KOLIKO NAS KOŠTA SIGURNA ZIMA

Nakon telefonskog razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ruskog predsedika Vladimira Putina Srbija se načelno dogovorila najveći deo sporazuma za novu cenu ruskog gasa, i da će se o trećini ovog ugovora razgovarati u narednom periodu. Srbija jeste dobila povoljnu cenu, ali je pitanje koliko će platiti ove povlastice.

“Ako sve realizujemo, imaćemo po pitanju gasa sigurnu zimu“, rekao je Vučić nakon razgovora sa Putinom. On je istakao da će cena gasa biti veoma povoljna i da će kubni metar Srbiju koštati i 10 do 12 puta manje nego u Evropi.

To znači da će Srbija iznos za gas nastaviti da plaća po ceni koja će se formirati na osnovu cena nafte. Energetski stručnjaci kažu da je to trenutno 310 dolara za hiljadu kubnih metara, a da bi tokom sledeće zime cena mogla da bude izmedju 400 i 420 dolara. Ipak, pojedini analitičari skreću pažnju da pored ekonomske postoji i skrivena politička cena gasa, koja Srbiju može skupo da košta.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je izričita da “ne postoji znak jednakosti“ izmedju toga što je sa Rusijom dogovorena povoljna cena gasa i toga što Srbija ne uvodi sankcije Rusiji zbog njenog napada na Ukrajinu.

“Svi koji nam spočitavaju da ne uvodimo sankcije Rusiji zbog gasnog aranžmana, treba da ih je sramota. Mi ne uvodimo sankcije Rusiji iz principa“, rekla je Brnabić i dodala da “sankcije ne doprinose miru već antagoizuju situaciju“.

Povoljni uslovi za snabdevanje gasom samo su jedna strana medalje, upozorava Miodrag Kapor. Po mišljenju tog stručnjaka za energetiku, Rusija koristi gas kao sredstvo političke prinude.

“To svakako ne ide besplatno. Iz mnogo razloga. Naši saveznici u EU neće gledati blagonaklono na ovo, jer su oni svesno žrtvovali cene svojih energenata zbog agresije kremaljske administracije na Ukrajinu. Tako da znate, ako oni na nas budu gledali kao na nekoga ko profitira iz ove agresije, dok svi ostali pate, to neće proći bez posledica i političkih i ekonomskih. Iako se i vlast i veći deo opozicije u Srbiji trude da to prikažu drugačije“, navodi Kapor. Iako se pridružio osudi ruske invazije na Ukrajinu kroz rezolucije Ujedinjenih nacija i deklaracije Evropske unije, čijem članstvu Srbija teži, Beograd je jedina evropska prestonica koja odbija da se priključi sankcijama evropskog bloka protiv Rusije. Taj stav zvaničnici u Srbiji pravdaju “zaštitom vitalnih interesa zemlje“. Putin je prijatelj Srbije – tako su najviši zvaničnici u Beogradu govorili o ruskom predsedniku godinama unazad.

Na poštovanju tradicionalnog prijateljstva sa Moskvom zvanični Beograd je insistirao i nakon ruske invazije na susednu Ukrajinu 24. februara. I upravo se tim tradicionalnim prijateljstvom i istorijskim vezama, ali i energetskom zavisnošću od Rusije i političkom podrškom oko Kosova, u Beogradu pravda to što se Srbija nije priključila zapadnim sankcijama protiv Rusije. Na to je poziva EU čija članica Srbija želi da postane. U medjuvremenu EU je uvela šest paketa sankcija Rusiji. Evropski šef diplomatije Žozep Borelj pozvao Srbiju da uskladi politiku sankcija protiv Rusije sa EU.

“Održavanje bliskih veza sa Putinovim režimom više nije kompatibilno sa izgradnjom zajedničke budućnosti sa EU“, poručio je Borelj.

Predsednik Vučić iznenadio je u jednoj od poslednjih izjava u kojoj je naglasio da je šteta koju Srbija trpi zbog toga što nije uvela sankcije, ogromna. Ton izjava menja se u poslednje vreme i kod drugih zvaničnika, naročito nakon izjave 26. aprila kada je ruski predsednik uporedio Kosovo sa dva separatistička regiona u Ukrajini, Donjeckom i Luganskom, poznatijim kao Donbas. Od tog trenutka promenjen je i način pisanja u provladinim tabloidima u Srbiji. Tako su naslovnice na kojima su veličani Putinovi “vojni uspesi“ u Ukrajini sa početka ruske agresije, zamenili oni u kojima se Putin optužuje da je “izdao“ Srbiju.

