GASLIGHT SPOJ HEDONIZMA, EKSTRAVAGANCIJE SA NOTOM IMAGINACIJE

Kako opisati fenomen kluba “Gaslight” jednom rečju, a da se ne izostavi neki delić koji dočarava ovaj fenomen klabinga koji je tresao Ameriku od 50-ih do 90-ih godina dvadesetog veka? Još kao mala slušala sam priče o Gaslight-u u kojem je porodič ni prijatelj radio kao jedan od menadžera kluba. Leti smo sestra i ja jedva čekale da dragi čika Boba i njegova supruga Marija, profesionalna balerina, dodju u Beograd, kod nas u posetu i pričaju nam o “posh” životu u dalekoj Americi i klubu Gaslight gde su oboje radili. On kao menadžer kluba, a ona kao plesačica i jedna od Gaslight devojaka. Trideset godina kasnije pružila mi se prilika da posetim Gaslight Club. Pri samom ulasku u klub, vidi se autentičnost poslednjeg pravog speakeasy kluba. Dok prolazim kroz deo koji se zove “Biblioteka”, koji je rezervisan za večeru, sa leve strane je mali “Šampanj rum“, približavam se kristalnoj sobi, pijano baru koji je epicentar kluba. Prvo što zapazite je ogroman kristalni luster na plafonu koji svojim svetlucanjem i impozantnom veličinom daje poseban šarm baru. Luster je, kako sam saznala, Barton Braun (Burton Brown), osnivač Gaslight kluba, uvezao iz Nemačke, iz jednog nemačkog zamka. Sa leve strane je klavir sa kojeg dopiru note džeza i teraju vas da oslobodite svoj duh u stilu “joy of living” belle epoque. Zidovi su ukrašeni slikama poznatih lica, članova kluba. Slike Gaslight devojaka koje zabavljaju goste su još jedna nota koja klubu daje kabaretsku atmosferu. Iza klavira u uglu stoji dobro poznati simbol kluba, zlatan ključ, koji su svi članovi morali da imaju kako bi imali pristup klubovima. Pre nego što je klub postao otvoren za sve posetioce 2001. godine, Gaslight je bio privatan klub u kojem su se okupljali samo članovi kluba, uglavnom poslovni ljudi, gde su sklapali poslove i uživali u kabaretskoj atmosferi i prelepim devojkama.

Pored kristalne sobe – “Kristal ruma, postoje još dva dela kluba, “Long horn“, privatna prostorija se separeima koji gledaju na otvorenu kuhinju i maestralnog šefa kuhinje, koji zajedno sa svojim timom sprema najbolje stejkove po kojima je inače Gaslight jedan od najboljih u gradu. “Long horn” su obično članovi kluba koristili za nešto privatniju atmosferu ukoliko bi imali važne poslovne večere. Nakon sklopljenih poslova gosti su se opuštali u kristalnoj sobi ili u sepakeasy baru, koji čini još jedan deo kluba.

Prvi Gaslight otvoren je 27. oktobra 1953. godine na Zlatnoj obali (Golden Cost), kako se zove poznati deo Čikaga gde žive i rade veoma uticajni i bogati ljudi. To je period”MadMan“ u Americi kada je posao advertajzinga bio u usponu. Osnivač kluba bio je Barton Braun, uspešan biznismen koji je vodio svoju kompaniju “Burton Browne Advertising“. Klub je otvoren sa idejom da bude zatvorenog tipa i da okuplja uspešne poslovne ljude željne dobre zabave. Zbog velikog interesovanja klub se seli u veći prostor, u 13 E. Huron ulicu. Nakon toga otvara se klub u Njujorku, Los Andjelesu (na Beverli Hilsu) i Vašington DC. Pored klubova koji su otvarani širom Amerike, 1961. godine Gaslihgt klub je otvoren i u Evropi, u Parizu. U O’Hare Hilton hotelu, gde se i danas nalazi klub, otvoren je 1973. godine, još jedan klub otvoren je 1988. godine u Palmer hotelu, u ulici Monro, u Čikagu. U klubu u Njujorku snimljen je film “Butterfiled 8“ sa neponovljivom Elizabet Tejlor u glavnoj ulozi. Elizabet Tejlor osvojila je Oskar tumačeći ulogu Glorije, mlade kolgerle sa Menhetna. Nakon smrti Barton Brauna, klub je vodio Robert Frederiks do 1984, kada je na njegovo mesto došao Džim Roberts Mladji. Klub je imao preko 30.000 članova, a pored toga izdavao je i svoje novine “Gaslight Gazzett“. Interesantno je da je Gaslight bio preteča Playboy klubova i sličnih klubova koji su se kasnije otvarali u ovom stilu. Razlika u konceptu klubova je bila velika. U Gaslight-u devojke su bile profesionalne balerine, glumice i pevačice koje su imale svoje tačke u okviru zabavnog programa, dok je u Playboy klubovima bilo dovoljno da devojke budu lepe i zgodne dok u kostimima seksi zečica zabavljaju goste.

