LAŽNE DOJAVE O BOMBAMA

Srbija se od marta nalazi na meti anonimnih dojava o postavljenim bombama, za koje je kontradiverzionim pregledom policija utvrdila da su bile lažne. U početku su pod pretnjom bombi bili letovi iz Beograda za Rusiju, da bi proteklih dana situacija eskalirala toliko da je njihov broj teško čak i utvrditi. U saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije navodi se da je u 48 navrata stiglo stotine pretećih poruka, a poslednje nedelje maja dojave su bile brojnije i svakodnevne. Osim na bombe u školama, koje su najbrojnije, dojave su upozoravale i na bombe ispod mostova, u tržnim centrima, restoranima, železničkoj stanici, elektrani, vodovodu, bazenima, pa čak i bolnicama. Najveći udar je bio u Beogradu, ali i u drugim mestima širom Srbije. Prva dojava o bombi u avionu na letu iz Beograda ka Moskvi stigla je 11. marta, a usledile su brojne dojave za letove ka Rusiji.

Policija u Srbiji je identifikovala lokacije mejl adresa sa kojih su stigle preteće poruke, koje su slate sa servisa Gmail, Proton Mail, Eunet mail, Yandex, kao i putem anonimnih telefonskih poziva. Utvrdjeno je da su pretnje stizale iz Poljske, Gambije, Irana, Nigerije, Ukrajine, Slovenije, Rusije, Švajcarske, ali i iz Srbije. Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da su dojave o bombama u Srbiji pritisci iz inostranstva zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu. A ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin ocenio je da se protiv Srbije lažnim dojavama o bombama vodi “specijalni rat“. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da u lažnim dojavama o bombama u avionima za Moskvu učestvuju strane službe sa teritorije dve zemlje, jedna je zemlja Evropske unije, a druga je Ukrajina. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine negiralo je optužbe Vučića o navodnoj umešanosti Ukrajine u pomenute lažne dojave.

Stručnjaci, medjutim, kažu da se u ovom trenutku teško mogu sa sigurnošću tumačiti motivi, ali da se u svakom slučaju ne može govoriti o terorističkom napadu, niti sajber terorizmu. “To što nešto dolazi s ruskog ili švajcarskog servera apsolutno ne znači da vas je Švajcarac ili Rus napao, već da je neko koristio tehničku mogućnost da u ovom slučaju izaziva paniku, a može da bude bilo gde“, objašnjava za DW stručnjak za sajber bezbednost Adel Abusara. U medjuvremenu, IT stručnjaci upozoravaju na mnogobrojne propuste u sajber kulturi u Srbiji, kao i na ograničene kapacitete države u borbi protiv ove vrste kriminala. Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka beogradske organizacije Partneri za demokratske promene, rekla je za Radio Slobodna Evropa da je teško doći do identiteta onoga ko te poruke šalje i dodala da nije sigurna u kojoj meri je naš sistem osposobljen da takve pokušaje spreči i zaustavi, a sa druge strane da procesuira i dodje do identiteta pošiljalaca.

Odeljenje za suzbijanje visokotehnološkog kriminala saradjuje sa medjunarodnim institucijama, kao što su Interpol i Evropol, kao i preko oficira za vezu u ambasadama u Beogradu, “pre svega SAD i Velike Britanije“. Medjutim, list “Danas“ piše da se, po svemu sudeći, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije ni potrudilo da sazna ko je preko inostranih servera uputio pretnje bombama, jer zahtev za istragu i saradnju nisu ni uputili Evropolu.

Iz Evropske kriminalističke obaveštajne agencije (Evropol) naglasili su da nemaju informaciju o tome da im se neko od zvaničnika Srbije obratio za pomoć.

– Nemamo informaciju da je Srbija zatražila pomoć Evropola u rešavanju ovih problema. Moraćete da pitate vlasti u Srbiji. Evropol radi na rešavanju problema organizovanog kriminala na teritoriji EU. S obzirom na to da Srbija nije članica EU, čak i da je zatražila pomoć, ta pomoć bi bila ograničena – poručili su za “Danas“ iz Europola.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Nišu, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Nišu, identifikovali su četvoricu maloletnika (16 i 17 godina), koji se sumnjiče da su prijavili da je u jednoj niškoj školi postavljena bomba. Protiv njih će biti podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo izazivanje panike i nereda. Novosadska policija uhapsila je 42-godišnjeg B. M. iz Barajeva, zbog lažne dojave o bombi u Novom Sadu, a nekoliko dana kasnije je saopštila je da je za lažne dojave o postavljenim bombama u Beočinu osumnjičen 13-godišnjak iz tog mesta. Pripadnici policije u Kragujevcu uhapsili su I. K. (22) iz Bajine Bašte, koji je osumnjičen da je pozvao dežurnu službu i prijavio da je postavljena bomba u Policijskoj upravi Kragujevac.

Srbija nije izolovan slučaj. Talas anonimnih dojava o postavljenim bombama uznemirio je i region. Dojave o bombama stižu i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu i Rumuniji – premda ne tako masovno, a proteklih godina su slični slučajevi zabeleženi i u drugim delovima sveta.

Iako se nijedna od dosadaš njih dojava nije pokazala istinitom, za policiju je svaka dojava značila izlazak kontradiverzione jedinice na teren, evakuaciju svih gradjana koji su se na tim mestima zatekli, i detaljan pregled svakog kutka. Iz MUP-a dodaju da se šteta zbog izgubljenih radnih sati i obustavlj- anja rada privrede meri milionima. Osim privrede, na udaru je i školstvo koje se, posle gotovo trogodiš nje borbe s epidemijskim uslovima rada, tek vratilo u normalne tokove. Ministarstvo prosvete je saopštilo podatak da je oko 300 škola u Srbiji dobilo dojavu o bombama, što je naročito uznemirujuće i stresno za djake. Uz to, sve dolazi u trenutku kada osmaci spremaju završne ispite, maturanti maturske ispite, a svi pokušavaju da nadoknade ono što su izgubili tokom korone. Učenici se ponovo vraćaju na onlajn nastavu i ponovo gube časove, što stvara dodatni problem za nastavnike, djake i za roditelje.

Marijana Maljković