OD SRPSKOG INATA DO MITOVA ISTORIJE

Ekskluzivni intervju

Petar Ristovski, reditelj filma “Kralj Petar I“

Naš kandidat za Oskara stiže i na Festival srpskog filma u Čikagu, a sa njim i reditelj Petar Ristovski, koji za “Ogledalo” kaže: “Sa velikim nestrpljenjem se očekuje moj film u Americi, u to sam uveren, jer odmah nakon prikazivanja u Beogradu stiglo mi je mnogo pitanja sa druge strane Atlantika kada će film biti prikazan u Americi. Ovo će biti moja prva poseta SAD i drago mi je da će to biti upravo poseta najvećem srpskom gradu van Srbije, Čikagu. Nestrpljivo i sa dozom pozitivne treme očekujem prikazivanje u Čikagu, jer čini mi se da ljudi u dijaspori na malo drugačiji način gledaju na srpsku tradiciju i istoriju od nas koji živimo ovde. Češće imaju potrebu za kontaktom sa tim vrednostima. Lično, meni je taj osećaj nostalgije i patriotizma iz njihove vizure nepoznat, jer nisam nikada ni studirao ni živeo van Srbije, ali osećam šta emituju prijatelji koji povremeno dolaze u Srbiju. Mislim da je u svakom čoveku urodjena potreba da pripada nekome i nečemu i da je, kada ste daleko od domovine, ta potreba da se povežete i da izgradite osećaj pripadnosti još veća. Samim tim mislim da će moj film kod svih ljudi koji imaju potrebu da ostvare čvrste ljubavne veze sa Srbijom izazvati burne reakcije i najiskrenije emocije, jer junaci mog filma su ogledalo njihovih duša. Nadam se da će film ’Kralj Petar’ delovati na njih kao neka vrsta pupčane vrpce sa domovinom, da će imati potrebu da ga pogledaju svaki put kada požele da ojačaju tu vezu. Iskreno, ja jedva čekam da se upoznam sa Amerikom i našim ljudima u Čikagu. Kao i za Kolumba, i za mene će ovo biti otkrivanje nekog novog sveta. Sa nestrpljenjem čekam da čujem kako će Amerikanci shvatiti i doživeti ovu našu istorijsku priču, do koje mere će se poistovetiti sa junacima filma.”

Rekli ste da mi možda nećemo dobiti Oskara, ali da ce ovaj važan film videti veliki broj gledalaca. Šta očekujete kao njihovu reakciju, reakciju članova Američke filmske akademije, ali i regularne publike u bioskopima?

“Kao što sam i rekao nekoliko puta u medijima ovde, pravili smo ovaj film sa idejom da pošaljemo antiratnu poruku svetu iz Srbije. U usta kralja Petra stavili smo neke od autentičnih i najupečatljivijih izjava pravih vojnika, učesnika različitih ratova, koji su čuli zvuk zabijanja metka u ljudsko meso. To smo uradili jer je i sam kralj imao uzbudljivu vojničku karijeru pre nego što se iz izgnanstva vratio u Srbiju. Formula po kojoj smo pravili ovaj film je mešavina čuvenog srpskog inata sa elementima američkog vesterna i ratnog filma. Scenarista Vladimir Ćosić nazvao je ovaj hibrid ’srpstern’. Verujem da će članovi Američke filmske akademije biti iznenadjeni stilom našeg filma ali i kada se budu upoznali sa arhitipom srpskog seljaka i njegovim kraljem. Sposobnost kralja Petra da se vrlo lako i brzo spusti na nivo običnog čoveka učinila ga je omiljenim, to je fenomen kada su odnosi vladara i naroda u pitanju. Siguran sam da će biti iznenadjeni mitološkim proporcijama naše istorije, činjenicom da je Srbija povlačeći se preko Albanije sa Petrom na čelu izbegličke kolone ’izašla iz sebe’, kako su rekli hroničari onog vremena, da bi se preko Solunskog fronta ponovo vratila u oslobodilačkom pohodu sa Petrovim sinom Aleksandrom na čelu oslobodilačke armije. Na kraju, mislim da neće ostati ravnodušni pred činjenicom da je Srbija, srazmerno broju stanovnika, zauzela prvo mesto po broju stradalih u Prvom svetskom ratu. Jedno od suštinskih pitanja našeg filma jeste da li smo preskupo platili našu slobodu ili ne? Danas kada svet slavi sto i više godina od kraja Prvog svetskog rata, Srbija se stavlja u ćošak, ali ovaj film pokazuje da su Srbija i Srbi bili ljudske gromade onog vremena i jedna od 10 vodećih svetskih armija i ostaje kao jedna vrsta spomenika tim ljudima i njihovim podvizima.”

