DALEKO JE EU

Na dvanaestom sastanku pristupne konferencije EU – Srbija, na ministarskom nivou, koja je krajem juna održana u Luksemburgu, nije otvoreno nijedno novo poglavlje, odnosno klaster, već je cilj bio, kako se navodi u saopštenju Saveta EU, jačanje dijaloga izmedju država članica i Srbije, sa ciljem da se napori usredsrede na ključne reforme koje bi trebalo da omoguće napredak u procesu pristupanja. Kako se navodi u saopštenju, sastanak predstavlja prekretnicu u evoluciji pristupnih pregovora, nakon što je Savet odobrio revidiranu metodologiju proširenja.

Diplomatski zvaničnici EU su objasnili da je većina članica Unije protiv otvaranja novih poglavlja u pregovorima sa Srbijom zbog ocene da vlasti u Beogradu nisu sprovele očekivane reforme, prvenstveno vladavine prava, suzbijanja korupcije, nezavisnosti pravosudja i slobode izražavanja. Podsećajući na prethodne izveštaje Evropske komisije i ono što je Srbija ispunila, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Medjak je ocenio da se u ispunjavanju kriterijuma ne pomeramo, već da zapravo u tom “napretku nazadujemo“. To argumentuje činjenicom da smo istu ocenu 2.2 za napredak u političkim kriterijumima, pravosudju, vladavini prava, borbi protiv korupcije i slobodi izražavanja dobili 2015. i prošle godine. Sa druge strane, Medjak podseća da različite svetske organizacije, poput Fridom hausa, Reportera bez granica ili Transparensi internešenel, beleže drastični pad Srbije u svim oblastima.

Mi u toku pregovora formalno na papiru napredujemo, otvaraju se neka poglavlja, a suštinski nazadujemo po osnovnim vrednostima na kojima je zasnovana EU i to u jednom trenutku mora da dodje u sukob jedno sa drugim. Reč je o šizofrenoj situaciji, što se vidi i po retorici u zemlji koja ima proevropsku vladu i strateški cilj ulaska u EU, a na drugoj strani ima konstantno bombardovanje porukama protiv EU – predočio je Medjak.

Šef poljske diplomatije Zbignjev Rau izjavio je da je samit šefova diplomatija zemalja Višegradske grupe i Zapadnog Balkana bio pun frustracije što proces proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan ide toliko sporo. Ovako frustrirajuće dugi proces evrointegracije Zapadnog Balkana dovodi do stanja kojeg zemlje V4 počinju da se plaše. “To je da treće strane kojima nije stalo do brzog ulaska Zapadnog Balkana u EU mogu da realizuju svoju agendu. A ta agenda nema ništa zajedničko sa društvenom harmonijom, političkom stabilnošću koje očekuju ove zemlje kada žele da udju u EU“, ističe poljski ministar.

Najava novog uslovljavanja Srbije u pregovorima na putu ka EU stigla je od predstavnika Zagreba dok se u Luksemburgu održavala medjuvladina konferencija Srbije i EU. šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman zatražio je, izmedju ostalog, od Srbije da kao uslov za članstvo prizna “genocid u Srebrenici“. Ovu poruku Grlić je uputio samo nekoliko dana nakon što je izjavio da Hrvatska podstiče preostalih pet zemalja Evropske unije “da priznaju Kosovo, jer bi to doprinelo stabilizaciji regiona i samog Kosova“. Pri tome je ustvrdio da “teritorijalnu celovitost država Balkana treba očuvati i poštovati, dakle, bez prekrajanja granica, kako smo čuli poslednjih meseci kolanjem nekih famoznih ’non-pejpera’ koji su bili usmereni u tom pravcu“.

Inače, Skupština Crne Gore usvojila je Rezoluciju o Srebrenici, dok je ministar ljudskih i manjinskih prava Vladimir Leposavić smenjen, zbog izjava u kojima je relativizovao genocid u Srebrenici.

IZVEŠTAJ O TOKU DIJALOGA SA KOSOVOM

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su izveštaje o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju u periodu od maja 2019. do juna ove godine, kao i Izveštaj o pregovarač kom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini od maja 2019. do 15. juna ove godine. Usvojeni izveštaj je poslanicima predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je poručio da Srbiji nije potreban zamrznuti dijalog sa Kosovom. On je rekao da Srbi na Kosovu žele da pregovori postoje kako bi se u budućnosti došlo do bilo kakvog kompromisnog rešenja.

