Gde je sve živeo srspki genije i svetski naučnik Nikola Tesla

Danas je 165 rođendan svetskog naučnika Nikole Tesle. Zvanično se proslavlja u Beogradu, Leskovcu, Filadelfiji, Torontu, Gracu i Pertu. Akutalen kao čovek koji je stvorio našu budućnost u 21. veku Tesla kao da se ponovo rodio, vaskrsnuio je i u nauci, i u javnosti, ali i u industriji.

Na rođendan Nikola Tesla je dobio nove svoj biste u Lekovcu i Vašingtonu, gde će biti postavljena tokom godine. To je 35 obeležje srpskog genija u svetu. Kao svetski putnik, naučnik, i veliki pronalazač Nikola Tesla je živeo u šest država sveta i devet gradova.  

Rođen je u ponoć 10. jula 1856. godine u Smiljanu u Austro-Ugarskoj državi i carevini. Kao osnovac i srednjoškolac pohađao je škole u Gospiću i Rakovcu kod Karlovca. Bio je bolešljiv. Oboleo je od kolere i bio na ivici života i smrti.

Mladi Tesla je, međutim, pozivajući se na bolest izmolio kod oca Milutina odobrenje da se ne školuje za pravoslavnog sveštenika već za naučnika. Čim je Nikola prezdravio otac Milutin ga je 1870. godine poslao kod ujaka prote Tome Mandića u Tomingaj kod Graca da ojača. Odatle Tesla kreće na studije elektrotehnike u Grac, gde upisuje Politehničku školu. Tada je imao 19 godina.

„ Kada je Nikola Tesla studirao u našem gradu od 1875. do 1877. godine, Grac je okupljao vrhunske naučnike i umetnike iz svih država jugoistočne Evrope. Grac je tada bio prestonica multikulture, grad u kome su se susretali ljudi sa svih strana sveta. Nikola Tesla je simbol takvog Graca i treba da mu se divimo”, izjavio je Sigfrid Nagl, gradonačelnik Graca, koji je dao svoju saglasnost za podizanje spomenika Nikoli Tesli

Kao student Nikola Tesla je pohađao Politehničku školu, koja se tada nalazila u zgradi koja je pretvorena u Državni muzej „Joaneum”. Kako danas tvrdi Hans Zankel, austrijski profesor Nikola Tesla je bio vrhunski naučnik i istinski genije.

„ I kao kod svih genija, i kod Tesle su godine studiranja u Gracu bile veoma različite. Prve dve godine studija imao je nadprosečne rezultate, da bi se u trećoj godini studiranja previše opustio. Zbog toga je Tesla je 1880. otišao u Prag, zatim 1881. u Budimpeštu, i kasnije 1882. u Pariz. Odlazi preko okeana u Ameriku, gde je njegova karijera istinski počela. To je tipičan životni put velikih naučnika kao što je bio Nikola Tesla”, svedočio je dr Hans Zankel.

Nikola Tesla je u Pragu živeo 1880. godine. Bio je student i istraživač na Tehničkom univerzitetu. U Pragu je stekao veliko znanje iz elektrotehnike.  Kada je Tesla potom 6. juna 1884. stigao u Njujork i postao slavan u Americi, napisao je pismo gradonačelniku Praga u kome kaže da “u svom umu drži i dalje dragocene uspomene na prelepi grad i ima potšovanje i divljenje prema narodu Čehoslovačke”.

Česi ovaj gest prijateljstva Nikole Tesle nikada nisu zaboravili i predsednik države Edvard Beneš mu je dodelio Orden belog lava, prvog stepena i počasni doktorat Češkog univerziteta.      

Sudbina je htela da se mladi inženjer Tesla prvo u Budimpešti, a potom u Parizu zaposli u u Američkoj telefonskoj kompaniji kao glavnmi tehničar.  Izumio je u Budimpešti i instalirao pojačivač telefonskog zvuka. U Parizu je dve godine radio u Edisonovoj kompaniji kao inženjer na poslvoima unapređenje elektronske opreme. Nekoliko nedelje ja službovao u Strazburu, gde je instalirao Edisonovu centralu 1883/84. godine. koja koristi princip obrtnog magnetskog polja naizmeničnih struja.

Kada je u junu 1884. godine brodom krenuo za Njujork da radi na reprojektovanju generatora jednosmerne struje  u kompaniji Tomasa Edisona, Nikola Tesla je u duši nosio sećanje i ljubav prema svojoj dečačkoj beloj golubici.

RAT ZA STRUJU

Tesla je iz Evrope doputovao u njujoršku luku parobrodom “City of Richmond”. U džepu je nosio sa preporuke, koje je dobio od prethodnog šefa Čarlsa Bečelora za Tomasa Edisona. U preporuci je Bečelor napisao:

„Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek”.

Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji “Edisonove mašine”  u Njuarku, gradiću udaljenom oko 40 kilometara od Menhetna

“ Došao je u SAD sa nekoliko dolara u džepu i snom o sopstvenom uspehu kao naučnika. Njegove ideje su bile toliko progresivne da je uspeo da dovede mnoge velike i bogate ljude do takvog ludila da bi sve učinili da ga oteraju. Borio se protiv Edisona, Morgana, Markonija, koji su živeli za novac, jer je on Tesla živeo za svoje snove”, objašnjava Rave Mehta, autor strip romana “Pronalazač - priča o Tesli”.

