BOJKOT ILI IZLAZAK NA IZBORE

Parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji održaće se 26. aprila, a generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković je uveren da će dovoljan broj gradjana izaći na birališta i time potvrditi apsolutni legitimitet izbora. Na izbore naravo izlaze vladajuća SNS i SPS, kao i ostali članovi vladajuće koalicije.

Prvi opozicioni savez koji je najavio izlazak na izbore bio je SPAS - Srpski patriotski savez na čijem čelu se nalazi Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd. Njemu se u medjuvremenu pridružila i Zdrava Srbija, Milana Stamatovića, ali je Šapić nedavno saopštio da će na izbore ipak izaći samostalno. Na predstojeć im izborima učestovaće i Srpska radikalna stranka, ali i novoformirana stranka Miše Vacića.

Lider Libreralno demokratske partije Čedomir Jovanović saopštio je da će na predstojeć e parlamentarne izbore ta stranka izaći u okviru pokreta "Zvono a ne stranke". On je ranije rekao da je postigao dogovor sa Nikolom Samardžićem i pokretom "Glas", sa koalicijom Tolerancija koja okuplja grupu manjinskih stranaka, sa mladim liderima poput Aleksandra Simurdića, Ivana DJurića, Naima Beširija i više udruženja. Učešće na izborima potvrdili su ranije i Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, Stranka moderne Srbije i Zelena stranka.

Nova stranka Zorana Živkovića će svoju odluku saopštiti 24 sata po raspisivanju izbora, a kako je izjavio, "trenutno raspoloženje u stranci je takvo da je 95% članstva za borbu". Slično je istakao i Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije, koji je osnovao pokret "Metla 2020. godine", i koji je poručio da će sačekati da izbori budu raspisani. Što se tiče bojkota, prvi je odluku doneo Savez za Srbiju, čije su stožerne stranke Demokratska stranka, Dveri, Narodna stranka Vuka Jeremića ali i Stranka slobode i pravde Dragana DJilasa. Oni su odluku o bojkotu doneli sredinom septembra 2019. godine.

U januaru je istu odluku doneo i PSG Sergeja Trifunovića, a bojkotu su se pridružili i pokret "Dosta je Bilo", Saše Radulovića, te inicijativa "Ne davimo Beograd". Bojkotu izbora nedavno se pridružio i Luka Maksimović, poznatiji i kao Ljubiša Preletačević Beli, koji je zauzeo treće mesto na predsedničkim izborima 2017. godine.

Nekoliko mladih iz beogradskod dela udruženja “1 od 5 miliona“ potvrdili su da će učestvovati na lokalnim i parlamentarnim izborima, što je izazvalo opštu zbunjenost otkud takav neočekivani obrt, otkud to da su demonstracije nakon 60 subota u Beogradu, u kontinuitetu od 8. decembra 2018. završene učešćem njihovih formalnih organizatora na Vučićevim izborima, pišu mediji. Bojkot koji je postao široko prihvaćen, bio je ujedinitelj i predvodnik kakav nijedan sadašnji lider ne može da bude, pa je to izgleda previše zasmetao i vlasti, ali i opozicionom vodjstvu – i zato je prizvan antibojkot, prenosi BBC. Šta god da je bila tačna namera omladinaca iz udruženja “1 od 5 miliona“ i bez obzira na to da li će oni uspeti da skupe listu kandidata i neophodne potpise, to što su učinili jeste na korist vlasti i na štetu gradjana. Naime, vlasti SNS-a je potreban pun legitimitet zbog Kosova, a učešćem na izborima upravo onih koji su više od godinu dana predvodili i organizovali demonstracije protiv nje, postoji vlast će ga dobiti. Medjutim, kod onih koji su više od godine dana proveli u pobuni na ulici, povratak u institucije nije lako prošao. Dvojica organizatora prošlogodišnjih protesta “Jedan od pet miliona“ na Kosovu ogradila su se od odluke organizatora tih protesta u Beogradu da izadju na predstojeće izbore u Srbiji, preneo je portal KoSSev. Od te odluke su se ogradili i organizatori protesta u Kruševcu, Kragujevcu, Čačku, Kikindi, Novom Sadu... Oni poručuju da neće izlaziti na “lažne izbore” i pozivaju sugradjane da se ponovo okupe na protestu.

Pristankom na izbore i prekidom protesta izneverili bi hiljade sugradjana koji su uložili ogromnu energiju i vreme u borbi protiv režima. “Takodje, time bi grubo prekršili ‘Sporazum sa narodom’, a mi se od takvih postupaka ogradjujemo i osudjujemo ih”, prenose mediji. Profesorka BU u penziji Srbijanka Turajlić ocenila je da je odluka Udruženja “1 od 5 miliona“ da izadju na predstojeće izbore potpuno primerena njihovima godinama i da joj je žao što će se ta deca na kraju razočarati. “Ne bih ih napadala ni osudjivala, čovek mora da ima razumevanja za njihove godine. Krivo mi je što ih ljudi optužuju da su Vučićevi ili ne znam čiji saradnici. Meni je potpuno jasno da kad vi imate godine koje oni imaju i nadjete se na bini godinu dana i svi vam oduševljeno pljeskaju, uobrazite da cela Srbija samo vas čeka kao spasioca“, kaže ona.