Krajem 80-ih i početkom 90-ih zainteresovanost za članstvo u klub je opalo, što je dovelo do toga da se klubovi zatvaraju. Poslednji preostali klub danas se nalazi u Hilton hotelu na O’Hare aerodromu, u Čikagu. Od 1995. godine vlasnici kluba su gospodin Ranko (Rej) Dabižljević i njegova supruga Vera. Autentičnost mesta je sačuvana.

Vreme u kojem trenutno živimo puno je izazova, pošast korona virus, koja je zahvatila čitavo čovečanstvo, ne sprečava prave ljubitelje speakeasy bara da uživaju u džez muzici, dobrom stejku i autentič nim koktelima iz doba prohibicije. U prijatnom razgovoru sa vlasnikom kluba gospodinom Rankom slušam o istoriji kluba i primećujem sa kojim žarom Rej priča o klubu, gostima, Gaslight devojkama, i svemu što čini suštinu Gaslight kluba. Kroz razgovor Ranko se priseća kada je davne 1970. godine došao u Čikago, kao student, koji je nakon četiri godine rada i snalaženja po Americi, počeo da radi u Gaslight klubu. Vrlo brzo groznica zvana Gaslight je obuzela Ranka, koji je vremenom napredovao, radeći poslove, od služenja gostiju do menadžerskih poslova, da bi 1995. i sam postao vlasnik ovog elitnog mesta. Vodjenje Gaslight kluba je postao porodičan biznis za porodicu Dabižljević. Pored Ranka i njegove supruge, Rankov sin Goran aktivno učestvuje u vodjenju Geslajt-a.

Prisećajući se zlatnog doba Gaslight-a, Ranko napominje da su se vremena promenila kao i trendovi ugostiteljstva, ali da i dalje stari članovi dodju da obidju klub za koji ih vežu lepe uspomene, kao i novi gosti koji žele da dožive bar delić atmosfere legendarnog Gaslight-a. I dok sa klavira dopiru note džeza, svinga, a gosti polako napuštaju bar, na iznenadjenje svih nas maestro samo za nas preostale goste počinje da svira prepoznatljive note pesme Tome Zdravkovića “O Ciganko moja”. Zvuci violine, simpatič nog violiniste Bogdana, poreklom iz Poljske, koji ne razume reči, ali emociju pesme sigurno da, dok gleda nas za stolom iznenadjene i u sevdahu dok pevamo “Hej mladosti zašto prolaziš, hej starosti brzo dolaziš”, polako svi zajedno tonemo u Gaslight ekstravaganciju sa notom imaginacije, ali ovoga puta sa malim začinom balkanske muzike presvučene u džez verziju, što za ovaj klub nije praksa.

I za kraj, ako vas ikada put navede i poželite da posetite ovo jedinstveno mesto i doživite bar mali delić atmosfere iz doba prohibicije, ili ako ste ljubitelji dobrog stejka i dobrih koktela, onda Gaslight klub definitivno treba da bude na vašoj listi novih iskustava, jer, složićete, se dobre stvari o kojima se priča uvek su u trendu.

Autor: Stefanija Djokić