Da bi ostvario svoje snove Tesla 1886. godine osniva svoju kompaniju,” Tesla električno osvetljenje i proizvodnja” (Tesla Electric Light & Manufacturing).  Izvodio je eksperimente sa naizmeničnim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije. Ovim poslom se bavio prvo u Edisonovoj laboratoriji, potom u svojoj laboratoriji u ulici Hauston i u laboratoriji u Južnoj petoj aveniji broj 35.

U Bafalu je na reci Nijagari 1897. godine doveo je struju i svetlo, preko električne centrale na Nijagarinom vodopadu, koja je izgrađena po njegovim naučnim nacrtima.

Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent br. 645576 iz oblasti radija. Godinu dana kasnije američkoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujući da vojska može biti zainteresovana za radio-kontrolisana torpeda. Tada je on govorio o razvoju „umeća telematike”, vrste robotike.

Tesla je 1899. odlučio da se preseli i nastavi istraživanja u Koloradu Springsu, gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente sa visokim naponima i visokim učestanostima. Po svom dolasku je novinarima izjavio da namerava da sprovede eksperiment bežične telegrafije između Pajks Pika (vrh Stenovitih planina u Koloradu) i Pariza.

         Teslini eksperimenti su ubrzo postali predmet urbanih legendi. U svom dnevniku je opisao eksperimente, koji se tiču jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima.

U jednom momentu je utvrdio da je u svojoj laboratoriji zabeležio radio-signale vanzemaljskog porekla. Naučna zajednica je odbacila njegovu objavu i njegove podatke. On je tvrdio da svojim prijemnicima meri izvesne ponavljajuće signale, koji su suštinski drugačiji od signala koje je primetio kao posledica oluja i zemljinog šuma. Kasnije je detaljno navodio da su signali dolazili u grupama od jednog, dva, tri i četiri klika zajedno. Tesla je kasnije proveo deo života pokušavajući da šalje signal na Mars.

Njegovi protivnici, koji su mu objavili “rat za struju”, koji su jurili profit i bojali se Teslinih izuma, proglasili su ga vanzemaljcem i sprečili da se kandiduje za Nobelovu naugradu u nauci. Svejedno, kolege naučnici su u to vreme za Nikolu Teslu rekli da je – svetac nauke.

ŽIVOT I SMRT U NJUJORKU

Srpski genije je na Long Ajlandu stigao u junu davne 1902. godine. Preselio je tada svoju laboratoriju sa Menhetna u zgradu od opeke, koju je za njega italijanskom stilu projektovao Stanli Vajt. Nova laboratorija je smeštena u naselju po kome je Tesla stvorio „Projekat Vanderklif“ za rešavanje problema povećanja ljudske energije.

Radeći na realizaciji Svetske radio stanice Tesla je napravio  Vardensklifski toranj 1902. godine kao bežičnu prenosnu stanicu za prenos elektronskih poruka, razgovora i slika preko Antalntika. Bio je visok 57 metara. Zbog Teslinih dugova i priča da toranj privlači neprijatelja SAD srušen je 1917. godine.

Tesli je odobren poslednji patent 1928. godine u oblasti vazdušnog saobraćaja, kada je predstavio prvu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Mnogi su mu zavideli, mnogi ga nisu razumeli kao pronalazača i vizionara. Mnogi nisu prodrli u tajnu Teslinog naučnog stvaralaštva.

Teslina stvaralačka tajna je bila u tome što je on sve te tri sposobnosti – viziju, rad i ljubav - spojio. Kažu, ni u jedno istraživanje nije ulazio dok nije imao poseban osećaj. Svi njegovi radovi su bili plodovi ljubavi. Zato je bio loš biznismen, zato je loše prolazio u realnom životu.

Pitali su ga kako provodi dan, on kaže:

“Ja kad se probudim ujutru pitam sebe kojoj divnoj ideji ću danas posvetiti dan.”

Tesla nije radio da bi zarađivao pare i zato se i mučio u finansijskom smislu. Živeo je punim srcem za to što je voleo. I drugo, imao je neverovatnu volju. Kažu da je volja pregradni zid, koji nas odvaja od Boga.

“ Od svog dolaska u Ameriku do svoje smrti živeo je u hotelu “Metroploiten”, Kući Astor, Kući Hofman, hotelu “Gerlah”, “Valdorf Astorija” od 1897-1918. godine, hotelu “Menhetn”, hotelu “Sv. Redžis”, od 1918-1923. godine, hotelu “Margveri”, hotelu “Pensilvanija”, od 1925-1930. godine, hotelu “Guverner Klinton” i hotelu “Njujorker”, gde umire 7. januara 1943. godine”, objašnjava nam Vesna Đerić, koja pravi virtualnu mapu svih mesta u kojima je Tesla živeo, a posebno kartu njeogov života u Njujorku..

Poslednjih deset godina života Nikola Tesla je živeo je na 33. spratu hotela "Njujorker", u Njujorku, na uglu 34. ulice i 8. avenije, u apartmanu koji su činile soba 3327 i susedna 3328. Ove sobe predstavljale su Teslin dom i u njima je, kao stalni gost, imao privilegiju da unese i neke njemu neophodne delove kućnog mobilijara. Njegov lični nameštaj činili su mesingani krevet, metalni orman, frižider, dva metalna sekretera i sef. Kao i na svim ostalim ličnim predmetima, i na ovima se nalaze njegovi inicijali.

Kada je Nikola Tesla umro u snu u hotelu „Njujorker“ u 87 godini života opraštajući se od njega predsednik njujorške opštine je pročitao poetsku poruku Luja Adamiča:    

“Ono što je stvorio Nikola Tesla veliko je, i kako vreme prolazi, postaje sve veće”.

Marko Lopušina