EKOLOŠKI PROTESTI – SRBIJA NIJE NA PRODAJU

“Ekološka katastrofa“ ili “ekonomski prosperitet“ – dva su sučeljena mišljenja u Srbiji dok multinacionalna kompanija Rio Tinto planira da na zapadu države, u dolini reke Jadar kod grada Loznice, otvori rudnik litijuma. Zbog bojazni da bi planirani rudnik Rio Tinta mogao da ostavi negativne posledice po životnu sredinu i zagadi vodu i zemljište, gradjani i ekološki aktivisti u Srbiji pokrenuli su brojne proteste u više gradova, peticiju, reklamnu kampanju i inicijativu Ustavnom sudu da oceni lokalni prostorni plan koji predvidja eksploataciju litijuma. Iz Rio Tinta tvrdnje o zagadjenju odbacuju i obećavaju poštovanje najviših ekoloških standarda za projekat “Jadar“ – kako se naziva projekat eksploatacije litijuma iz minerala jadarit u Srbiji, koji je dobio ime po reci u čijoj je dolini pronadjen. Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o eksproprijaciji uprkos najavljenim blokadama puteva i zahtevu dela opozicije i nekoliko ekoloških udruženja, da zakon bude povučen iz procedure, jer se njime legalizuje uzimanje privatne imovine koja se nadje na putu državnim projektima. I dok predstavnici vlasti tvrde da novi zakon nije donesen zbog Rio Tinta i da neće služiti za to da se nekom oduzme kuća ili zemlja, pravnici objašnjavaju da ovakav zakon nije trebalo da bude donet, jer ostavlja prostor za zloupotrebe.

Dosadašnji Zakon o eksproprijaciji, koji je predvidjao da javni interes može da se utvrdi samo za izgradnju objekata javne svojine, poput škola, bolnica, saobrać ajne infrastrukture… bio je prepreka za izgradnju Beograda na vodi. Da bi ga zaobišla, Vučićeva vlada je 2015. predložila poseban zakon kojim je izgradnja stambenih, poslovnih i komercijalnih objekata na Savskom amfiteatru proglašena za javni interes. Usvajanjem leks specijalisa za Beograd na vodi tadašnji skupštinski saziv omogućio je da svi objekti koji su se našli na putu tom projektu, uključujući i privatnu imovinu gradjana, budu podložni eksproprijaciji, suprotno Ustavu i Zakonu o eksproprijaciji. Šest i po godina kasnije, na predlog vlade Ane Brnabić, parlament je usvojio izmene tog istog Zakona o eksproprijaciji, koje će omogućiti izgradnju “novih Beograda na vodi”, odnosno realizaciju bilo kog projekta za koji vlast oceni da ima poseban značaj za državu. To praktično znači da bilo čija imovina u svakom trenutku može biti predmet eksproprijacije, upozorava Istinomer.

U novom zakonu piše da “Vlada može da utvrdi javni interes i radi realizacije projekata za izgradnju objekata od značaja ili od posebnog značaja za Republiku Srbiju, a koji projekat se realizuje na osnovu zaključenog medjunarodnog ugovora u kojem je jedan od potpisnika Republika Srbija”. Iz Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom i Transparentnosti Srbija upozoravaju da je ovaj deo zakona najviše sporan, jer se iz njega ne može ni pretpostaviti na šta će sve zakon biti primenjen.

“To je problematično zbog toga što nas dosadašnje iskustvo uči da se korišćenjem medjudržavnih sporazuma, kao pravnog osnova, realizuju i projekti čisto komercijalnog karaktera. Tipičan primer za to je Beograd na vodi. Drugim rečima, nema nikakvog ograničenja u pogledu oblasti ili delatnosti u kojima će se ti projekti realizovati”, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija. Istakavši da po novom zakonu privatno strano lice može da ekspropriše i privatnu i državnu svojinu, a da je do sada privatnu svojinu mogla da ekspropriše samo država, Dragiša Ćalić, pravni savetnik u Jukomu, kao najveći problem je naveo to što novim zakonom nije precizno i jasno odredjeno šta se i pod kojim uslovima može smatrati javnim interesom da bi se neko dobro eksproprisalo.