Nakon objavljivanja datuma izbora održan je prvi zajednički skup opozicionih stranaka koje ne učestvuju na izborima, na kojem je usvojena deklaracija i ozvaničen početak kampanje bojkota. Na skupu u organiziji Saveza za Srbiju obratili su se Dragan DJilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić, Sergej Trifunović i Janko Veselinović. U Deklaraciji o bojkotu se navodi da će se svaki pokušaj formiranja vlasti na osnovu rezultata "lažnih" izbora, kako navode, smatrati aktom rušenja ustavnog poretka, te da će takvu vlast smatrati nelegitimnom i protiv nje će se boriti svim vrstama otpora i gradjanske neposlušnosti. Potpisnici se obavezuju da će nastaviti borbu za slobodne medije i poštene izbore svim raspoloživim legalnim sredstvima. U tom smislu, kažu da će nastaviti saradnju sa svim organizacijama i pojedincima koji imaju isti cilj, kao i razgovore sa predstavnicima EU, zemalja izvan Unije i organizacija koje podržavaju demokratske vrednosti.

Predsednik pokreta Dveri Boško Obradović izjavio je da kampanja bojkota daje pun gas od subote, 1. februara, skupom u Beogradu ujedinjenje opozicije, koja će potom, “svi zajedno“, obilaziti Srbiju. “Bojkot nije propao, već je sve jači kada neko izda ideju bojkota, jer to govori koliko je se režim plaši“, rekao je Obradović, navodeći da “nema relevantne opozicije koja nije proglasila bojkot izbora”. Potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš izjavio je da je bojkot “već uspeo“ jer su sve relevantne opozicione stranke i pokreti odlučili da ne učestvuju na predstojećim “lažnim izborima“, a sve partije i koalicije koje će na njih izaći biće u službi režima predsednika Srbije i SNS-a Aleksandra Vučića. “Dijalog sa režimom i uslovi na Vučićevim izborima su ravnopravni taman koliko i razgovor pacijenta sa zubarom u toku intervencije“, rekao je Ponoš. “Bojkot možda nije najbolje sredstvo na svetu, ali je neophodan korak koji će najbrže dovesti do delegitimizacije sistema i sledećeg koraka – raspisivanja fer izbora. Vučić će pristati na ustupke samo pod pritiskom. Nakon bojkota postaviće se pitanje čemu služe fingirani izbori i pitanje legitimiteta vlasti. Režim zbog toga već pokazuje ozbiljnu nervozu“, naveo je Ponoš.

Ponoš je ocenio da sistem više ne može da se popravi, nego “mora da se polomi“, a to ne može da se dogodi na “fingiranim izborima koji su pokradeni medijskim mrakom i manipulacijama i pre samog izbornog dana“. On je naveo da bi učešće opozicije na izborima pod postojećim uslovima “bio podjednak zločin kao i Vučićeva kradja izbora, jer se time zarad ličnih privilegija daje legitimitet nečemu što nema veze sa interesima ogromne većine gradjana Sbije“. Vladajuća koalicija postigla je sporazum da izmeni izborni zakon i smanji izborni cenzus za ulazak u parlament sa sadašnjih pet na tri odsto. U prvim reakcijama, predstavnici opozicije protumačili su najavljene promene kao udarac najavljenom bojkotu izbora. “Treba lažnu opoziciju ubaciti u parlament. A pet odsto je za njih neostvarivo. Da li posle ovoga ima još neko ko ne misli da ih bojkot uništava i da nemaju rešenje“, pita u svom tvitu Dragan Djilas, predsednik opozicione Stranke slobode i pravde.

Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju slaže se da dnevnopolitički poriv ovakve promene, leži u odnosu vlasti prema najavljenom bojkotu. “Ovo rešenje pre treba gledati u kontekstu dnevne politike, nego u široj raspravi u vezi sa izbornom reformom, jer nije dobro rešenje da se otvaraju krupne stvari, a cenzus jeste krupna stvar, manje od četiri meseca uoči glasanja. To nije dobra poruka, zato što ne ostavlja dovoljno vremena svim izbornim učesnicima da se na posledice te odluke naviknu i pripreme“, kaže Klačar ocenjujući da bi bilo bolje to pitanje ostaviti ne za izbore u proleće 2020, već za naredni izborni ciklus.