ESKOBAR: SRBIJA I KOSOVO KA MEDJUSOBNOM PRIZNAVANJU

Nema više nedoumica, nagadjanja ili čitanja izmedju redova. Specijalni izaslanik predsednika SAD za Zapadni Balkan Garbijel Eskobar je, u nekoliko govora proteklih dana, potpuno otvoreno predstavio strategiju Vašingtona za Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru. “Sjedinjene Države nemaju u planu da biraju lidere na Balkanu… Ne želim da razočaram neke, ali sankcije neće biti naš glavni alat, to nije rešenje za Balkan. Rešenje su izbori i motivisanje gradjana i javnosti da učestvuju u političkom prostoru”, rekao je Eskobar, pa naveo u kojim situacijama će se primeniti sankcije, diplomatska ili politička izolacija.

Vašington je posvećen Zapadnom Balkanu, čemu se, prema rečima Eskobara, protive Kina i Rusija, dodavši da SAD ne smeju to da dopuste. “Najviše se bojimo ekonomskog uticaja Kine u regionu. Kina sklapa netransparentne energetske i infrastrukturne ugovore, i to prati odredjeni politič ki uticaj“, izjavio je Gabrijel Eskobar. On je napomenuo da administracija predsednika Džozefa Bajdena ohrabruje i američke privatne investicije u Srbiji, “kineske investicije su bile u prednosti jer ih država finansira, ali mi podržavamo američke investicije u Srbiji“.

Beograd i Priština treba da nastave sa dijalogom u kome obe strane, kao jednake, moraju da rade na rešavanju svojih razlika i normalizaciji odnosa, idealno, kroz medjusobno priznavanje, poručio je Eskobar na slušanju pred Pododborom za Evropu spoljnopolitič kog odbora Predstavničkog doma Kongresa SAD. On je dodao da se pokazalo da dijalog funkcioniše kao forma rešavanja problema i naveo da jedva čeka da specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak nastavi snažno da radi na mnogo izazovnijim pitanjima. Komentarišući izjavu da dijalog treba da se završi obostranim priznavanjem, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da to nije novost, već da je to politika SAD poslednje tri godine. “Nama njihovo priznanje nije potrebno, ne znam šta će nam. Mi smo priznati od svih“, istakao je Vučić.

Prema Eskobarovim rečima, Vučić ima podršku SAD dokle god nastavlja da ide evropskim putem.

“Naš odnos sa Srbijom nije ni dobar ni loš, komplikovan je. Nadam se da će ovo ‘partnerstvo u razvoju’, koje imamo sa Srbijom, moći da pomogne stabilnosti u regionu“, naglasio je Eskobar, odgovarajući na pitanje da li je Srbija destabilizujući faktor u regionu.

Govoreći o Republici Srpskoj, Eskobar je poteze člana Predsedništva BiH Milorada Dodika okarakterisao da su “ilegalne i destabilizujuće“, kao i da su opasni po Bosnu i Hercegovinu. On je naglasio da SAD rade sa partnerima iz EU na pripremama za potencijalne sankcije protiv destabilizujućih akcija u BiH, i dodao: “Imamo dodatne sankcije koje smo spremni da koristimo kako bismo sprečili sve što ugrožava teritorijalni integritet BiH. Dodiku slabi podrška u javnosti. Ono što Dodik radi i zagovara, ljudi iz RS ne žele. Slabi njegova politička moć… Amerika ne odustaje od sankcija. Uz pomoć njih smo sklonili i Miloševića.“ Napredovanje BiH ka Evropskoj uniji uslovljeno je promenama Ustava i izbornog zakonodavstva, a SAD ne odstupaju od Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine. “Taj sporazum nam je pomogao da sačuvamo mir 25 godina i Dejton osigurava nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet države. BiH vidimo jedino uspešnu kao multietničku državu, inkluzivnu i demokratsku zemlju“, rekao je Eskobar. Reagujući na ove izjave, Milorad Dodik je rekao da se specijalni izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar meša u unutrašnje stvari BiH.

“Dobro je što se ne pominje članstvo BiH u NATO, dobro je što Amerikanci kažu da nema Dejtona dva. To je sve ono što mi iz Republike Srpske činimo, da vratimo BiH na ustavni poredak i poštovanje Ustava, ali Eskobar se meša u unutrašnje stvari BiH i mislim da je postalo degutantno na koji način se mešaju“, istakao je Dodik.

