Novi selektor naše košarkaške reprezentacije IGOR KOKOŠKOV

Stručnjak koji već dve decenije peče zanat u najjačoj ligi sveta i koga je naša javnost najbolje upoznala po evro-zlatu koje je doneo Sloveniji, preuzima “svetu dužnost“ u najtežem mogućem trenutku.

Profesor Nikolić, Ranko Žeravica, Bogdan Tanjević, Dušan Ivković, Željko Obradović, Svetislav Pešić... U društvo legendarnih selektora naše reprezentacije sada, odlukom srpske “kuće košarke“, sada stupa i Igor Kokoškov. Ovu “svetu“ dužnost preuzima posle rezultatskog neuspeha “orlova“ na Svetskom prvenstvu u Kini i ostavke Aleksandra Djordjevića. Tako se momak koji je još 1997. godine s preporukom Udruženja srpskih trenera otišao u Ameriku na stručno usavršavanje (i ostao duže nego što je tada planirao) na velika vrata vraća u našu košarku.

Nekad talentovani igrač koji je sanjao svojih pet minuta u Crvenoj zvezdi, a zbog jedne povrede u saobraćajnoj nesreći prešaltovao se na trenerski poziv i bio najmladji stručnjak u juniorskom timu Partizana, sada iza sebe ima brojne diplome košarkaških škola u kojima su mu učitelji bili Majk Šiševski, Kvion Snajder, Leri Braun, Čak Dejli... Preko “bare“ je postao prvi neamerič ki trener koji je ušao u stručni štab NBA kluba, ali i prvi stranac koji je samostalno vodio jednu ekipu iz najjače košarkaške lige sveta. U pitanju je bio Finiks 2018. godine, pa iako se kratko zadržao na klupi tima iz Arizone bilo je to dragoceno priznanje i još više ogromno iskustvo. Nikako se ne sme zaboraviti ni činjenica da je Kokoškov prvi strani košarkaški trener koji je kao pomoćnik osvojio – šampionski prsten. Bilo je to sa Detroit Pistonsima, a u to vreme ispisao je još jednu stranicu istorije – bio je prvi stranac koji je kao trener dobio poziv na “ol-star“ vikend.

Naša šira javnost, medjutim, čak ni tada ga nije bolje upoznala. Kokoškov je uvek bio samo lepa, ali uzgredna novinska vest, što uvek nekako ide uz funkciju pomoćnika, makar i u NBA ligi.

Zato je pomalo neopaženo prošao i njegov angažman u reprezentaciji SCG kad je asistirao selektoru Željku Obradoviću na Olimpijskim igrama u Atini i onom nesrećnom Evrobasketu u Beogradu 2005. na kojem naš državni tim glavni grad ni omirisao nije posle fijaska u grupnoj fazi takmičenja.

U medjuvremenu, napravio je veliki iskorak u karijeri preuzevši posao selektora košarkaške reprezentacije Gruzije. Na toj poziciji zadržao se punih sedam godina i od ekipe koja je služila kao “topovska hrana“ stvorio poštovan tim u evropskih okvirima, tri puta uzastopno izborivši učešće na završnim smotrama Starog kontinenta. Koliki trag je ostavio na košarku ove zemlje vidi se i po tome što mu je predsednik Gruzije Sakašvili dodelio najviše odlikovanje namenjeno licu iz civilnog sektora – Orden časti.

Najbliže otadžbini, medjutim, Kokoškov se približio kad se 2016. godine našao u ulozi selektora Slovenije. Godinu dana kasnije, naša košarkaška javnost upoznala je sve njegove kvalitete i vrednosti, rad i trenersku filozofiju. Dogodio se finale Evrobasketa u Istanbulu u kojem je mala Slovenija savladala veliku Srbiju. U Ljubljani, Mariboru, Novom Mestu... euforija. U Beogradu, Nišu, Novom Sadu... svim srpskim gradovima i zemljama u kojima Srbi žive – neverica i muk. Zlato na koje se čekalo još od Pešićevog osvajanja Bosfora 2001. ispred nosa su nam izmakli sve sami Srbi – Kokoškov i igrači našeg porekla, pre svih Goran Dragić i nova NBA zvezda Luka Dončić.

Bi šta bi. Kokoškov se baš zbog te činjenice nije radovao najvećem uspehu u karijeri, ali zaista ima čime da se ponosi. Pokazao je da je najveća vrlina generala koji ulazi u presudnu bitku da svakom svom “vojniku“ nadje pravo mesto i iz njega izvuče maksimum.

A, to je ranjenom srpskom “orlu“ sada najpotrebnije. P r e d novim selektorom, kome se najveća želja – da postane selektor Srbije, ostvarila u srpskom Sakramentu, gde su mu prvi čestitali Vlade Divac, Bogdan Bogdanović i Nemanja Bjelica, sada su veliki izazovi. Srbiju, koja se kao naslednik nekadašnje jugoslovenske škole s pravom diči olimpijskim zlatom, čekaju kvalifikacije za Olimpijske igre u Tokiju. Zemlji u čijoj su riznici osam najsjajnijih evropskih medalja, predstoje i kvalifikacije za Evrobasket.

A, tu su i drugi, ništa manji problemi: sa FIBA “prozorima“ – terminima u kojima državni tim ne može da računa na najbolje igrače, sa dugogodišnjim nedostatkom mlade krvi u A reprezentaciji, sa posrnućem mladjih reprezentativnih selekcija, verovatno i sa povredjenom sujetom nekih od najvećih zvezda koje srpska i svetska košarka imaju.

Kokoškov preuzima reprezentaciju Srbije u teškom trenutku, ali – taj trenutak može da bude i pravi. Od njega najviše zavisi. Možda bi kao dobar primer mogao da mu bude odbojkaški kolega Slobodan Kovač koji je sa oko mesec dana treninga već prežaljene “orlove“ doveo do evropskog zlata.

Došlo je vreme da američki djak diplomira i u srpskoj školi! 

Lična karta Datum rodjenja: 17. decembar 1971.

Mesto rodjenja: Banatski Brestovac Državljansto: srpsko i američko Trenerska karijera: OKK Beograd, Partizan, Misuri, LA Klipersi, Detroit Pistonsi, reprezentacija SCG, selektor Gruzije, Finiks Sansi, Klivlend Kavalirsi, Orlando Medžik, Juta Džez, selektor Slovenije, Finiks Sansi (prvi trener), Sakramento Kingsi.