Njegovo veličanstvo Djokoivć

Povratkom na svetski tron naš najbolji sportista još jednom je zadivio planetu, njemu su uz rame bile odbojkašice, ponovo su blistali vaterpolisti, a pažnja navijača bila je usmerena i na fudbal – više na Zvezdu nego na reprezentaciju. “Ogledalo“ vas još jednom podseæa na neke najblistavije i najzanimljivije dogadjaje koji su obeležili srpski sport u 2018. godini.

Kralj Nole

Kad je na prvom gren-slemu u prošloj godini – Australijan openu zaustavljen već u osmini finala od Južnokorejca Hjeon Čunga s bolnih 0:3, niko nije mogao ni da sanja da će Novak Djoković prirediti jedan od najčuvenijih povrataka na tron u svetu tenisa. Pogotovo što je u jednom trenutku bio 22. na ATP listi i pauzirao zbog operacije lakta. Svetska javnost je bila uverena da će Noletova agonija, koja traje još od gubitka finala Vimbldona 2016. i eliminacije na startu olimpijskog turnira u Riju, potrajati. A onda je došao Vimbldon... četvrtim trijumfom na londonskoj travi, i to u finalu sa Južnoafrikancem Kevinom Andersonom, Nole je krenuo u nezadrživi pohod. Usledila je američka turneja tokom koje je osvojio jedini masters koji mu je nedostajao – u Sinsinatiju, da bi trećim peharom na terenima Flešing Medou, na Otvorenom prvenstvu SAD, sa 14 gren-slem titula stao uz rame Pitu Samprasu na večnoj teniskoj listi. Plasmanom u finale šangaja vratio se na 2. mesto, 14. oktobra je savladao čilića i već po tradiciji osvojio masters u Kini, a već 5. novembra ponovo je zaseo na svetski teniski presto. Našao se opet na 1. mestu ATP liste koje, uprkos porazu u finalu završnog mastersa sezone u Londonu još dugo neće ispustiti... A, u Abu Dabiju Nole je novim trijumfom na egzibicionom turniru pokazao da će i tokom 2019. biti – broj 1.

Smečovanje Planete

Odbojkašice Srbije su nas navikle na najviše domete. Još od Svetskog prvenstva u Japanu 2006. godine, kad su osvojile prvu, bronzanu medalju na velikim takmičenjima, selektor Zoran Terzić i njegove devojke svakog leta obraduju naciju nekim novim odličjem. U 2018. najzad su zatvorile krug, vezavši u mrežu čitavu planetu! Maja Ognjenović i drugarice ponovo su se obrele u “zemlji izlazećeg sunca“ gde su nanizale 11 pobeda u 13 mečeva Svetskog prvenstva i – osvojile titulu svetskih šampionki. U poslednjem, najvažnijem meču za zlato Srpkinje su u pravom odbojkaš kom trileru savladale Italiju sa 3:2 i zasele na svetski tron. Sada su zvanične olimpijske vicešampionke, prvakinje Evrope i planete. I, ne samo to. Terzić je najbolji trener, a Tijana Bošković najbolja igračica Starog kontinenta, a naša ženska reprezentacija je prvi put u istoriji najuspešnija ekipa na rang-listi Svetske odbojkaške federacije (FIVB).

Dominacija “delfina”

Nekako u senci drugih sportskih uspeha ostali su naši vaterpolisti, sasvim nezasluženo. Jer, “delfini“ su ispisali nove stranice istorije svoga sporta na Evropskom šampionatu koji se od 14. do 28. jula održao u Barseloni. Podsećamo, u uzbudljivom finalu Srbija je boljim izvodjenjem peteraca savladala španiju – 7:7 – 5:3 i osmi put osvojila zlatno odličje na smotrama najboljih evropskih ekipa. Od toga – četvrti put zaredom, što je podvig koji Filipa Filipovića, Andriju Prlainovića, Dušana Mandića i ostale učenike Dejana Savića stavlja u red jedne od najuspešnijih, ako ne i najuspešnije ekipe koju smo ikada imali.

Zvezdina bajka

Posle 26 godine čekanja fudbaleri Crvene zvezde plasirali su se u Ligu šampiona. Nekadašnji šampioni Evrope odsanjali su san preko “četiri S“ u kvalifikacijama, u kojima su bili uspešniji od Spartaksa, Suduve, Spartaka iz Trnave i Salcburga. U grupi “C“ osvojili su bod kod kuće protiv Napolija, potom popili dve gorke pilule – od PSŽ u Parizu (1:6) i Liverpula na “Enfildu“ (0:4), da bi potom čuvene Redse golovima Milana Pavkova savladali na stadionu “Rajko Mitić“ sa 2:0. Bila je to prva, istorijska pobeda jednog srpskog kluba u najeminentnijem klupskom takmičenju, i pobeda koja je u jednom trenutku dala nadu da crveno-beli mogu da se izbore za još jedno evropsko proleće. Ipak, porazi u Napulju i od Liverpula u Beogradu vratili su nas u realnost, ali – bilo je lepo dok je trajalo. “Zvezdaši“ će dugo pamtiti 2018. godinu jer su njihovi ljubimci ostavili odličan utisak na medjunarodnoj sceni. Za neki zapaženiji rezultat potrebni su veći budžet, iskustvo i kontinuitet nadmetanja sa najjačima.

Mondijalska gorčina

U mnogim analizama sportske 2018. dogadjaj godine bilo je Svetsko prvenstvo u Rusiji, na kojem su drugi put u istoriji najvažnije sporedne stvari na svetu trijumfovali Francuzi. Razloga za zadovoljstvo imali su i Hrvati, dok je svim navijačima “orlova“ ostao gorak ukus u ustima zbog poraza od švajcarske – 1:2. Ta utakmica u Kalinjingradu, izmedju pobede nad Kostarikom u Samari (1:0) i poraza od Brazila u Moskvi (0:2) bila je “biti ili ne biti“ za Kolarova, Matića i drugove. Danas, nekoliko meseci kasnije, i dalje izgleda čudno odluka selektora Krstajića da u poslednjih pet, šest minuta susreta, pri rezultatu 1:1, sve karte baci u napad. Usledila je kontra u poslednjem minutu, gol Albanca šaćirija, njegova neprimerena proslava pogotka, baš kao nešto ranije i Džakina, što je Krstajiću i čelnicima našeg Saveza dobro došlo da na to usmere pažnje javnosti i sakriju sopstvene greške koje su uzrokovale ovaj fudbalski “vaterlo“.

Ipak, ako ništa drugo, Srbija se pojavila na Mondijalu posle deset godina pauze. Valjda nećemo opet čekati punu deceniju na sledeće učešće...