NAKON EKOLOŠKOG USTANKA SLEDI EKOLOŠKI ZEMLJOTRES

Godišnje u Srbiji umre oko 10.000 ljudi direktno od posledica zagadjenog vazduha, pokazuje analiza Platforme za održivi razvoj. Srpske termoelektrane najveći su proizvodjač i sumpor-dioksida u Evropi. Samo dve, u Kostocu i u Obrenovcu, emitovale su više ovog otrovnog gasa nego sve termoelektrane u Bugarskoj, Češkoj, Francuskoj i Poljskoj zajedno.

U Srbiji se konačno budi ekološka svest. Da je problem zagadjenja vazduha, zemlje i vode od životnog značaja postaje svesno sve više gradjana. “Ekološkom ustanku“, protestu protiv uništavanja prirode, koji je održan u Beogradu 10. aprila, uz podršku više od 80 ekoloških pokreta i udruženja, prisustvovalo je oko 15.000 ljudi, od dekana univerziteta do ratara.

Medju brojnim ustanicima, prvi je govorio omiljeni dečiji pesnik Ljubivoje Ršumović: “Danas nam je potreban ekološki patriotizam… Da je priroda ja i da sam ja priroda. Moramo se boriti protiv pohlepe svake vrste, jer pohlepa je i ovo zbog čega smo se sastali ovde u ovom zaista velikom broju. Pohlepa je stavljanje potoka i reka u cevi, da bi se dobilo nešto malo kilovata.“

Dekan šumarskog fakulteta Ratko Ristić istakao je da je prema Republičkom zavodu za statistiku u januaru i februaru ove godine u Srbiji rodjeno 8.985 beba, a umrlo je 20.583 ljudi. Za dva meseca nas je 11.500 manje, nažalost mi smo narod koji kopni, topi se i nestaje i samo mi možemo to da preokrenemo i zaustavimo, rekao je dekan. On je podsetio na izjavu ministarke Zorane Mihajlović: “Godine 2018. ona je bila tužna što je u Srbiji bilo napravljeno samo 50 malih hidroelektrana (MHE), a može čak 850, pa je onda pre mesec dana dala izjavu kako te male hidroelektrane i nisu neko rešenje i kako je bila greška praviti ih. Jako mi je drago zbog napretka gospodje Mihajlović u sticanju znanja i promenjenoj percepciji, medjutim ona je u novembru 2020. entuzijastično promovisala projekat Jadar pored Loznice… Oko Loznice se nalaze “tri trovačnice“, deca u Zajači imaju povišen sadržaj olova u krvi, a sada neko planira i “četvrtu trovačnicu“ blizu Jadra. Planovi i projekti u dolini Jadra su slika pakla!“

Naše Ministarstvo rudarstva i energetike besomučno izdaje neka prava na istraživanja, pa sada imate istraživanje litijuma sa najavom eksploatacije pored Loznice i Valjeva, a i u selu Dobrinja, rodnom mestu knjaza Miloša, kod Požege. Dekan je zapitao da li je to ministarstvo nacionalna institucija koja radi u najboljem interesu srpskog naroda ili je servis multinacionalnih kompanija i opskurnih investitora koji žele da jeftino dodju do srpskih resursa. On je upozorio, ako to jeste po zakonu, onda su nam loši zakoni i treba ih menjati. Zadovoljni smo šumskim fondom, jer kad se pogleda odnos posečenog i pošumljenog, kaže dekan Ristić, Srbija je svake godine po pet miliona kubnih metara nove drvne mase u plusu. Medjutim imamo ozbiljne probleme sa stalnim nasrtajem ne najfragilnije fragmente životne sredine u našim gradovima, kao čudne ideje da se ukloni gotovo 40 hektara zelenila na području Košutnjaka ili planirane aktivnosti u Makišu koji je vodoizvorište od vitalnog značaja za grad Beograd. Takodje, imamo ilegalnu gradnju sa leve strane obale Save koja služi kao zona za odbranu od poplava.

Ekološke organizacije sastavile su dokument u kom su iznele 13 zahteva državi u vezi sa ekološkim pitanjima: poštovanje Ustava i postojećih zakona; uskladjivanje propisa sa najvišim standardima životne sredine; učešće gradjanki i gradjana u pitanjima zdrave životne sredine; informisanje i obrazovanje o zaštiti životne sredine na svim nivoima; zaštita prirode; zaštita svih šuma; zaustavljanje seče u zaštićenim područjima i pošumljavanje; obustava gradnji i revizija štetnih projekata MHE; očuvanje vodnih dobara; zdrave urbane sredine; odgovorno upravljanje otpadom; da dišemo čist vazduh; dobru energiju za sve i sveobuhvatni održivi razvoj.

Sledi ekološki zemljotres po Srbiji narednih mesec dana, najavljene su akcije širom zemlje. “Insistiramo na sprovodjenju zakona, tamo gde ih država ne sprovodi, sprovodimo ih mi, poručio je jedan od organizatora, vodja pokreta Odbranimo reke Stare planine Aleksandar Jovanović Ćuta. On je naglasio da se ne zna kako se troši novac od ekoloških taksa. List “Danas“ piše da su lokalne samouprave nenamenski potrošile 500 miliona evra od ekoloških taksa na puteve i rasvetu, a mogle su tim sredstvima da izgrade čak 20 regionalnih deponiija ili da modernizuju toplane, zbog kojih je vazduh tokom zime prezagadjen.

Budžet Ministarstva zaštite životne sredine Srbije je nakon ovog protesta predloženim rebalansom ovogodišnjeg budžeta uvećan za četiri milijarde dinara, a ministarka Irena Vujović naglašava da je to najbolji dokaz da je ekologija za Vladu Srbije prioritet i da će ovu godinu obeležiti najveća ulaganja do sada u ovu oblast. Jovanović tvrdi da ministarka Vujović nijednom nije htela da ih primi i da su zato prinudjeni da sa njom i ostalim predstavnicima Vlade Srbije razgovaraju pred novinarima, da svi čuju kakav plan država Srbija ima za naš vazduh i reke. On ističe da su aktuelna vlast i ona pre nje mnogo toga uništile radi profita i pljačke, ostala je pustoš. Našu izvorsku vodu prodali su na 100 godina Koka-Koli, nestaju reke, seku šume, ali za to smo krivi svi, i mi gradjani. Kod nas se svaka želja za promenom politizuje, pa je tako i ovaj ekološki pokret optužen da je opozicioni i da se grabi za vlast, što je Jovanović oštro demantovao govoreći da njih ne interesuje vlast, nego insistiraju na sprovodjenju zakona. Svi koji nam nude da zajedno sa njihovim strankama idemo na izbore, neka zaborave na tu priču, mi se na taj način politikom nećemo baviti, jer oko nas su svi, struka i motika, akademija, univerzitet i čobanin sa Stare planine, kaže Dragan Jovanović Ćuta.