OGLEDALO VREMENA

Poštovani prijatelji Ogledala, dobro došli na proslavu 21. godišnjice našeg lista. Ni ove godine se ne moramo posebno predstavljati, jer zahvaljujući vama koji čitate, finansijski i na druge načine podržavate i pomažete, ovaj mesečni časopis i postoji, zbog vas i za vas.

Ušli smo u treću deceniju postojanja, hrabro noseći svaku boru, kroz koju se ogledaju naše iskustvo, iskustvo naših sagovornika, zanimljive teme, važni dogadjaji. U vremenu kada je za štampane medije i samopostojanje ravno čudu, uspevamo da dopremo do vas, da vas obavestimo, zabavimo, da vam preporučimo, da vas upoznamo i spojimo. Tako je bilo i u prethodne dve decenije, kroz koje smo zajedno sa vama prošli, i uz bore i uz ožiljke, ali uzdignute glave i punog srca. 21. godina Ogledala donela vam je Traganje za nadom, u njoj smo Praštali na putu do slobode, Terali Rio Tinto sa Drine, Prkosili tami za ledjima, Radovali se uspesima naših sportista, i mnogo razmišljali O ponosu i inatu u srpskom genetskom kodu. Čudili smo se ratovima, strahovali od poteza svetskih lidera, bili zapanjeni pred njihovim gafovima, na svim meridijanima. I ove godine smo verovali da je čovek, a ne virus, ključna stvar u borbi protiv pandemije, nadajući se njenom kraju. Pratili smo i ove godine izbore u Srbiji, prošli još jednom kroz teške uspomene na godišnjicu bombardovanja, govorili smo o medijskom mraku, slušali Čolu i gledali nove filmove. Bili svedoci prinčevskom abdiciranju, pratili sahranu kraljice Elizabete, svedočili o svim svetskim, ali i vašim važnim trenucima i dogadjajima. Živeo kralj, The Show Must Go On! Slavili smo Novakovu novu pobedu na Vimbldonu, i ljutili se zbog US Open bez Djokovića, neskrivajući razočarenje zbog nekih odnosa, poteza, analiza i komentara, ali svesni da mediji i jesu danas tu da bi izvrtali stvari, najmanje vodeći računa o onome što jeste istina.

A mi se nikada nismo igrali sa čitaocima plešući na tabloidnoj tankoj žici, svesni da oni koji čitaju tabloide i zaslužuju da ih lažu, a da ćemo se mi, ipak, u našoj misiji, držati istine.

Pa, iako je pravo pravcato čudo opstati kao štampani medij u digitalnoj eri, evo nas i na ovoj proslavi zajedno, sa svima vama koji volite da čitate Ogledalo, i želite da pomognete život i kvalitet ovog mesečnog časopisa. Zbog vas smo još uvek tu, i zbog toga vam beskrajno hvala.

Za ovogodišnju proslavu smo ponovo izabrali šešire, računajući da je, kao što nam je već rekao američki predsednik, pandemija prošla, da su maske pale i da pomalo možemo udahnuti punim plućima. Ili nije, ali nije ni važno, šeširi nam na ovoj proslavi neće pokvariti glavu, nego nas vratiti u neko lepše srećnije, drugačije vreme, uz stihove i note od kojih zadrhti srce, krene suza, a osmeh oplemeni lice. Ogledajte svoje šešire u našem Ogledalu i ove godine, slaveći sve godine koje smo proveli zajedno, i one koje će tek doći! Izadjite na svetlo, jer nije lako biti nečije Ogledalo u mraku.

Čitajte Ogledalo, jer je ono i odraz vaše lepote, dobrote i svedočanstvo našeg zajedničkog života u ovom vremenu. Jer, i sami smo ogledala, sa svetlošću koja stiže direktno od sunca, a ono što govorimo, pišemo i čitamo, ogledalo je naše duše. I nezaboravite – činjenica je da Ogledalo još uvek nije u stanju da napravi sopstveni selfie, ali je zato najverniji prijatelj, jer se nikada neće smejati vašim suzama.