KRUPNIM KORACIMA KA OSTVARENJU SVOG SNA

STEFAN JEVTOVIĆ - GLUMAC

U Americi je čeznuo da ostvari srpski san, kaže Stefan Jevtović, koji je rodjen u Čikagu i koji je ispunio svoju veliku želju da se školuje u Beogradu i postane glumac. Nakon završenih glavnih scena u filmu “Ko živ, ko mrtav“ u režiji Radeta Ćosića, u kome igra jednu od glavnih uloga, mladi glumac Stefan Jevtović je u pauzi skoknuo do Čikaga, svog rodnog grada. Susreli smo se na kratko sa Stefanom i pitali ga da nam nešto kaže o ovom najnovijem projektu, i njegovoj prvoj ulozi na filmu:

“Ja zaista mislim da će publika odlično prihvatiti ovaj film, zato što je to jedna jako dobra akciona komedija – kaže Stefan za “Ogledalo“ i nastavlja – kad se vratim u Srbiju imaćemo još malo dosnimavanja i očekivanja su da će film biti završen pre decembra ove godine. I ako Bog da, da se premijera održi u Čikagu na Srpskom filmskom festivalu, to bi bilo božanstveno”. Imaš jednu od glavnih uloga u ovom filmu, što je veliki uspeh za mladog glumca, kakve si utiske poneo sa snimanja? Da, imam veliku ulogu, jednu od glavnih, a s obzirom na to da mi je prva na filmu, veoma sam zahvalan svim kolegama od kojih sam dobio odličnu podršku, što mi je mnogo značilo. Bolju ekipu nisam mogao ni da zamislim. Tako da su moji utisci sa snimanja predivni – kaže zadovoljno Stefan.

Inače, sudeći po dosadaš njim angažmanima Stefan spada u grupu mladih i veoma talentovanih glumaca. U Zvezdara teatru igra u predstavi “Berači snova“, a imali smo prilike i da ga zapazimo i u serijama: “Moja generacija Z“, “Sindjelići“, “Urgentni centar“, “Državni službenik“. Što jasno govori da su njegov glumački put i razvoj u velikom usponu.

Na pitanje gde najviše voli da igra i kreira svoje likove, pozorište, film ili serije, gde oseća da je svoj na svome - Stefan kaže: "Iskreno sve mi je kreativno, sve što sam igrao do sada od akademije, preko serija, pozorišta, a sada i na filmu. Uloga Uroša Kuburovića u Zvezdara teatru u predstavi "Berači snova" mi je omiljena, ali isto tako su mi bili omiljeni i likovi u serijama, a posebno ovaj sada na filmu. Naš posao je veoma kreativan i srećan sam da se svuda osećam kao svoj na svome”.

Stefan Jevtović je upisao glumu i položio prijemni ispit kada je imao 17 godina. Primljen je na klasi cenjene profesorke, rediteljke i književnice Vide Ognjenović. Priznaje da mu nije bilo lako, kada je otišao iz Čikaga. Ostavio je svoje društvo, a ni jezička barijera mu nije išla na ruku. Govorio je Stefan srpski jezik, ali mu je bilo najteže sa padežima.

“Moja profesorka Vida Ognjenović me je uvek hrabrila kad mi je bilo teško i verovala u mene, zato je obožavam i pored moje majke ona je jedna od najuvaž enijih i najpoštovanijih žena u mom životu” – kaže Stefan, ali ne zaboravlja da izdvoji i asistenta profesora Slobodana Beštića, koji je njegov voljeni profesor, jer je takodje imao veliku veru u njega.

Sefanovi roditelji su, kao i mnogi drugi, otišli u svet kako bi sebi i svojoj deci obezbedili bolju budućnost. Majka Veneta, Pljevljanka i otac Siniša iz Prijepolja, gajili su i vaspitavali svoje sinove u patriotskom duhu. Tradicija i vera su se uvek negovale i poštovale u kući, kao i velika ljubav prema svojim korenima.

Zato nije ni čudo kada na pitanje gde sebe vidi u budućnosti, u Holivudu ili u otadžbini, Stefan odgovara: – Sve je moguće. Prvo da diplomiram, pa korak po korak. U svakom slučaju, sebe jednog dana vidim na Žabljaku, odakle smo došli. I eto tako, dok su Stefanovi roditelji ostvaruju svoj san u Čikagu, on krupnim koracima uspešno ostvaruje svoj u Beogradu.

A mi iskreno želimo Stefanu puno ostvarenih uloga i još više uspeha.