INFLACIJA RASTE, PRIVREDA STAGNIRA 

Posledice rata u Ukrajini već se osećaju u srpskoj ekonomiji: inflacija je skočila na 10,4 odsto, a umesto predvidjenog privrednog rasta Srbije od pet procenata, prognoze su smanjene na 3,5 odsto. Prema podacima koje je na debati Evropskog pokreta u Srbiji “Ekonomske posledice rata u Ukrajini” video-linkom izneo ekonomista bečkog Instituta za medjunarodnu ekonomiju Branimir Jovanović, ukoliko rat u Ukrajini potraje do kraja godine privrednog rasta u Srbiji neće biti, već se računa na stagnaciju, to jest rast će biti oko nula odsto.

Takodje, govoreći o energentima i snabdevanju Srbije, pre svega gasom, Jovanović smatra da se u kratkom roku ne može zameniti ruski gas, ali da se u srednjem i dužem roku može naći zamena. On smatra da Srbija generalno treba da smanji zavisnost od gasa kao energenta, da bi trebalo da investira u obnovljive izvore energije i da ima potencijala za to, ali ništa ne radi po tom pitanju. “Nema dileme da Srbija pokušava da sedi na dve stolice, da bude dobra i sa Rusijom i sa Evropskom unijom“, rekao je Jovanović i ocenio da će “zbog toga osetiti ekonomsku krizu jače nego ostale zemlje u regionu zato što ima veće veze sa Rusijom nego bilo koja druga zemlja u regionu“.

Medjutim, predsednik Srpskog poslovnog kluba “Privrednik“ Zoran Drakulić smatra da se zamena za ruski gas ne može naći u kratkom, pa ni u srednjem periodu. On smatra da rat u Ukrajini nije samo rat protiv nacionalizma, kako su ga Rusi nazvali, već i rat za resurse.

“Vi imate region koji je pod delimičnom okupacijom Rusije, koji faktički hrani preko dve milijardi ljudi. A može da utiče na četiri milijarde ljudi u svetu da ostanu gladni. Znači, sa jedne strane imate energente koji stravično rastu, vi uvodite sankcije Rusiji svesni toga da će to dovesti do energetske krize i dovelo je do toga. A sa druge strane je nestašica hrane”, rekao je Drakulić na panelu i dodao da je u Srbiji situacija veoma teška: “Moramo da budemo jako zabrinuti – imali smo kovid koji nas je ošamutio i sad je došao ovaj rat u Ukrajini koji nas je stavio u tešku situaciju i pitanje je šta će biti posledice toga. One će biti stravične i što duže rat traje posledice će biti veće. Sprema nam se novi cunami. Predvidjanja svih ekonomista da mi krajem ove i početkom naredne godine imaćemo situaciju goru nego 2008. godine.“

Ekonomski novinar Aleksandar Milošević smatra da će najveći problemi Srbije biti inflacija i cene energenata, ali da u ovoj situaciji pred leto gradjani možda još nisu svesni toga i da će se sa približavanjem zime videti koliki je zapravo težak ekonomski udar koji ceo svet, pa i Srbija, trpi zbog ukrajinske krize: “Ono što će biti su cene energenata i nemogućnost EPS-a da samostalno proizvede dovoljnu količinu struje zbog lošeg rukovodjenja i havarija koje smo imali prošle godine, zbog čega ćemo izgleda i ove zime biti primorani da celu zimu uvozimo energiju. A s obzirom da traje ukrajinski rat i pitanje je da li će se završiti, te cene će na svetskom tržištu opet biti na onim rekordnim nivoima, tako da nam preti velika opasnost od visokih cena”, izjavio je Milošević za Glas Amerike. Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić ističe da je situacija zabrinjavajuća i da pozicioniranje Srbije u vezi sa ratom u Ukrajini može samo da pogorša situaciju: “Mi možemo izgubiti šansu velikog prebacivanja proizvodnih kapaciteta u naš region, to je počelo sa kovidom. To se sada za vreme rata u Ukrajini pojačalo, medjutim vidi se trend da će te investicije ići ka zemljama sa kojima se imaju prijateljski odnosi, gde ne postoji rizik. I mi tu nismo percipirani kao prijateljska zemlja velikim evropskim investitorima imajući u vidu naš stav oko rata u Ukrajini i naš otpor da uvedemo sankcije Rusiji“, kaže Minić u izjavi za Glas Amerike i dodaje: “S druge strane, nama se nudi da se uključimo u vojno-industrijske lance u EU, da se uključimo u proizvodne lance u EU, da dobijemo neke garancije oko bezbednosnih snabdevanja energijom, jer se dešava prestrukturiranje snabdevač a. Ako mi sve to odbijemo, onda nam se ne piše dobro.”

