Miloje Popović Kavaja: Kako sam branio Teslu u Americi

Preminuo je Miloje Popović Kavaja (1936 –2020), istaknuti srpski diplomata i književnik, ali iznad svega teslijanac. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je novinar „Studenta“, „Mladosti“, „Politike“ (1966-1972) i potom direktor Kulturno- informativnog centra Jugoslavije u Njujorku (1974-1978). Za te četiri godine svog američkog mandata pokušao je da srpskog genija Nikolu Teslu prikaže Ameirkancima. Potom je decenijama pokušavao da Teslu vrati iz američke emigaracije u maticu Srbiju.

       U svojoj knjizi „Drugi život Nikole Tesle“ (2015) opisoa je kao se njegovo ime našlo na spomen ploči spomenika Nikole Tesli na Nijagari, koji je podignut davne 1976. godine.

      “Dok sam službovao u SAD u američkim enciklopedijama je pisalo da je „Nikola Tesla bio građanin Austrougarske monarhije, koji je dolaskom u Ameriku postao poznati naučnik na polju elektrotehnike“. U zemlji u kojoj je Tesla živeo šest decenija, brzo je zaboravljen, sve dok nismo preko Društva američkih inženjera elektrotehnike, čiji je Tesla bio počasni predsednik, poveli kampanju za njegovu afirmaciju”, pričao nam je Miloje Popović Kavaja.

      Inicijatori tog pokreta sredinom sedamdesetih bili su dr Milan Bulajić, generalni konzul Jugoslavije u Njujorku, dr Bogdan Maglić, istaknuti fizičar i Miloje Popović, koji su okupili istomišljenike i krenuli u akciju.

        Kada je dr Bulajić posetio Nijagaru i mesto na Kozjem ostrvu gde je nekada bila hidroelektrana kojoj je Tesla udahnuo snagu, našao je samo jedan obelisk – ostatak kapije nekadašnje fabrike: sa pločom na kojoj su bila imena nekoliko menadžera i inžinjera iz tog vremena, pa čak i imenom jednog od vratara na kapiji. Teslinog imena nigde nije bilo.

       Tu na licu mesta, kako se seća Kavja, Bulajić je dogovorio sa generalnim direktorom Nijagara korporacije da se pokrene inicijativa da se podigne spomenik. Maglić i Bulajić su, uz saradnju profesora Rada Lenčeka,

organizovali početkom 1976. godine zapažene simpozijume o Mihajlu Pupinu i Nikoli Tesli na Kolumbija univerzitetu, uz

punu saradnju tadašnjeg dekana Harvi Pikera.Tome su doprineli i Lajonel Barano, dr Robert Lorens i Artur Džekobs, iz Gradske uprave Njujorka. Svi ovi ljudi dali su veliki doprinos promociji Teslinog dela veliki i nesumnjiv.

      Njihova priča je stigla čak do tadašnjeg američkog predsednika Džeralda Forda. Rezulat toga bilo je postavljanje bronzanog spomenika srpskom geniju na Kozjem ostrvu 1976. godine u Nijagari. Spomenik je rad vajara Frana Kršinića i kopija monumenta Nikoli Tesli ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

        Kao članu Jugoslovensko – američke grupe koja je podigla spomenik Tesli na Nijagari, u julu 1976, njegovo ime je upisano na spomen ploči.

      “Ovim spomenikom Nikola Tesla je vraćen na pijedestal velikih ljudi Amerike, ali i čovečanstva. U međuvremenu tesla je postao ikona 21. veka, čovek o kome se snimaju filmovi, komponuju i pevaju pesme. I ja sam u trenucima nadahnuća ovim genijem napisao „Poemu o Tesli“, koja je ušla u enciklopediju „Amerikana“, govorio je Kavaja.

        I kada je 2014. godine opštinska vlast na Nijagarinim vodopadima odlučila da izmesti spomenik Nikoli Tesli da bi na njegovom mestu podigla tržni centar, grupa Amerikanaca, predvođena Samuelom Mejsonom iz Nju Džersija i Milojem Popovićem iz Beograda, podigla je svoj glas protiv „seobe“. Mejson je napisao pismo predsedniku Baraku Obami, koje se nakon Popovićevog potpisa pretvorilo u peticiju, da se američki predsednik založi kod opštinskih vlasti Nijagare da „ne diraju jednog od najvećih naučnika srpskog porekla“.

