Lepo ogledalo srpskog sporta

U godini koju samo što smo ispratili radovali smo uspesima i tugovali zbog poraza naših ljubimaca na sportskim terenima. “Ogledalo“ vas podseća na – najznačajnije momente iz prethodnih 365 dana

ODBOJKAŠICE NEPRIKOSNOVENE VLADARKE STAROG KONTINENTA

A sad po zlato u Tokio Servis, odličan prijem, blok, sjajna igra u polju, sve bolja “klupa“, odnosno veći fond igračica sposobnih da na najvišem nivou igraju na vrhunskim takmičenjima – to je ono što žensku odbojkašku reprezentaciju po svim parametrima čini najboljom srpskom ekipom u 2019. godini.

Potvrda dominacije učenica “večitog“ selektora Zorana Terzića stigla je i na Evropskom šampionatu u Turskoj, na kome su Tijana Bošković, Maja Ognjenović, Brankica Mihajlović, dva sjajna “srednjaka“ Stefana Veljković i nova snaga Mina Popović, još jednom su pokazale da su bez premca. Odbranom krune iz Bakua u Ankari, evropske i svetske šampionke sada su u prilici da poruče – na Olimpijske igre u Tokio idemo po zlatnu medalju! Ono što ranije nije smelo ni da se pomisli, a kamoli izgovori glasno, sada je realnost.

Naravno, konkurencija će biti stravična! SAD, Kina, Brazil, Italija... na Igre će krenuti s istim ciljem. Ali, baš kao što smo uoči Rija 2016. smatrali da ova ekipa ima potencijala za medalju, i sada smatramo da je to srebro od pre četiri godine zrelo za pozlatu. A, time bi Terza i devojke kompletirali sve najvažnije titule!

ČUDESNA TITULA ODBOJKAŠA

Kovači “duple krune“

Ako su odbojkašice, bez pogovora, najbolja srpska reprezentacija u protekloj godini, onda je odbojka po uspešnosti definitvno bila sport broj 1! I to zahvaljujući muškom državnom timu koji je, za kratko vreme, od već prežaljene čete Srbiji doneo – duplu krunu prvaka Evrope.

Sve je, nekako, stalo u tek nešto više od mesec dana. Najpre, neuspeh u kvalifikacijama za Olimpijske igre, posle kojeg je došlo do prekida saradnje izmedju OSS i Nikole Grbića. Na mesto selektora postavljen je Slobodan – Boba Kovač, takodje član zlatne generacije iz Sidneja 2000.

I danas je, iz ove perspektive, prosto neverovatno kako su Uroš Kovačević, Srećko Lisinac, Marko Podraščanin, Aleksandar Atanasijević i ostali uspeli da sa dna stignu do vrha. Kovač priznaje da nije imao vremena za pripreme. Jedino što je mogao jeste da pokuša da ubedi momke da nisu zaboravili da igraju odbojku, da nisu za staro gvoždje, da nisu gubitnici već – pobednici.

U to se uverila i prepuna pariska dvorana “Bersi“, koja je u neverici posmatrala kako njihovi ljubimci, do juče tako neprikosnoveni, gube poen po poen od tih neverovatnih Srba. U finalu, senzacionalno dobru Sloveniju Srbija je – oduvala sa terena i Kovač se našao na rukama igrača, koji su mu se tako zahvalili što je u njih verovao.

Ali, vreme slavlja je prošlo. Bobu i njegove “orlove“ čeka još jedan “Evropski šampionat“ – poslednji krug kvalifikacija i poslednja šansa za odlazak na Igre. U Berlinu, od 5. do 10. januara, Srbija je opet na velikom ispitu.

AUSTRALIJA OPEN I VIMBLDON ZA PAMĆENJE

Nole, majstore!

Novak Djoković, ubedljivo najbolji srpski sportista u poslednjoj deceniji, mnogi će reći i u istoriji, po mnogo čemu će pamtiti 2019. godinu.

Najpre – po neverovatnom dostignuću na njegovom najomiljenijem turniru, Australija openu, na kojem je sedmi put podigao pobednički trofej. U istoriji “belog sporta“ to nikome do sada nije pošlo za rukom (Federer i Roj Emerson ostali su na po šest trijumfa). Ukus slavlja bio je još sladji jer je Nole ušao u istoriju pošto je u finalu nestvarno brzo i lako savladao Rafaela Nadala.

