КОЛУБАРСКА БИТКА

На данашњи дан пре 106 године завршена је Колубарска или Сувоборска битка, једна од највећих коју је војска Краљевине Србије водила против Аустроугарске у Првом светском рату. Уочи битке, српска војска је била на ивици расула, ослабљена претходним поразима, недостатком хране, муниције, одеће и обуће, али понајвише великим падом морала. Након тешких борби на фронту дугачком преко 200 километара, војска је била немоћна да пружи отпор непријатељу. Суочен са пробојем фронта и проценом да би повлачење по наредби српске врховне команде од 26. новембра довело до потпуног краха Прве армије, генерал Живојин Мишић самоиницијативно доноси одлуку о повлачењу на положаје западно од Горњег Милановца. Српска војска током 29. и 30. новембра заузима нове положаје и почиње да их утврђује, а генерал Мишић издаје наредбу да се током 2. децембра изврши груписање трупа на десном боку и крене са припремама за противнапад.

 

KOLUBARSKA BITKA

 

Током 2. децембра српска војска довршава реорганизацију и попуну људством, а на ратиште су упућени и подофицири из војне школе у Скопљу, тзв. 1300 каплара. Не знајући шта је чека, аустроугарска војска је током 2. децембра 1914. године наставила кретање ка североистоку и без пруженог отпора ушла у Београд. У тренутку када су слом српске војске и капитулација Краљевине Србије били готово извесна ствар у очима наших противника, а Пета аустроугарска армија спремала свечану параду у Београду, отпочела је велика противофанзива. Сматрајући да је српска војска неспособна за било какав отпор, аустроугарске трупе под командом генерала Поћорека биле су потпуно изненађене и неспремне, па су приморане на повлачење. На тај начин Краљевина Србија је 15. децембра 1914. године коначно извојевала победу после пуних месец дана борбе, што је за Централне силе представљало додатни проблем и продужетак борбе на три фронта. И док је генерал Мишић унапређен у чин војводе, генерал Поћорек је смењен са места главнокомандујућег аустроугарске војске на Балкану.

Вест о победи српске војске над далеко надмоћнијим непријатељем одјекнула је у читавом свету. Остаће забележено да су једне немачке новине том приликом писале: „Србија је још једном васкрсла из гроба Косова поља и из Колубарског врела црпиће током читавог једног века горду храброст највеће битке.“