JOŠ JEDNA VUČIĆEVA POBEDA

Marjana Maljković
07.04.2022

Aleksandar Vučić, kandidat Srpske napredne stranke (SNS) i aktuelni šef države, pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora u Srbiji održanim 3. aprila sa 58,65 odsto glasova, saopštila je Republička izborna komisija. Opozicioni kandidat Zdravko Ponoš je na drugom mestu sa 18,25 odsto glasova.

U parlament ulazi 12 izbornih lista. Vladajuća SNS osvojila je oko pola miliona glasova manje nego na prethodnim izborima, pa prvi put od kako je na vlasti nema potrebnu većinu u skupštini. Sada je prinudjena da koaliciju napravi ili sa dosadašnjim partnerima SPS i JS ili sa nekom od manjinskih stranaka, pa čak i sa nekom od opozicionih stranaka i koalicija.

Prema podacima RIK-a nakon obradjenih 96.85 odsto glasova koalicija “Aleksandar Vučić Zajedno možemo sve“ osvojila 42,97 odsto glasova, Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije 13,57 odsto, Ivica Dačić – Premijer Srbije – 11,50 odsto, Dr Miloš Jovanović – Nada za Srbiju – 5,39 odsto, Milica DJurdjević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici – 3,74 posto, Moramo – Ekološki ustanak – Ćuta – Nebojša Zelenović – 4,63 posto, Boško Obradović – Srpski pokret Dveri – 3,83 posto…

SNS će zadržati vlast i u gotovo svim opštinama gde su bili organizovani lokalni izbori. U Beogradu, ova stranka je pojedinač no dobila najviše glasova, pokazuju preliminarni rezultati izbora, i još nije izvesno da li će sa socijalistima moći da formira vlast. Nakon konačnog prebrojavanja glasova i prihvatanjem ili odbijanjem primedbi na neregularnost, postoj mogućnost da opozicija preuzme prestonicu.

Predsednik Vučić primio je čestitke brojnih svetskih zvaničnika. Čestitali su mu predsednik Francuske Emanuel Makron, Rusije Vladimir Putin, Češke Miloš Zeman, Bugarske Rumen Radev, kao i predsednik Hrvatske Zoran Milanović. Takodje, čestitke su stigle od zvaničnika Madjarske, Slovenije, Austrije, Nemačke, Albanije, Severne Makedonije… Novi američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil čestitao je Vučiću pobedu na predsedničkim izborima, kao i svim ostalim kandidatima.

JOŠ JEDNA VUČIĆEVA POBEDA

Hil je u čestitki na Tviteru uputio i pohvale gradjanima Srbije što su "ostvarili svoje demokratsko biračko pravo". U prvom obraćanju nakon što je saopštio rezultate, Vučić je sa neskrivenim oduševljenjem rekao: “Jedini sam koji je pobedio dva puta u prvom krugu i to sada u drugom mandatu, a nije bilo čak ni tesno. To pokazuje zašto sam neobično ponosan, posle Nikole Pašića biću čovek koji je najduže bio na vlasti u našoj zemlji“. On je i u izbornoj noći, nekoliko puta pomenuo da će napustiti čelo SNSa, što je više puta ranije obećavao ali do sada nije ispunio. Analitičari to tumače distanciranjem od stranke koja je krenula silaznom putanjom.

RIK je izborne večeri, mimo običaja, saopštila da neće saopštavati preliminarne rezultate, već će to učiniti dan kasnije, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo opozicije koja upozorava da se time urušava poverenje gradjana u institucije. Ispred RIK-a održan je protest protiv “izborne kradje“, na poziv Skupštine slobodne Srbije i Ekološkog ustanka. Nekoliko stotina gradjana najavili su da će se tu okupljati i narednih dana, jer “neće dozvoliti izbornu kradja“ tražeći da se glasovi javno prebroje.

Na izbore je izašlo 58,71 odsto birača, što je za 10 odsto više nego na izborima pre dve godine. Domaći ili strani posmatrači bili su prisutni na 18% biračkih mesta u Srbiji, a čak na 85% biračkih mesta u Beogradu. Izborni proces u Srbiji obeležili su nejednaki uslovi za učesnike izbora, koji su posledica favorizovanja predstavnika vlasti od većine medija, pritiska na zaposlene u javnim preduzećima i zloupotrebe administrativnih resursa, saopštili su posmatrači medjunarodnih organizacija. Predstavnici delegacija OEBS, Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Parlamentarne skupštine OEBS, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) i Evropskog parlamenta (EP), naveli su da većina medija nije imala izbalansiran pristup tokom kampanje. Šef delegacije Evropskog parlamenta Teis Ruten rekao je da je “dominantna uloga vladajuće većine u izbornom procesu razlog za ozbiljnu zabrinutost“ i dodao da je “zloupoteba administrativnih resursa dala značajnu prednost vladajućoj koaliciji“. “Uočili smo uglavnom nekritičko izveštavanje o predsedniku Srbije i drugim predstavnicima vlasti. Većina medija sa nacionalnim pokrivanjem, i javnih i privatnih, često je služila kao sredstvo dezinformacija. Sloboda medija i pluralizam, bezbednost novinara i pristup različitim izvorima infromisanja ključni su za funkcionalnu demokratiju“, rekao je Ruten.