Kada je u pitanju Crna Gora, Eskobar tvrdi da SAD imaju diplomatske i političke mehanizme kojima će se suprotstaviti mešanju Rusije u unutrašnje stvari Crne Gore. Na pitanje kako bi SAD reagovale ako prosrpske i proruske partije u Crnoj Gori udju u Vladu, Escobar je rekao da treba praviti razliku izmedju prosrpskog i proruskog pitanja.

“Prvo, ne vidim da je prosrpsko i prorusko pitanje ista stvar. One političke snage u Crnoj Gori koje su prosrpske trebalo bi da prepoznaju da Crna Gora treba da bude demokratska, nezavisna, suverena i okrenuta Zapadu, i da ostane deo NATO-a. Sa druge strane, za one partije koje zaista nastoje da umanje ove aspekte, a koji su od Crne Gore u proteklih 20 godina napravili primer za ostale u regionu, mislim na njeno članstvo u NATO i aspiracije za članstvo u EU, mi imamo puno načina da im odgovorimo. Neki od njih su sankcije, kao i diplomatska i politička izolacija“, rekao je Eskobar.

Povodom izjave Eskobara da su regionu potrebni političari koji su otvoreni za dijalog, koji će se baviti prilikama 21. veka, a ne problemima iz prošlosti, reagovao je spoljnopolitički urednik časopisa Hronikls, profesor Srdja Trifković koji se prisetio jednog dogadjaja iz 2008. u Rimu, na kojem je učestvovao i Eskobar.

“Januara 2008. u saradnji sa italijanskom NVO, organizacijom ‘Lepanto’, organizovao sam u Rimu jedan skup o budućnosti regiona koji se sada naziva Zapadni Balkan. Bio je pozvan i gospodin Eskobar, koji je tada bio u svojstvu šefa političkog odeljenja ambasade SAD u Rimu. Učestvovao je i naš tadašnji ambasador Vladeta Janković. Nakon što je u svom uvodnom izlaganju, ispred fondacije ‘Lepanto’, dr Fabio Bernabei afirmativno govorio o Srbima kao demonizovanim žrtvama, ne samo ratova devedesetih već i onih prethodnih, i kada je u izlaganju upozorio na neuravnotežen odnos zapadnih sila prema srpskim interesima, gospodin Eskobar je ljutito ustao i napustio okrugli sto, bez reči pozdrava ili komentara. Toliko o spremnosti na dijalog – rekao je profesor Trifković.

A, kada je u pitanju okrenutost prošlosti, istoričar je naveo da bi “trebalo zapitati gospodina Eskobara da li bi bila istovetna poruka jevrejskom narodu po pitanju Holokausta“.

“Da li bi na isti način i Afroamerikanci trebalo da zaborave na ropstvo, jer i to pripada prošlosti naravno. Da li bi apelovao na američke starosedeoce da zaborave istrebljenje čije su bili žrtve, jer i to je prošlost. Onda kada gospodin Eskobar jasno i glasno kaže da okrenutost budućnosti znači i da Jevreji treba da prestanu sa podsećanjem na Holokaust, da Afroamerikanci treba da zaborave vreme ropstva i segregacije, a da Apači i čiroki treba da potisnu iz sećanja sve što su im bledoliki učinili, onda će gospodin Eskobar možda imati pravo da i Srbima upućuje ovakve poruke usred srpske prestonice.

Regionu trebaju ljudi sa svih meridijana spremni na dijalog, ali u tom pogledu imenovanje Kristofera Hila za ambasadora SAD u Beogradu ne obećava mnogo. On je bio aktivni saučesnik u pripremi agresije protiv Srbije u Rambujeu, gde nije bilo ni govora o pregovorima već je sprovodjena ‘diplomatija’ po recepturi Firera nacističkog Rajha, iz Minhena septembra 1938: potpiši, ili ćemo te uništiti. To imenovanje predstavlja krajnje bezočni gest uvrede i potcenjivanje Srba, kome bi ekvivalent bilo imenovanje Harisa Silajdžića za ambasadora BiH u Beogradu. Bilo bi u interesu srpskog naroda i države Srbije, njenog dostojanstva i njenih interesa da se odbije agreman na Hilovo imenovanje”, naveo je Srdja Trifković.

Marjana Maljković