Kroz kakve ste sve izazove prošli radeći na ovom filmu?

“Na početku nisam bio svestan veličine i značaja ovog projekta, koji je pored filma obuhvatao i 11 epizoda serije. Planirano je bilo 107 dana snimanja, od kojih je preko 80 bio eksterijer na najrazličitijim lokacijama u Srbiji i na kraju na Krfu. Oni koji se malo više razumeju u procese snimanja Petar Ristovski sa Lazarom Ristovskim znaju da se radi o ekstremnim uslovima. Tako da sam se na neki način strmoglavio u ceo taj proces. Zbog jubileja koji nas je očekivao u jesen 2018. morali smo da počnemo sa snimanjem već u martu 2018. Jurili smo poslednje snegove. Tako je sve počelo na vrhu Stare planine u snegu visine jednog metra, na skoro 2.000 m nadmorske visine, sa temperaturom minus 5 stepeni. Pritom, Milanu Kolaku, malom Ivanu Vujiću i meni bio je to prvi dani snimanja sa tako velikim zadacima u ekipi ikada. Počeli smo sa snimanjem scena koje predstavljaju sam kraj filma, dakle unazad. Mnogo iskusnijim filmadž ijama bi sve ovo predstavljalo ozbiljan zadatak, a kamoli nama. Iskreno mislim da u tom trenutku tu organizaciju i celu tu mašineriju ne bi mogao da pokrene nijedan drugi producent, osim Lazara.”

Kakvo je iskustvo režirati sa svojim ocem u glavnoj ulozi? Je li bilo teško predstaviti lik kralja Petra?

“Bilo je teško predstaviti i lik kralja Petra i ceo taj istorijski period, jer iako se sve dešavalo pre 100 godina, danas svi imaju neko svoje vidjenje, svoju sliku jednog od najslavnijih delova naše istorije. Postoje predubedjenja da su se neke stvari desile na odredjeni način iako su istorijski izvori, pa i sami istoričari vrlo kontradiktorni u stavovima. Mi smo zato rešili da prikažemo naš lični osećaj epohe i lični doživljaj kralja Petra. Ozbiljno smo se oslanjali na istorijske činjenice sa jedne strane, ali sa druge strane koristili smo naše pravo na umetničku slobodu jer radi se o igranom filmu, a ne o dokumentarnom.

Lazar i ja smo se u početku mimoilazili u stavovima kako bi taj lik trebalo da se gradi. U filmu zatičemo kralja Petra kao umornog ratnog veterana koji je prepustio presto sinu Aleksandru, a u seriji on je mnogo aktivniji, ozbiljan je državnik, sposoban u diplomatiji, vešt u gradjenju odnosa i sa Apisom i sa Pašićem. Tako da sam ja želeo da u filmu kralj ne govori mnogo, ali da kada nešto kaže da to bude značajno i mudro. Lazar je tu bio nestrpljiv, jer se stalno vezivao za pomenuti politički deo karijere i pokušavao da gradi lik kroz akciju, sa čime se ja nisam složio. Tu su nastajali neki sukobi izmedju nas dvojice, ali kada je video neke materijale, razumeo je da stvar ide u dobrom pravcu i onda je odlučio da počne da me sluša.“

U kakvom je stanju naša kinematografija, jer smo svesni da nam talenta i volje ne nedostaje, ali nedostaje novca za snimanje dobrih filmova. Kako se najbolje snaći u realizaciji značajnih projekata?

“Meni se čini da je situacija trenutno obrnuta. Ulazimo u jedan renesansni period domaće produkcije. Sredstava za snimanje filmova ima sve više, ali ne i dovoljno. Ono što nedostaje su dobri scenariji i autori snažnog izraza koji barataju zanatom i ne razdvajaju žanrovski od autorskog filma. Što se volje tiče, tu bih se složio sa vama, ona postoji ali neretko je kratkog zamaha. Posle niza turbulentnih godina kroz procese finansiranja filmskih projekata našeg Filmskog centra uspeli smo da udjemo u kontinuitet snimanja filmova kojim se podiže kvalitet domaće kinematografije. Filmovi su, po mom mišljenju, sve bolji, pojavljuje se sve više autora, ali ipak mislim da je budžet za kinematografiju i dalje mali i da bez sponzorstava i donacija drugih državnih institucija, velikih kompanija, snimiti film u Srbiji je dugotrajan i težak proces. Da bi se došlo do kvaliteta u realizaciji potrebni su, po mom mišljenju, prvenstveno dobar scenario, čvrst rediteljski izraz, poznavanje rediteljskih veština, jaka aktivna volja, talentovani i požrtvovani glumci spremni na ozbiljno bavljenje likovima koje tumače, kroz analizu i glumačke probe, što je u domaćim produkcijama retkost.“