NEZAVRŠENA POSLA

Srbija jesen dočekuje sa mnogo započetog, a nezavrš enog posla. Dobili smo mandatarku, a formiranje vlade je najavljeno tokom septembra. Predsednik Srbije je naveo da više ne želi ni o čemu da pregovara do formiranja Zajednice srpskih opština, koje je Ustavni sud Kosova proglasio neustavnim. Vlada Kosova je najavila da će 1. septembra implementirati odluku o preregistraciji vozila sa srpskim tablicama na RKS – Republika Kosovo, kao i odluku o izdavanju ulazno-izlaznog dokumenta na granici. Predsednik Vučić je izjavio da se Parada ponosa zakazana u Beogradu otkazuje ili odlaže, dok organizatori Prajda ne odustaju od svoje manifestacije u zakazano vreme. Od septembra se očekuje poskupljenje struje, što će izazvati cunami poskupljenja, od hleba do ogreva, najviše na teret najsiromašnijih.

ČEKAJUĆI FORMIRANJE VLADE

Skoro pet meseci nakon parlamentarnih izbora predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na čelu sedamnaeste srpske vlade od uvodjenja višestranačja, predložio novu-staru premijerku Anu Brnabić, koja neće biti četiri godine predsednik Vlade, već do promena u Vladi 2024. godine. Vučić je istakao da se mandat Vladi skraćuje na osnovu političkog dogovora.

“Ukazujem svoje poverenje Ani Brnabić, imajući u vidu da je u prethodnom periodu vredno i naporno radila, čime je pokazala posvećenost i stručnost u obavljanju odgovorne i zahtevne funkcije predsednika Vlade“, naveo je Vučić u obrazloženju odluke. Mandatarka Ana Brnabić je rekla da je to što je birana tri puta za premijerku ogromna čast i odgovornost i da očekuje novi tim do kraja septembra. Najviše je muči pitanje Kosova i Metohije, a prioritet je i energetika, što predstavlja pitanje nacionalne bezbednosti, rekla je premijerka.

Podsetimo, početkom aprila predsednik Srbije je izjavio da će se Vlada formirati “značajno brže“ od krajnjeg zakonskog roka, da se neće čekati leto, napominjući da očekuje da to svakako neće biti u avgustu. Medjutim, Republička izborna komisija je, zbog više puta ponavljanog glasanja na biračkom mestu u Velikom Trnovcu, konačne rezultate parlamentarnih izbora proglasila tek početkom jula.

Skupština Srbije konstituisana je 1. avgusta, a nekoliko dana ranije, 28. jula, Vučić je izjavio da će se “vrlo brzo, za oko 12 dana“ znati ime mandatara. Potom, Ana Brnabić je 8. avgusta rekla da će se to desiti “za sedam do osam dana“, a predsednik Izvršnog odbora SNS Darko Glišić naveo je 9. avgusta da će se ime mandatara i sastav nove Vlade znati “za sedam do 10 dana“. Svi ovi rokovi su istekli, a poslednji, koji je 13. avgusta saopštio Miloš Vučević, glasi – “nakon povratka Vučića iz Brisela“.

BEZ POMAKA NA KOSOVU

Vlada Kosova je najavila da će 1. septembra implementirati odluku o preregistraciji vozila sa srpskim tablicama na RKS – Republika Kosovo, kao i odluku o izdavanju ulazno-izlaznog dokumenta na granici. Uoči prethodnog pokušaja implementacije tih odluka, lokalni Srbi blokirali su barikadama puteve na severu Kosova. Potom su se premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastali u Briselu 18. avgusta, kako bi pronašli rešenje u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, ali bez konkretnog rezultata. Nakon toga su, na Kosovu i u Srbiji boravili specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak. Oni su imali niz susreta sa zvaničnicima Srbije i Kosova u pokušaju smirivanja tenzija. Kako su rekli medijima, razgovori će se nastaviti. Predsednik Srbije je rekao da kada je reč o registarskim tablicama ne vidi šansu za dogovor sa Kosovom. On je, medjutim, naveo da se nada da će moći da se postigne dogovor o dokumentima i da će EU dati garancije za to, kao i da Srbi sa Kosova ne mogu, kako je naveo, da pripadaju viznom režimu.

