JASENOVAC: neizgovoreni genocid i Holokaust 1941-1945 u američkom Kongresu

U američkom Kongresu je, 21. novembra 2019. godine, održano javno predavanje o ustaškom genocidu koji je počinjen nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) u toku Drugog svetskog rata. Ovo je prvi put u poslednje dve decenije da se američki Kongres bavi ovim pitanjem.

Američki kongresmeni, senatori, diplomate, strani ambasadori, predstavnici vladinog i nevladinog sektora i američkih medija imali su priliku da se više upoznaju sa ovim delom srpske istorije Drugog svetskog rata. Skup je počeo prikazivanjem dokumentarnog filma “Kultura sećanja“ Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske. U filmu su prikazana svedočanstva i patnje preživelih u koncentracionim logorima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata. Publika koja je gledala film bila je užasnuta iskustvima preživelih logoraša. Miloš Rastović, koordinator za kulturu Srpskog narodnog saveza, otvorio je ovaj skup u prepunoj sali istaknutih gostiju.

Izražavajući dobrodošlicu prisutnim gostima, on je istakao značaj svedočanstava preživelih logoraša: “Svako sećanje preživelih logoraša izaziva u njihovim mislima teška osećanja gde čovek nema nikakvu vrednost. Danas imamo mali broj preživelih logoraša koji nam pomažu da bolje razumemo opasnost od masovnih ubistava, mučenja i genocida. Mi ne možemo zatvarati oči pred zločinima koji su se dogodili. Sećanja preživelih nas uče o onome što se dogodilo u prošlosti, pomaže nam da bolje razumemo sadašnjost i mislimo na ono što se može dogoditi u budućnosti. ”Rastović je takođe pomenuo tragično iskustvo njegovog oca, pesnika Ilije Rastovića i celokupne porodice u logoru u fašističkoj Mađarskoj za vreme Drugog svetskog rata, kao i iskustvo Jovanke Kovačević Vlastelić koja je bila u koncentracionim logorima Jasenovac, Jastrebarsko i Stara Gradiška. NJena majka Drina Rajić je bila prisutna na skupu.

Predavanje je održala Dragana Tomašević, osnivač i direktorka fondacije sećanja na Jasenovac i Holokaust u Londonu u Velikoj Britaniji i potomak žrtava ubijenih u šargovcu, Motikama, Drakuliću i rudniku Rakovac. Ona je u kontekstu 700 godina srpske istorije opisala stradanja Srba u NDH. Sistem koncentracionih logora Jasenovac, kao najveće mesto stradanja Srba, Jevreja i Roma u NDH, opisala je kao “negativno, patološko i kriminalno, što je karakterisalo ustaški pokret u celini, kulminiralo je u Jasenovcu. Sa svojim sadizmom i patološkim kriminalom, ustaše su šokirale čak i nemačke nacističke generale. Za razliku od nemačkih koncentracionih logora koji su se nazivali fabrikama smrti, u NDH je praktikovan srednjevekovni način ubijanja ljudi nožem, sekirama, čekićima i drugim alatima. Samo u NDH su postojali koncentracioni logori za ubijanje male dece, delimič no vođeni katoličkim časnim sestrama, što je jedinstveni slučaj u istoriji čovečanstva“. Predavanje je zaključeno rečima da je “srpski narod častan i ponosan. Uvek je stajao sa velikim narodima u svetu u teškim vremenima kada je bilo potrebno boriti se protiv onoga što normalan ljudski um teško može i zamisliti“.

Mnogi gosti su bili iznenađeni jer nisu imali dovoljno saznanja o ovim događajima tokom Drugog svetskog rata. U tom smislu, ovo predavanje je pružilo više saznanja i osvetlilo ovaj “neizgovoreni“ tj. skriveni deo srpske istorije za zapadno mnjenje i sećanja preživelih. Na kraju skupa u ime Srpskog narodnog saveza, Rastović je primio priznanje od direktorke Dragane Tomašević u znak zahvalnosti za organizaciju ovog značajnog skupa i neumorno pregnuće u odavanju spomena Srbima, Jevrejima i Romima, žrtvama genocida tokom Drugog svetskog rata. Rastović se zahvalio i naglasio da je glavni zadatak Srpskog narodnog saveza da neguje i čuva srpsku kulturu, tradiciju i istoriju. U američkom Kongresu je prikazana izložba “Anatomija zaborava“ Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske koja je sa velikom pažnjom bila ispraćena od strane gostiju. Ova izložba je takođe bila prikazivana tri dana u Rejburn foajeu Kongresa, što je omogućilo da se kongresmeni i senatori bolje upoznaju sa ovim delom srpske istorije. Planirano je da izložba ima putujući karakter u američkim gradovima i značajnim institucijama.

U predstavništvu Republike Srpske u Vašingtonu upriličen je prijem na kojem je prikazana izložba “Anatomija zaborava“ diplomatama i drugim istaknutim gostima. Obrad Kesić, direktor Kancelarije Republike Srpske, zahvalio sesvima na učešću na ovom važnom događaju. Prisutni gosti su imali priliku da se više upoznaju sa sadržajem izložbe, ne samo sa patnjama preživelih logoraša, metodama ubijanja, već i sa dobrim ljudima koji su spasavali logoraše. Dragica Habazin, Tatjana Marinić, Diana Budisavljević, Kamilo Bresler i drugi dobri ljudi su se žrtvovali kako bi spasili decu i odrasle iz koncentracionih logora.

Srpski narodni savez, najstarije srpsko dobrotvorno društvo u Americi koje postoji od 1901. godine, organizovalo je ovaj događaj u saradnji sa kancelarijom Republike Srpske za saradnju, trgovinu i investicije u Vašingtonu, Fondacijom sećanja na Jasenovac i Holokaust iz Londona u Velikoj Britaniji i Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske u Banjaluci.

Miloš Rastović, koordinator za kulturu Srpski narodni savez Pitsburg, PA