Još čudesniji bio je trijumf našeg asa u vimbldonskom finalu. Drugi član fantastične trojke – Rodžer Federer, igrao je kao u svojim najboljim danima, pogadjao ćoškove i linije i sigurno gazio ka pobedi. Švajcarcu je ostalo još samo da u sebi pripremi govor za svečanu ceremoniju... Sve ostalo je za priču.

Priteran uza zid, neumoljivim Fedeksovim forhendima i navijanjem londonske publike koja je listom bila uz teniskog “Viljema Tela“, Djoković se odjednom od ranjenog orla pretvorio u veličanstvenog pobednika, koji je poraz pretvorio u pobedu. Dok je Federer u neverici motao film izgubljenog finala, Srbin je peti put u karijeri čupnuo malo vimbldonske trave i ritualno je pojeo.

Smazavši i najvećeg protivnika, učvrstio je svoju vladavinu na svetskom prestolu i činilo se da će slavodobitno završiti i godinu. Ali, izmedju Londona na leto i Londona u decembru dogodio mu se čitav niz malera na drugim turnirima, počev od američke turneje koja ga je 2018. vratila u teniski život, do Tokija u kojem je porazom od Cicipasa ustupio prvo mesto na ATP listi Nadalu. Poslednji pokušaj da se vrati na tron, na londonskom završnom mastersu, bio je neuspešan.

Pred Noletom je sada godina novih iskušenja. Reklo bi se da ima dva osnovna cilja – da pokuša da nadmaši neke rekorde, pre svih da stremi da prestigne Federera po broju osvojenih gren-slemova, i da konačno krene u juriš na olimpijsko zlato. Bronza iz Pekinga 2008. i neuspesi u Londonu 2012. i Riju 2016. gde ga je Del Potro savladao u meču za novu bronzu, odnosno spakovao mu kofere već na startu turnira, učinak su koji ne zadovoljava apetit najboljeg tenisera današnjice.

A, s obzirom na godine, Tokio će mu verovatno biti poslednja šansa.

EVROSPKO PROLEĆE BEZ ZVEZDE I PARTIZANA

Večitima kobni poslednji minuti

Čast svim drugim sportovima, ali fudbal u Srbiji i dalje ne silazi sa pijedestala, mada ruku na srce po rezultatima nije ni blizu vaterpola, odbojke, košarke... Ipak, nove evropske priče “večitih rivala“ bile su dovoljne da još jednom nahrane velika očekivanja navijača i bace u zapećak sve ostalo.

Većina naslovnih strana ponovo je bila rezervisana za Crvenu zvezdu koja je pod vodjstvom trenera-rekordera Vladana Milojevića (nadmašio Miljana Miljanića po broju utakmica u evrokupovima) još jednom zaigrala u Ligi šampiona. Na žalost svih kojima su crveno-beli pri srcu, osim činjenice da se našao u društvu bogatih klubova kao što su Bajern i Totenhem, klub sa stadiona “Rajko Mitić“ nije uspeo igrački da parira ni Nemcima, ni Englezima. Nebo se ovog puta nije otvorilo. Uprkos tome, klupska kasa je zahvaljujući prihodima od UEFA i TV prava bila dobro popunjena, a sve bi bilo još i lepše da nije bilo nesrećnog penala na utakmici sa Olimpijakosom u Pireju, zbog kojeg je Zvezda ostala i bez utešne, a za naše prilike velike nagrade – proleća u Ligi Evrope. Slična sudbina zadesila je i Partizan, koji je u presudnoj utakmici za prolazak u narednu, prolećnu rundu istog takmičenja u svojim rukama imao sve: i vodjstvo, i bolju igru i brojčanu nadmoć na terenu protiv AZ Alkmara. Onda se dogodio sumrak – Stojković je primio dva “nemoguća“ gola i po istom scenariju iz beogradske utakmice Holandjani su, iako su bili na rubu provalije, u nju gurnuli Partizan.

Bi šta bi... I Zvezdi i Partizanu preostaje igraju u domaćem prvenstvu i potpuno renoviranje tima. Savo Milošević je trenutno, reklo bi se, u blagoj prednosti jer ima neke konture i viziju tima. Crveno-belima posao tek predstoji. Načinili su prvi potez angažovanjem igračke legende Dejana Stankovića za novog šefa stručnog štaba.. Marketinški – pun pogodak. Za sve ostalo – pokazaće vreme.