“Zakon sam po sebi ne deluje toliko loše, ali idemo od pretpostavke da će moći svašta da se podvede pod javni interes. Na primer, naša država ima sporazum sa nekom stranom firmom, velikim ulagačem i kaže – ‘evo, mi smatramo da je javni interes da oni sagrade, recimo, nuklearnu elektranu’. I za te potrebe oni sada mogu da uzmu i državno i privatno vlasništvo. Umesto da smo išli ka tome da se strože i konkretnije odredi šta je javni interes, mi smo proširili krug ljudi u čije ime može da se kaže da je nešto javni interes“, kaže Ćalić. Stoga je, po njegovim rečima, opravdan strah da će “sada svaki interes svakog prebogatog investitora iz inostranstva biti podveden pod javni interes”.

Drugim rečima, mogućnost zloupotrebe je velika. Za stručnjake je sporno i što novi Zakon o eksproprijaciji predvidja da se svi postupci sprovode po hitnom postupku. Istovremeno, pravni savetnik u Jukomu naglašava da su rokovi za odlučivanje smanjeni i dodaje da efikasnost države može na različite načine da se pokaže, ali nikako na kratkim rokovima za sam postupak eksproprijacije.

“Vlada je ranije imala rok od 90 dana da odluči da li se ide na eksproprijaciju, sada ima 15 dana. Da li vi mislite da neka vlada može u roku od samo 15 dana da odluči da li je nešto javni interes, a radi se o nekom velikom, kapitalnom objektu? Istovremeno vlasnik zemlje koja treba da se ekspropriše ima rok od pet dana da odluči. Sad zamislite da imate rok od pet dana da odlučite šta ćete sa dedovinom, da li je dobra cena ili nije“, kaže Ćalić.

Do sada je više od 280.000 ljudi potpisalo peticiju protiv dolaska Rio Tinta u Srbiju. Protesti gradjana nezadovoljnih zbog zagadjenja vazduha, promena zakona, ugrožavanja životne sredine i protiv dolaska Rio Tinta, organizovani su u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Loznici, Šapcu, Požegi, Zrenjaninu, Valjevu, Somboru… Sve su masovniji, češći i radikalniji. Pridružili se i advokati. Na sat vremena je bilo blokirano više važnih saobraćajnica, uključujući medjunarodni auto-put koji prolazi kroz Beograd. Dogodili su se incidenti, koškanja demonstranata i policije, kao i demonstranata i pristalica vladajuće SNS. Više ljudi je lakše povredjeno, neki demonstranti su bili privedeni na informativni razgovor, bilo je i hapšenja, što je izazvalo nove protestne šetnje.

Pošto Rio Tinto ne iznosi informacije kako će poštovati najviše ekološke standarde, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, Dragana Djordjević kaže da su gradjani zbog nedostatka informacija i pasivnosti države primorani da se sami organizuju, što se i dešava. Ona je uverena da će rudnik doneti više štete nego koristi Srbiji.

Ruda koja bi se vadila, nakon usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom na temperaturi od 250 stepeni, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije. Pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevodjenje u litijum- karbonat (Li2CO3) otparavaće u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takodje i pluća i kožu ljudi i životinja. Ukoliko se, da bi se spustila temperatura procesa, bude koristila fluorovodonična kiselina (HF) za razaranje silikatne strukture koja prožima jadarit, razvijaće se ekstremno toksični gas silicijum-fluorid (SiF4) koji će takodje odlaziti u atmosferu i predstavljati stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh, upozorava Dragana Djordjević. Domet uticaja na zagadjenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere.

Ne postoje nikakve informacije o tome kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se upuste u reku Jadar. Izlivanja reke, koje se inače dešava za vreme velikih voda i prilikom poplava, zbog klimatskih promena će biti sve češće. Zagadjene vode iz Jadra će se izlivati u plodna polja doline ove reke i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište zagadjujuć i ga trajno, a takodje će prodirati u podzemne vode, jer su površinske i podzemne vode povezane.

Podzemne vode su važan resurs pijaćih voda i njihovo zagadjenje je praktično trajno, jer su u pitanju skoro stajaće vode kojima su potrebni vekovi, pa i milenijumi da se iščiste. Jadar je pritoka Drine, u kojoj žive zaštićene vrste, ali preko Drine ugrožena je i Sava. Iz aluviona ovih reka snabdevaju se vodom svi gradovi u njihovom priobalju.

MARIJANA MALJKOVIĆ