JOŠ JEDNA VUČIĆEVA POBEDA

Izborni dan protekao je u atmosferi punoj tenzija koje su povremeno eskalirale u fizičko nasilje, čime se manifestovala nespremnost izborne administracije i nepoverenje gradjana u institucije. Izrazito loše organizovan i napet izborni dan bio je očekivan ishod kontinuiranog urušavanja integriteta izbornog procesa u celini, obeleženog jačanjem i usavršavanjem raznih vidova izborne korupcije i ugrožavanja biračkih prava gradjana, tvrdi CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost) koja je posmatrala izbore. Ipak, najvažniji deo štete po kvalitet izbora učinjen je pre izbornog dana, u negativnoj sinergiji partija koje su podršku sticale nedemokratskim sredstvima, nerada institucija na zaštiti zakona i javnog interesa i neprofesionalnosti većeg dela najuticajnijih medija. Najčešće zabeležena nepravilnost tokom izbornog dana je vodjenje paralelnih evidencija birača unutar biračkih mesta, koje su zabeležene na 11% biračkih mesta. Povodom brojnih pritužbi gradjana na izborne spiskove, Crta je predlagala i nezavisnu reviziju biračkog spiska, po medjunarodnim standardima, kojom bi se tačno utvrdilo stanje biračkog spiska i da se preciznije uredi način dostavljanja poziva za glasanje. Nažalost, ovi predlozi nisu naišli na pozitivan odgovor nadležnih. Pravni timovi opozicije najavljuju brojne dokaze o neregularnostima i izbornim prevarama.

GLASANJE SRBA SA KOSMETA

Prvi put srpski izbori nisu održani na teritoriji Kosmeta. Zvanična Priština nije dozvolila otvaranje biračkih mesta u srpskim sredinama na Kosovu jer, kako je ranije saopšteno, nije postignut dogovor izmedju dveju Vlada. Premijer Kosova Aljbin Kurti je insistirao da zvanični Beograd Vladi Kosova uputi direktan zahtev za održavanje izbora, što je Srbija ocenila kao pritisak za priznanje Kosova i odbila da to uradi. Pripadnici srpske zajednice sa Kosova su 3. aprila organizovanim prevozom krenuli prema gradovima u Srbiji, kako bi ostvarili svoje pravo da glasaju na parlamentarnim i predsednič kim izborima. Prema odluci RIK-a oko 100.000 Srba sa Kosova glasalo je u Kuršumliji, Tutinu, Raški i Vranju.

Specijalni izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan, Stjuart Pič, rekao je da Kosovo ima “suvereno pravo da odluči da ne dozvoli srpske izbore na svojoj teritoriji“.

DIJASPORA SE PROBUDILA

Interesovanje gradjana Srbije koji žive u inostranstvu za glasanje na ovogodišnjim predsedničkim i parlamentarnim izborima najveće je od 2012. godine i na nivou je koje je vladalo za izbore u periodu nakon 2000. kad je tek omogućeno glasanje u inostranstvu. Pravo da glasa imalo je 38.876 birača, u 34 zemalja na 77 biračkih mesta. Medjutim, u ovaj broj nisu uračunati i oni gradjani koji su se prijavili nekom od diplomatsko-konzularnih predstavništva da žele da glasaju, ali nije bio ispunjen uslov od 100 prijavljenih, da bi biračko mesto bilo otvoreno.

Broj onih koji su se u inostranstvu prijavili da glasaju na ovogodiš njim izborima je gotovo tri puta veći nego što je to bilo za izbore 2020. godine i čak četiri i po puta veći nego za parlamentarne izbore koji su održani 2016. Podaci od prethodnih godina pokazuju da na izbore u dijaspori na kraju izadje izmedju 70 i 80 odsto prijavljenih. Najviše prijavljenih, 11.120 birača, ima u Bosni i Hercegovini, dok ih se za prošle izbore prijavilo 4.138. Veliki skok interesovanja za ovogodišnje izbore zabeležen je i u Crnoj Gori gde se prijavilo 1.269 birača, a pre dve godine bilo ih je 205. Značajan skok prijavljenih za glasanje zabeležen je i u zemljama u kojima već dugo postoji brojna dijaspora. U Nemačkoj i Austriji je prijavljeno gotovo tri puta više birača nego za izbore 2020, dok se u SAD i Švajcarskoj prijavilo pet puta više birača. Po prvi put od 2016. godine biračka mesta će biti otvorena u Španiji i Luksemburgu. Gradjani Srbije 3. aprila glasali su još i u Madjarskoj, Norveškoj, Rumuniji, Rusiji, Severnoj Makedoniji, Slovačkoj, Sloveniji, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim emiratima, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Hrvatskoj, Češkoj, Švajcarskoj i Švedskoj.