OBIČAJI IZ CELOG SVETA

Jedan od gostiju sedmog Srpskog filmskog festivala biće i američko-srpski glumac Željko – Jack Dimich. Tim povodom ovaj glumac, koji u filmu “Teslin narod“ tumači ulogu Nikole Tesle, govori za “Ogledalo“.

Na Festivalu srpskog filma u Čikagu gledaoci će videti i dugometražni dokumentarni film “Teslin narod“, u kome igrate lik Nikole Tesle. Koliko je za vas ovo važna uloga, koliko je ovo značajan film, i kako ste vi, takodje emigrant, pristupili ovom kreativnom projektu?

- Bila mi je čast i zadovoljstvo što sam dobio priliku da igram lik Nikole Tesle u ovom veoma značajnom i više nego dobrom filmu reditelja Željka Mirkovića. Film je svojevrtstan omaž svim ljudima koji dolaze iz naše otadžbine i koji su ostavili ili još uvek ostavljaju trag ulažući sebe i svoj talenat ne samo u Sjedinjenim Državama već i u celom svetu. Ovaj film pokazuje koliko smo vredni i poštovani kao narod bez obzira na to gde živimo i radimo.

Kakve su reakcije publike na lične, intimne istorije likova u ovom značajnom filmu, a uz to, i na nacionalnu istoriju našeg naroda, u jednoj novoj, manje poznatoj, drugačijoj dimenziji. Kako je razumeju Amerikanci, a kako naši ljudi? U kojim se tačkama dodirujemo?

- Reakcije publike su bile više nego dobre u svim gradovima gde je do sada “Teslin narod“ bio prikazan: Vašingtonu, Njujorku, Bostonu, Los Andjelesu, Ujedinjenim nacijama... Mnogo ljudi nam je prilazilo posle projekcija, kako reditelju Željku Mirkoviću, tako i meni, sa svojim pozitivnim utiscima i komentarima o filmu.

Posebno sam zadovoljan komentarima ljudi koji nisu našeg porekla, a koji su odlično razumeli i prihvatili “Teslin narod“.

Koji deo Tesline kompleksne ličnosti je bio vaš stožer kada ste gradili lik, i kojeg ste se njegovog stožera do kraja držali? Koliko ste se razumeli, zbližili, prepoznali, bolje upoznali?

- Raditi na ovako kompleksnom liku je uvek izazov za svakog glumca, tako da sam osam meseci intenzivno radio na svemu što je potrebno kad se radi o jednoj takvoj ličnosti.

Što više informacija o njemu je bio moj cilj da bih bio što uverljiviji u toj ulozi.

Radite na mnogim projektima, ali uvek imate vremena za svoje sunarodnike. Bilo da je u pitanju pozorišna predstava, TV serija, film... Gradite uspešno američku karijeru. Koliko je sve to kompleksno, jer osim iz uloge u ulogu, vi prelazite i iz jezika u jezik, iz mentaliteta u mentalitet, iz jednih okolnosti u druge okolnosti?

- Imam vremena za sve što smatram vrednim u svom životu, ljude naročito. Koliko god je nas posao naporan, čovek mora imati vremena za sebe i drage mu ljude.

Neposedovanje vremena je najčešći izgovor za neposvećivanje pažnje i sebi i drugima.

I vaše prisustvo na festivalu biće potvrda vaše čvrste veze sa našom zajednicom u Americi, sunarodnicima i prijateljima. Koliko su za vas lično festivali i nagrade važni, jesu li to nezamenljivi susreti sa publikom, kada i publika opipava vaš puls, ali i vi njen, kao i očekivanja, odobravanja, priznanje?

- Festivali su važni da bi ljudi imali priliku da na najbolji način vide ono što radimo. I to ne važi samo za filmske festivale, već i za sve festivale koji se bave umetnošću.

I da se ljudi sretnu, razmene mišljenja i iskustva.

Nagrade kao nagrade meni nisu prioritet u mom poslu. Zadovoljstvo u procesu dok radim na ulozi mi je najvažnije.

Teška faza početaka vaše karijere u Americi je iza vas, iako je osvajanje svake sledeće uloge takodje značajna bitka. Na čemu trenutno radite, šta spremate za svoje sunarodnike, šta biste voleli da uradite za svoju dušu?

Borba za svaku ulogu i dalje traje jer je konkurencija ogromna. Iskreno se nadam da nikad neću prestati da se borim jer dok u nama postoji žar za borbom za ono u šta verujemo, do tada i postojimo. Najveći neuspeh u životu je: stati ili odustati.

Trenutno radim monodramu OJ, ŽIVOTE Josipa Pejakovića, na maternjem jeziku, u Americi i Evropi. Za svoju dušu, kako ste lepo primetili.

Festival će biti prilika i za susret sa kolegama iz Srbije. Jeste li s njima u kontaktu?

- Naravno da se radujem susretima sa kolegama iz regiona na Filmskom festivalu u Čikagu.

Veliko poštovanje za organizaciju festivala koji svake godine pridaje veliki značaj ovom festivalu. Nadam se da ce ovako nastaviti i dalje.

Kinematografija i pozorišni zivot kod nas su vredni pažnje s obzirom na veoma teške uslove u kojima postoje, naročito kad se radi o finansijskim uslovima.