“Kada me pitate šta je to kompromis, ja ću da kažem – ne znam“, poručio je Vučić. On je ocenio i da “zapadne sile neće promeniti svoj stav o Kosovu i da će se zalagati za nezavisno Kosovo po svaku cenu“, kao i da “nije vreme za prevelika očekivanja, nego za suočavanje sa realnošću koja nas okružuje“.

“Nisam dezerter, neću da pobegnem niti potpišem priznanje, to će učiniti neko posle mene, ali narod ne možemo da obmanjujemo pričama kako je situacija idealna“, rekao je predsednik. “Možemo sebe da obmanjujemo da nam pripada 50 odsto imovine. Mi do toga možemo da dodjemo samo silom, neka vas laže neko drugi“, rekao je Vučić.

Bivši ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović kaže da je pomenuti izveštaj predsednika Srbije pokazao da on ne zna šta je kompromisno rešenje i da u stvari nema rešenja za Kosovo. Ukazuje da je u izveštaju svega bilo, ali najmanje o pregovorima. “Nismo mogli da čujemo šta su srpski zahtevi, šta su naše crvene linije, dokle smo stigli u pregovorima... Čuli smo da su svi drugi krivi sem njega, ništa novo nismo mogli da čujemo, i sve je to bilo u nekim frazama“, ocenjuje Bogdanović.

Opoziciona Stranka slobode i pravde (SSP), na čijem je čelu nekadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Djilas, ocenila je da je predsednik Vučić govorom u Skupštini “priznao da nema nikakav plan za Kosovo“. “Umesto da gradjanima Srbije posle devet godina vlasti prvi put predstavi plan za Kosovo, Vučić je vredjao političke protivnike“, saopštio je SSP i dodao da je predsednikovo obraćanje u Skupštini “vrhunac beščašća i državničke neodgovornosti i siguran dokaz da će nastaviti da manipuliše Kosovom zarad opstanka na vlasti“.

SANKCIJE PROTIV BELORUSIJE

Poslednji izveštaj o dijalogu sa Kosovom Vučić je Skupštini predstavio maja 2019. godine. To je bilo prvi put da Vučić podnosi izveštaj o Kosovu od dolaska njegovog SNS na vlast 2012. godine.

Zvanični Minsk je sa nerazumevanjem primio pridruživanje Srbije zabrani letova beloruskih avio-kompanija u vazdušnom prostoru EU i drugih zemalja, izjavio je ambasador Belorusije u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori Valerij Briljov.

“Belorusija je s nerazumevanjem primila odluku Srbije

da se pridruži restriktivnim merama protiv naše države. To ne odgovara ni visokom nivou medjudržavnog dijaloga, ni medjuvladinom sporazumu o vazdušnom saobraćaju. Nadamo se da će ta odluka biti preispitana“, rekao je Briljov.

Prema njegovim rečima, Belorusiju i Srbiju povezuju tradicionalno prijateljske veze, a beloruska strana je uvek usmerena na njihovo jačanje. Briljov je rekao da je odluka o zabrani letova nad vazdušnim prostorom Srbije doneta istog meseca kada je Belorusija Srbiji poklonila četiri lovca MiG-29, a prošle godine još četiri, i održala zajedničke vojne vežbe sa njom i Ruskom Federacijom u Rusiji. Srbija je 2019. godine potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU) koju vodi Rusija, zamenjujući bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini koje je prethodno potpisala sa Rusijom i Belorusijom. Prethodno, Srbija i Belorusija su 2015. godine potpisale memorandum o vojnoj saradnji.

U aprilu 1999. godine, Lukašenko je posetio Beograd. Bio je to jedini šef države koji je tokom bombardovanja NATO-a, u znak solidarnosti, posetio Srbiju. EU je 21. juna pozdravila odluku Srbije da se pridruži restriktivnim merama koje se odnose na zabranu preleta vazdušnog prostora i pristupa evropskim aerodromima za beloruske avio-kompanije. Odluku o ovim merama EU je donela kao odgovor na prinudno spuštanje putničkog aviona na aerodrom u Minsku i hapšenje dvoje putnika. Pored Srbije, tim sankcijama EU pridružile su se i Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora, Lihtenštajn, Island i Norveška.

Marjana Maljković