozgova ESI i kreator izbegličkog “dila“ s Turskom 2016. On često boravi u regionu Balkana i smatra da “magnet“ mogućeg članstva polako gubi sjaj u šest zemalja regiona: “Svaka razumna osoba koja veruje u evropsku budućnost regiona očajava zbog tog načina delovanja Evropske unije. To stanje očaja rezultira apatijom, a sledeća faza je onda cinizam. I na kraju ljudi jednostavno odustaju.“ Edvard Džozef, profesor na univerzitetu Džon Hopkins u Vašingtonu, stručnjak za Balkan, smatra da je samit EU i Zapadnog Balkana u Briselu bio veliki uspeh za predsednika Rusije Vladimira Putina.

“Jedan od najvećih narativa Rusije je da Zapad nije pouzdan. Ako postavite zemljama neke uslove i one ih ispune, poput Albanije, Severne Makedonije i Kosova, a to zatim nije nagradjeno – to uopšte nije pouzdano, to je veliki problem“, poručuje Džozef i dodaje da je Otvoreni Balkan opasna ideja, i da je problem sa njim što smanjuje ekonomske barijere, dok povećava politički rizik. “Vučić je na samitu rekao ‘evo nas opet ovde i ništa se nije dogodilo’, smatram njegovu izjavu ironičnom. A to što se ništa nije dogodilo pitanje je čija je greška, da li Brisela ili Beograda. Ko blokira Srbiju? Niko. Jedina blokada je u samoj Srbiji, Srbija samu sebe blokira na evropskom putu“, kaže Džozef za TV N1.

Marjana Maljković