LETI, LETI, LETI... IVANA ŠPANOVIĆ

“Kraljišina“ carica

Ivana Španović je poslednjih godina izrasla u veliku svetsku zvezdu. Nažalost, toga su svesniji napolju nego u Srbiji. “Kraljica sportova“ kod nas još uvek nema tretman kakav zaslužuje, pa po popularnosti, zastupljenosti u medijima, ulaganjima, o infrastrukturi i da ne govorimo, nije u rangu nekih drugih sportova.

A, Engleska, Francuska, Nemačka, pa i SAD, masno bi platile da imaju takvu atletsku divu. Ivana je u poslednjih nekoliko sezona, uprkos činjenici da nema podršku kao mnoge njene rivalke, osvojila čak pet zlata na velikim takmičenjima. I proletos je načinila pravi podvig – skokom od 6,99 m osvojila je zlato na Prvenstvu Evrope u dvorani. Tim dometom, Ivana ne samo da je u tom trenu ostvarila najbolji rezultat u svetu nego je doletela i do legendarne Hajke Dreksler! Srpkinja je prva posle legendarne Nemice titulu šampionke Starog kontinenta na zatvorenom osvojila tri puta zaredom – u Pragu 2015, Beogradu 2017. i Glazgovu 2019. Nažalost, na drugi deo sezone senku je bacila Ivanina povreda na mitingu u Berlinu, zbog koje je propustila Svetsko prvenstvo i napravila dužu pauzu. Pisalo se čak da će naša šampionka završiti karijeru, na sreću – to je daleko od istine.

Naprotiv! Zalečena, odmorna, gladna novih uspeha, španovićeva će otvoriti sezonu krajem januara u Karlsrueu. Zimska Dijamantska liga, Gran-pri u Beogradu samo su neka od takmičenja u kalendaru koji kreira sa svojim dugogodišnjim trenerom Goranom Obradovićem. A uz Svetsko prvenstvo, glavni cilj ove godine je – Tokio. Posle srebra u Rio de Žaneiru, Ivana veruje da san o zlatnoj olimpijskoj medalji može da postane java. I, mi verujemo zajedno s njom!

MINUS GODINE

U Kinu sa štitom i na Njemu

Posle tri srebrne medalje na velikim takmičenjima i dugog i mukotrpnog hoda po kvalifikacijama koje su obeležile tzv. FIBA prozori, u zemlji košarke se uoči Mondobasketa stvorila atmosfera da “orlovi“ u Kinu odlaze po zlato ili, bar, da će o sudbini titule prvaka sveta odlučivati u finalu sa Amerikancima.

Takva očekivanja nisu bila bez pokrića. činilo se da su se najzad poklopile sve kockice – kvalitet reprezentacije SAD bio je ispod nivoa “drim tima“, što se videlo još na pripremnim utakmicama, dok su “orlovi“ bili jaki kao zemlja. Sa Bogdanovićem, Bjelicom, Marjanovićem i četvrtim i najjačim NBA adutom – Nikolom Jokićem, koji je posle tri godina odsustva na vrhuncu forme i svetske popularnosti najzad i reprezentaciji rekao “da“, nije moglo da bude promašaja. A, ispalo je suprotno.

Nesrećni splet okolnosti, loše tempirana forma, mnogi promašeni šutevi i začudjujuće spora, na momente bezvoljna igra u utakmici odluke sa Argentinom u kojoj nam je vremešni Luis Skola održao pravi čas, zaustavili su “orlove“ već u četvrtfinalu. Ispalo je da su najveći favoriti prvenstva, Srbija i SAD, na kraju bili razočaravajuće peti i sedmi. “Sale nacionale“ Djordjević je kompletnu odgov ornost za neuspeh uzeo na sebe. Usledio je razlaz, a KSS je za novog selektora postavio Igora Kokoškova, koga smo vam predstavili u prošlom broju “Ogledala“.

Košarkašima, kao i odbojkašima, tek predstoje kvalifikacije za Olimpijske igre. Doduše, u Beogradu i sa lakšim rivalima, pa im je Tokio nešto i bliži. Ili, manje daleko...

Pogled u Tokio

Baš kao i pre četiri godine u Rio de Žaneiru, srpski sport u olimpijskoj godini, pored navedenih asova i reprezentacija, mnogo očekuje i od vaterpolista, koji su ponovo osvojili Svetsku ligu, tekvondistkinja Tijane Bogdanović i Milice Mandić i ponekog strelca – u prvom redu od Zorane Arunović, Damira Mikeca i Andree Arsović, koji su i tokom 2019. godini beležili vrhunske rezultate.