KRIZA NA KOSOVU KAO PRIPREMA ZA KOMPROMIS

Premijer institucija u Prištini je dva puta pokušao da vodi politiku reciprociteta prema Beogradu i oba puta je naišao na ozbiljno negodovanje Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Prvi put je to bilo kada je uvodio takse od 100 odsto početkom prošle godine. Kurti je tada tvrdo zagovarao princip reciprociteta po kojem je takse pravdao srpskom kampanjom za povlačenje priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova što je na kraju dovelo i do pada njegove vlade. Kurtijevo ponašanje je bilo neprihvatljivo zvaničnom Vašingtonu, pa se često isticala uloga tadašnjeg glavnog pregovarača Ričarda Grenela u promeni vlade u Prištini. Na koncu, američka intervencija je i dovela do potpisivanja Vašingtonskog sporazuma uoči američkih predsedničkih izbora.

Sada je Kurti ponovo uveo princip reciprociteta po pitanju registarskih oznaka za automobile, proizvevši tako krizu na severu Kosova tokom koje smo mogli da vidimo pokazivanje mišića Prištine, ali i iz Beograda koji je u dva navrata slao helikoptere i jednom avione da nadleću prelaz na Jarinju.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović je tih dana organizovao zajedničku posetu Raški sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom, šaljući tako poruku da Beograd ima podršku Moskve. U narednim danima, Vučić je imao zakazan sastanak sa Bocan-Harčenkom, kao i sa ambasadorkom Kine čen Bo, ali su ti sastanci bez obrazloženja otkazani. Koincidencija ili ne, tog dana je stigla zvanična kritika Prištine iz Vašingtona, ali i nezvanič ne informacije da je Kfor ponudio da preuzme kontrolu prelaza na koje je prošle nedelje došla specijalna jedinica ROSU. Te kritike iz Vašingtona prenela je prištinska televizija “Klan Kosova“ čija saznanja govore da su predstavnici američkog Stejt departmenta predsednici Kosova Vjosi Osmani jasno stavili do znanja neslaganje sa načinom na koji su prištinske institucije uspostavile reciprocitet za registarske tablice vozila sa Srbijom, slanjem specijalnih snaga na sever. Iste informacije kažu da su SAD direktno izrazile nezadovoljstvo načinom na koji su kosovske institucije organizovale akciju na severu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u prethodnih nekoliko godina više puta govorio o potrebi postizanja kompromisnog rešenja da Kosovo više ne bi bilo “zamrznuti konflikt“. U odredjenim političkim krugovima već se prenosi da će poslednji dogadjaji na severu poslužiti kao argument za “Vučićeve reči“.

A taj “sveobuhvatni sporazum“ već se i nazire, sudeći po rečima Gabrijela Eskobara, zamenika pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja i novog izaslanika Stejt departmenta za Zapadni Balkan. On je za Glas Amerike rekao da se “SAD zalažu za rešenje zasnovano na medjusobnom priznanju dve zemlje i podržavaju dijalog pod pokroviteljstvom EU“. Eskobar je ocenio da taj proces traje već 10 godina bez mnogo napretka.

Iz Eskobarovog intervjua se nazire u kom će pravcu ići pregovori. On je potvrdno odgovorio na pitanje da li misli da će Kosovo i Srbija uspeti da postignu sveobuhvatno rešenje za vreme prvog mandata Bajdenove administracije. “Nadam se, jer treba da krenemo da rešavamo druga pitanja, a to su kandidatura za članstvo u EU i ekonomska integracija celog regiona“, rekao je Eskobar. Potrebu da se prevazidju razlike naglasio je i Stejt department u odgovoru koji je u utorak poslao Tanjugu.

“SAD apeluju na Srbiju i vlasti u Prištini da se vrate dijalogu uz posredovanje EU i da bez odlaganja rešavaju sva sporna pitanja, uključujući ona vezana sa energetiku i druge oblasti koje utiču na svakodnevni život gradjana, ističući da SAD nemaju recept za rešavanje problema.“

Piše Dušan Telesković

Izvor: Nedeljnik