Zamenica ambasadora Nemačke u Srbiji Dorotea Gizelman rekla je da Evropa mora da shvati da ne može više da se oslanja na Rusiju kao pouzdanog snabdevača energijom, jer ta zemlja koristi gas i naftu kao sredstvo ucene i ne poštuje ugovorne obaveze. “Moramo da se diversifikujemo kada je u pitanju snabdevanje energentima“, ocenila je

Gizelman. Izvor: VOA

HRANA U SRBIJI NAJSKUPLJA U REGIONU 

USrbiji su hrana i bezalkoholna pića najskuplji u regionu, a medju članicama Evropske unije cene tih proizvoda najviše su u Luksemburgu, prema podacima evropske agencije za statistiku Eurostat. Cene robe široke potrošnje i usluga u Srbiji su na nivou od 60 odsto proseka EU, pokazuju podaci Eurostata za 2021. godinu. Hrana i piće su za 15 odsto jeftiniji od evropskog proseka, ali su skuplji nego u Albaniji (82,6 odsto od proseka EU), Crnoj Gori (81,5 odsto), Bosni i Hercegovini (78,4 odsto) i Severnoj Makedoniji (64,2 odsto). Srbija takodje ima najviše cene elektronskih uredjaja u regionu i EU, za 19 odsto više od evropskog proseka, a u Evropi su ti proizvodi skuplji jedino na Islandu i u Norveškoj.

Što se tiče električne energije, gasa i drugih vrsta goriva, cene u regionu su približno iste i više nego duplo niže od proseka EU.

Cene alkohola i duvana u Srbiji su na 68,5 odsto evropskog proseka, a cene odeće i obuće su nešto niže od proseka EU (oko 93 odsto). Severna Makedonija ima najjeftiniji alkohol i duvan u Evropi, a Crna Gora najjeftinija lična prevozna sredstva.

Medju članicama EU, Danska i Irska su najskuplje kada su u pitanju cene robe široke potrošnje i usluga, koje su za 40 odsto više od proseka EU, a iza njih su Luksemburg (132 odsto evropskog proseka), Švedska (128 odsto) i Finska (126 odsto).

Najniže cene robe i usluga imaju Rumunija i Bugarska, na nivou od 56 odsto proseka EU, i Poljska (60 odsto).

Kada su u pitanju hrana i bezalkoholna pića, najskuplji je Luksemburg, gde su cene tih proizvoda za 25 odsto više od proseka u članicama EU. Iza Luksemburga su Danska i Irska, a najjeftinije su Rumunija, sa 69 odsto proseka EU, i Poljska (72 odsto).

Najveće razlike u cenama su u ugostiteljstvu, kao i alkohola i duvana. Restorani i hoteli u Danskoj su čak 3,4 puta skuplji nego u Bugarskoj, gde su cene više nego duplo niže od evropskog proseka. Alkohol i duvan su u Irskoj duplo skuplji od proseka EU, u Finskoj za 73 odsto, u švedskoj za 36 odsto, a najjeftiniji su u Bugarskoj (64 odsto proseka EU), Poljskoj (72 odsto) i Madjarskoj (79 odsto). Velike razlike u cenama su posledica različitog oporezivanja ovih proizvoda. Članice EU se manje razlikuju po cenama odeće, pri čemu su cene najniže u Bugarskoj, 24 odsto manje od proseka, a najskuplje u Danskoj, 34 odsto veće od proseka.

Po cenama ličnih prevoznih sredstava, koja uključuju automobile, motocikle i bicikle, Danska je takodje najskuplja (138 odsto), a Poljska najjeftinija (81 odsto). U Poljskoj su najjeftiniji i elektronski uredjaji (televizori, audio-vizuelni uredjaji, računari i računarska oprema), čije su cene za 12 odsto niže od proseka EU, a najskuplji su u Holandiji, za 13 odsto iznad proseka. Električna energija, gas i goriva najskuplji su u Danskoj (131,8 odsto), a najjeftiniji u Madjarskoj (47,7 odsto). 

Izvor: Danas

PLATE U SRBIJI 

Najveće aprilske zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bile su u Beogradu, gde je zabeležen prosek od 91.828 dinara, a najmanje u Bojniku gde je prosek bio manji za oko 40.000 dinara i iznosio 49.315 dinara.

Medju beogradskim opštinama prosek je premašio 100.000 dinara u četiri i to na Vračaru, Novom Beogradu, Savskom vencu i Starom gradu, pri čemu su najbolje prošli Vračarci sa prosečnom zaradom od 121.877 dinara. To su i jedine opštine u Srbiji sa prosekom većim od 100.000 dinara, a kada se uporedi prosek na najbolje plaćenom Vračaru sa prosekom u najmanje plaćenom Bojniku, vidi se da je plata na Vračaru veća skoro dva i po puta od bojničke.

Kada je reč o regionima, iza Beograda po proseku sledi Vojvodina sa 69.348 dinara, zatim region Južne i Istočne Srbije sa 63.469 dinara, dok je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji zabeležen najmanji prosek – 61.223 dinara. Medju vojvodjanskim naseljima, primanja su bila najveća u Novom Sadu, gde je aprilski prosek iznosio 85.910, a najmanja u Baču – 55.023 dinara.

Gledano prema oblastima, najveći prosek imala je Beogradska oblast, pomenutih 91.828 a najmanji Jablanička oblast – 55.377 dinara. Od šest opština i gradova u Jablaničkoj oblasti samo jedna i to Medvedja imala je prosek veći od 60.000 dinara, a ovoj oblasti pripada i opština Bojnik sa najmanjim primanjima u zemlji. Bojnik je i jedina lokalna samouprava u Srbiji sa prosekom manjim od 50.000 dinara.