Vučić je od čvrstog stava da Srbija “neće izabrati stranu i neće uvesti sankcije Rusiji”, nakon Putinove izjave rekao: “Srbija ne uvodi sankcije Rusiji, dok ne bude primorana na drugačije“ i da Srbija plaća visoku cenu što nije uvela sankcije. U svom inauguracionom govoru u parlamentu, Vučić je izjavio da će prioritet Srbije biti njen put do članstva u EU i da će nova vlada da razmotri sankcije protiv Moskve.

Premijerka Ana Brnabić je ranije govorila: “Jedini principijelni naš stav u ovom trenutku jeste da smo protiv uvodjenja sankcija Rsukoj Federaciji.“, a nakon sporne izjave: “Neverovatno koliko Putin imitira sve ono što je Zapad radio 90 godina u slučaju Srbije i Kosova.” Sliče izjave imao je i opozicionar Dragan Djilas: “Srbija nikad nikome ne treba da uvodi sankcije. Bili smo pod sankcijama, znamo koliko je to nepravedno prema narodu,“ i kasnije: “Mi taj stav imamo i dalje, ali Srbija mora da prihvati evropsku politiku u odnosu na Rusiju i svaka druga odluka je nešto protiv Srbije.”

Poslanica Evropskog parlamenta i izvestiteljka EU za Kosovo, Viola fon Kramon, boravila je u Beogradu gde se, po prvi put tokom njenog angažmana oko pitanja Kosova, sastala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Razgovor je bio dug i u nekim tačkama težak, kako je ranije i najavljivano u medijima. Na pitanje kako ocenjuje poslednji dogovor Vučića i Putina o gasu, fon Kramon je istakla da o tome postoji samo saopštenje, da je to bila samo najava, samo razgovor, da ništa nije bilo na papiru, kao i da se ne zna da li potrebe Srbije mogu biti potpuno zadovoljene iz Rusije i da li taj gas može da bude nadoknadjen iz EU. Na novinarsko pitanje do kada će Srbija moći da ne uvodi sankcije Rusiji, ona je rekla, da je to mora biti stvar Vlade Srbije ko hoće da budu “deo kluba“ to ide sa vrednostima, normama i standardima, a ne da EU tera nekoga da nešto učini. Ona je ocenila da mora biti u interesu Srbije da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije kao i da EU može da bude dobar partner za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa.

Govoreći o jednom od najtežih tema, o pitanju Kosova, koje je posebno aktuelno u konktestu rata u Ukrajini i kršenja medjunarodnog prava, Fon Kramon je naglasila da su se ona i Vučić jedino “složili da se ne slažu“. “Reference Vučića da je situacija danas u Ukrajini slična situaciji 1999. godine na Kosovu, nešto su sa čime stvarno ne mogu da se složim. Imali smo dug razgovor o situaciji 1999. godine i pratećim posledicama koje je taj rat ostavio po srpsko društvo i mislim da tu postoje neka izvrnuta gledišta“, navela je Fon Kramon.

Očekivanja da će novi srpski parlament da uvede sankcije Rusiji, stižu i iz USA. "Skoro sve države Zapadnog Balkana su se usaglasile na način da učine da Rusija plati cenu za to (invaziju) kroz sankcije, kroz podršku Ukrajini i njenom narodu. Nadam se da će se Srbija pridružiti toj grupi i da će se uskladiti sa sankcijama kada formira Vladu", rekao je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.

Nakon telefonskog razgovora Putina i Vučića Kremlj je saopštio da će Rusija nastaviti da nesmetano snabdeva Srbiju prirodnim gasom. Dovoljno su razmotrena pitanja aktuelne agende bileteralnih odnosa, uključujući korake za proširenje obostrano korisne trgovonsko ekonomske saradnje, navodi se na sajtu Kremlja. Kako se dodaje u saopštenju, nastavljena je razmena mišljenja o nizu medjunarodnih tema, o situaciji u Ukrajini i dešavanjima oko Kosova. Kremlj ističe da je tokom telefonskog razgovora dvojice predsednika potvrdjeno obostrano raspoloženje za dosledno jačanje strateškog partnerstav Rusije i Srbije na osnovu tradicionalnih veza izmedju naroda dveju zemalja.

Ruska diplomatska inicijativa se ipak neće zaustaviti na ovom telefonskom razgovoru dva predsednika, jer u Beograd 7. juna stiže i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov. To će biti prva poseta jednog visokog ruskog zvaničnika od početka rata u Ukrajini, i pretpostavlja se da će teme energetskog snabdevanja, situacije u Ukrajini, i sankcija i tom prilikom biti u prvom planu. Poseta Lavrova će uslediti samo nekoliko dana pre posete nemačkog kancelara Olafa Šolca Srbiji. Koliko dugo će Srbija sedeti na dve stolice i pokušavati da pomiri te dve suprotnosti – insistiranje EU i SAD na sankcijama Rusiji, i želju Moskve da se to ne dogodi?

Marjana Maljković