Iseljenici poručuju: Treba nam Ministarstvo za dijasporu i ulaz u Narodnu skupštinu

Upravo je završeno “Istraživanje stavova naših sunarodnika u Srbiji i zemljama regiona, kao i širom naše dijaspore”, po pitanju saradnje matice i dijaspore u okviru projekta „Teslin narod“.  Organizator Teslina naučna fondacija iz Filadelfije nam je ekluzivno ustupila prve rezultate ovog istraživanja. Ovaj projekat je podržan od Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu MSP Srbije, kao i od mnogih organizacija i pojedinaca širom sveta. Zato se može smatrati legitmnim stavom srpskog naroda iz srpskog rasejanja

U anketi naših ljudi u rasejanju, koja je trajala četiri meseca, stiglo je nekoliko stotina odgovora, ali su kao merodavna i legitimnih uzeti odgovori 200 Srba. Iz srpskog rasejanja na pitanja saradnje matice i dijaspore odgovorili su većinom muškarci i visoko obrazovani ljudi (41,2 odsto ima završen fakultet, a 38,1odsto doktorat).

Većina njih su oženjeni (74,7), zaposleni u

privatnom (70,1) i u državnom sektoru (16,5 odsto) u inostranstvu. Potvrdili su (njih 82,5 odsto) da u njihovom okruženju u dijaspori gde žive, ima parohija i hramova SPC (45,9 odsto) klubova i  udruženje Srba, (kulturno-umetničkih 33 odsto, političkih i sportskih –po 3 odsto).

Anketirani Srbi iz rasejanja kažu (81,1 odsto njih) da sarađuju sa srpskom zajednicom u svom gradu.  A tanka većina izjavila je (51,1 odsto) da  koristi usluge Ambasade Republike Srbije ili Generalnog konzulata Republike Srbije i naših konzulata, jer su srpski državljani . I uglavnom su (70,2) zadovoljni uslugama diplomatskih predstavništava matice Srbije.

Na pitanje koliko vole i posećuju svoj zavičaj i otadžbinu dobijeni odgovori pokazuju i da 32,2 odsto naših ljudi iz dijaspore redovno odlazi u Srbiju jednom godišnje. Više od dva puta kući godišnje ide 16,4 anketiranih, a 14,1 odsto njih odlazi dva puta godišnje u otadžbinu. Ogromna većina iseljenih Srba (93,5 odsto) putuje u otadžbinu Srbiju iz porodičnih razloga.

Matica nije dovoljno angažovana 

U bloku pitanja o saradnji dijaspore i matice, odnosno samih iseljenika i njihovog zavičaja i otadžbine, odgovoreno je prvo da brojni naši ljudi iz rasejanja sarađuju sa lokalnom upravom i državnim organima. Polovina anketiranih (50,5 odsto) sarađuje sa Srbijom, a ostali sa Republikom Srpskom. Najviše sarađuju u oblasti kulturi (30,9 ), zatim u  nauci (13,4), ekonomskim poslovima, uvoz- izvoz (16,5) i turizmu( 9,3 odsto).

Ipak, kako napisaše anketirani, (64,9 odsto) njih nije informisano o statusu ljudi iz dijaspore u Srbiji. Ogromna većina (94,9 odsto) smatra da matica nije dovoljno angažovana u srpskim dešavanjima u dijaspori. I da (91, 8 odsto) za bolju informisanost nisu dovoljni mediji, već i institucije. Čak 93 odsto anketiranih traži državni sajt o Srbima u dijaspori, odnosno redovno informisanje i (85,5 odsto) traže poseban televizijski kanal za sebe sa urednicima iz dijaspore.

Anketa otkriva da velika većina (91 odsto) Srba nije politički aktivna u inostranstvu u nekoj od partija zemlje boravka, a da je samo 9 odsto njih je član neke partije u stranoj zemlji. Isto tako iseljeni Srbi su slabo politički angažovani u otadžbini, jer samo29,6 odsto je glasalo na izborima u Srbiji, a 70,4  odsto nije glaslo.

Ali, 85 odsto Srba u rasejanju bi glasalo na nacionalnim izborima u Srbiji da mogu da glasaju elektronskim putem i da ne odlaze u udaljene ambasade ili konzulate, odnosno na ta glasačka mesta.  Ovaj stav odgovara mišljenju anketiranih (87,3 odsto) da dijaspora treba da ima veću angažovanost u političkom i stranačkom životu u matici Srbiji.

Da bi saradnja dijaspore i matice bila snažna i delotvorna, anektirani misle da treba oživeti Ministarstvo za dijasporu, (90,8 odsto), treba oživeti Skupoštinu dijaspore Srbije i da dijaspora daje poslanike za Narodnu skupoštinu Srbije. Matica mora da ima posebno telo za saradnju sa rasejanjem (91,3 odsto) i u njemu svoje predstavnike.

Investirajmo u Srbiju

Ohraburje činjenica da čak 70,2 odsto anketiranih želi da investira svoj kapital u Srbiju. Međutim, 46,3 odsto je nezadovoljno sadašnjom privrendom saradnjom dijaspore i matice. Zadovoljno je samo 5 odsto anketiranih. Da bi se taj odnos promenio anketirani iz dijaspori (89,1 odsto) smatraju da naše ambasade i konzulati treba da imaju u svom sastavu predstavnike političke i poslovne dijaspore.

Da (96 odsto njih smatra) zakonima mora da se reguliše rad zajedničkih poslovnih kompanija iz dijaspore i matice. I da (79, 5 odsto) postoji jednistvena humanotarna organizacija dijaspore u Srbiji.

Anketirani Srbi iz rasejanja izjavili su da ni odnosi između Srpske pravoslavne crkve u inostranstvu i u SPC u otadžbini nisu dobri (46,6 odsto), odnosno da jesu dobri, koliko smatra 34,4 odsto anketiranih. Ostatak njih (10 odstro) ne zna ništa o ovim odnosima.

Složni su Srbi iz rasejanjai spremni da unaprede odnose dijaspore i matice. A to je izraženo i pristankom njih 63 odsto, da učestvuju u diskusiji o Nacionalnom programu Srba, koji predlaže Teslina naučna fondacija u okviru projekta „Teslin narod“.

Marko Lopušina