Kako je rekao, Srbija je spremna da izda jedan opšti “disklejmer“ (napomenu) u kojem se navodi da se omogućava korišćenje ličnih karata koje izdaje Kosovo, ali da se to radi samo zbog olakšavanja slobode kretanja pojedincima i da se to ne može tumačiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova, ne prejudicira konačni status Kosova i ne predstavlja odustajanje Srbije od Rezolucije 1244 SB UN.

OTKAZAN ILI ODLOŽEN EVROPRAJD

Beograd je trebalo da od 12. do 18. septembra bude domaćin Evropajda, evropske manifestacije koja bi se prvi put održala na Balkanu. Organizatori su očekivali oko 15.000 gostiju i turista, a vrhunac je trebalo da bude šetnja 17. septembra. Više desničarskih organizacija i stranaka učestvovao je u litiji protiv održavanja Evroprajda i prikupljanju potpisa za njegovu zabranu “Nećete šetati“. U dogovoru sa “većinom članova Vlade i premijerkom“ otkazuje se ili odlaže Evroprajd u Beogradu, planiran za sredinu septembra, najavio je predsednik Vučić.

“To ne govorim zato što sam mnogo srećan, već ne možemo u ovom trenutku, kada imamo i Otvoreni Balkan i krizu na Kosovu, nemamo nikakav pomak, pravo da vam kažem, nemamo kud da se pomerimo, nećemo da odustanemo od neutralnih tablica“, izjavio je predsednik. On je naveo i da se time ugrožavaju prava manjine, ali i poručio da je država pritisnuta sa svih strana.

Premijerka Brnabić, koja se javno izjasnila da je deo LGBT populacije, o zabrani Prajda kaže: “Jasno smo rekli, usled tenzija u regionu i mogućnosti da se povećaju tenzije, smatramo da Prajd u ovom trenutku ne treba da se održi… Ovaj septembar je težak. čeka nas pakao. Naš mir i stabilnost... Svi naši kapaciteti moraju biti usmereni na to da sprečimo bilo kakvo nasilje na tzv. Kosovu, a ako neki deo ode na Prajd, Srbija će biti ranjivija.“

Prema izveštaju Human Rights Watch, medjunarodne organizacije koja prati stanje ljudskih prava u svetu, pripadnici LGBT+ zajednice u Srbiji i dalje su izloženi napadima i pretnjama, koji ostaju nekažnjeni.

Vladimir Bilčik, izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu, rekao je za Radio Slobodna Evropa da je razočaran odlukom o otkazivanju, odnosno odlaganju Evroprajda.

“Razočaran sam što čujem vest da je održavanje Evroprajda 2022. u Beogradu, planiranog za sredinu septembra, dovedeno u pitanje. To šalje zabrinjavajući signal u pogledu dosadašnjeg rada Srbije u zaštiti osnovnih prava, osnovnih sloboda i jednakosti“, rekao je Bilčik. Odgovarajući na pozive da se Evroprajd 2022. koji organizuje Belgrade Prajd u Srbiji otkaže, predsednica Evropske asocijacije organizatora parade ponosa Kristine Garina rekla je da ni domaćini Evroprajda 2022, Beograd Prajd, ni asocijacija kao davalac licence neće otkazati Evroprajd u Beogradu. Ona je podsetila da je pravo na održavanje Prajda garantovano od strane Evropskog suda za ljudska prava kao osnovno ljudsko pravo, te da svaki pokušaj zabrane Prajda predstavlja kršenje članova Evropske konvencije o ljudskim pravima, koju je Srbija ratifikovala kao članica Saveta Evrope.

Marko Mihailović iz udruženja “Belgrade Pride“ poručio je u svojoj reakciji da država Evroprajd ne može da otkaže. “Može samo da proba da ga zabrani, što bi bilo jasno kršenje Ustava kao i presuda Ustavnog suda koje zabrane Prajda iz 2011, 2012, 2013. godine proglašavaju neustavnim“, naveo je Mihailović i dodao da se Prajd održava po planu 17. septembra u 17 časova ispred Skupštine Srbije.

MARIJANA MALJKOVIĆ