          “Pokušaj vlasti sa Nijagarinih vodopada da uklone spomenik Nikoli Tesli je opasnost da se ovaj tvorac naše budućnosti opet u SAD gurne u zaborav. Pisali smo Obami jer je on u svom obraćanju studentima u Vašingtonu, pre nekoliko godina rekao da je „Tesla svojim izumima stvarao Ameriku i njen ugled u svetu“. Čini se da smo uspeli da pokolebamo vlasti Nijagare, pa su ostavili bronzanog Teslu na miru”, pričao mi je Kavaja.

       Kada se 2015. godine u američkoj štampi, objavio oglas da „Agfa kompani” za 1,6 miliona dolara prodaje imanje, gde je sagrađena čuvena Teslina kula na Šoramu, Kavaja je bio iskreno uzbuđen. Kao član odbora Memorijalnog društva “Nikola Tesla” iz Njujorka, zajedno sa američkim partnerima i iseljeničkim organizacijama, krenuo je u kampanju da se to Teslino imanje i laboratorije ne prodaju, da se Teslina kula u Vordenklifu obnovi i postane Muzej Nikole Tesle na američkom tlu.

         “Na tom, sada privatnom posedu, nastala je i isprobavana Teslina vizionarska ideja o transmisionom prenosu bez žica kroz jonosferu. Tu su sevale i njegove veštačke munje. Uostalom za Teslu su se interesovala trojica američkih predsednika, Ford, Buš i Obama, što govori koliko je ovaj Srbin bio važan Amerikancima” – podsećao je Miloje Popović Kavaja i uspeo da sačuna Teslinu baštinu u SAD.

      Naredni njegov korak je bio da sa američkim teslijancima vrati Nikolu Teslu u Beograd. Pokrenuo je ideju da se u Srbiji podigne verna kopija Teslnig tornja, koji bi bio naučni centra i turistička atrakcija. Teslinaci su predlagali da se toranj podigne u Leskovcu, Slobomiru kod Bijeljine, u Zemunu, ali je Kavaja bio izričita – “Tesli je mesto u srcu Beograda, na Dorćolu,da se sa njegove kule viti Dunav i ceo svet”.    

      Procene su govorile da bi gradnja Teslinog tornja koštala milion evra i još toliko bi trebalo da s euloži u izgradnju Tesline laboratorije i parka. Biznismen Slobodan Pavlović iz Čikaga i Bijeljnie bio je najbliži ostvarenju ovog projekta, ali nije dobio podršku Republike Srpske.

      Miloje Popović Kavaja je u svojoj knjizi „Drugi život Nikole Tesle“ ispisao istinu o svojoj borbi za očuvanje imena i dela srpskog genija i svetskog naučnika.

      “ Ova knjiga govori o mom četrdeset godina dugom angažovanju oko Teslinog imena. Sada vidim da su sve aktivnosti koje smo preduzimali bile uspešne. Brojni seminari i podizanje Teslinog spomenika na Nijagarinim vodopadima, koji tamo stoji i dalje, vratili su njegov lik i delo u život. Sa ponosom mogu da kažem da se Nikola Tesla danas proučava više od bilo kog drugog naučnika”, istakao je na promocijama knjige njen autor Milivoje Popović Kavaja.

        Nagrađen je specijalnom medaljom od američkih Srba.  Na međunarodnoj konferenciji posvećenoj Teslinom životu i delu, održanoj u Njujorku 2019. godine, Miloje Popović Kavaja dobio je medalju “Teslin narod” od Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, koja je glavni organizator te manifestacije. Kavaja je na konferenciji, kojoj je prisustvovalo preko 100 poštovalaca Teslinog dela iz 10 zemalja i na kojoj je podneto oko 30 referata i studija, izložio svoj rad “Polivalentna ličnost Nikole Tesle”, koji je u obliku prigodne brošure podeljen prisutnima.

       Na inicijativu Udruženja književnika Srbije i Udruženja Adligat diplomata i novinar Miloje Popović Kavaja biće sahranjen u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.

Marko Lopušina