OGLEDALO VREMENA SADAŠNJEG 

Često se, naročito povodom jubileja, setimo reči Marka Tvena: “Ako ne čitamo novine, nismo informisani! Ako čitamo novine – mi smo dezinformisani”. Ne i kada se radi o “Ogledalu”, novinama koje smo prvi put otvorili pre tačno 20 godina. Te dve decenije krvi, znoja, suza, ali i smeha i zadovoljstva, za nekoga su proletele, neki se mnogih godina od njih i ne sećaju, ali “Ogledalo” je u svoje lice sa ponosom ugradilo svaku boru nastalu u pričama o dogadjajima, ljudima, o zemlji iz koje dolazimo, i o zemlji u kojoj živimo, i nijedne od tih vremešnih bora se ne stidi.

Sigurna sam da Slavica Petrović ni u svojim najludjim snovima nije mogla sa sigurnošć u znati ni očekivati da ćemo se danas okupiti ovde povodom važnog jubileja, ali takodje znam da nikada nije ni gubila nadu da će svaki sledeći novi broj “Ogledala” izaći, doći do čitalaca i ostaviti trag. To se i pre dve decenije, kao i danas, moglo smatrati specifičnom vrstom ludosti, ali i ludost je život, život hrabrih, upornih i izdržljivih.

Kada je “Ogledalo” počinjalo svoju dugu istoriju (a verujte mi, 20 godina jeste duga istorija za jedan mesečni časopis, u vreme u kome se na vestima ne zadržavamo ni delić sekunde) otvorilo je vrata mnogobrojnim saradnicima, ljubiteljima pisane reči, onima koji su umeli da vide, čuju i napišu, pa su kroz njegove stranice prošla mnoga zvučna imena našeg novinarstva. Svoje stranice “Ogledalo”je posvetilo našim sunarodnicima, u Čikagu, Americi, Srbiji, ali i svuda u svetu. U “Ogledalu” su se ljudi oglašavali, uz pomoć “Ogledala” zapošljavali, na stranicama “Ogledala” slavili svoje rodjendane i sopstvene jubileje, sa “Ogledalom“ se i danas druže, čak i one generacije koje su za ove dve decenije stasavale.

Nije bilo važnije posete iz Srbije, nove dobre knjige i njenog pisca, kvalitetnog koncerta, izložbe, festivala, koje vaš list nije promovisao, o njima obaveštavao, predstavljajuć i pisce, sveštenike, političare, sportiste, muzičare. Kroz sve ove godine smo nastojali da izbegnemo laži, na kojima, nažalost, mnoge novine uglavnom profitiraju, i polazilo nam je za rukom. Promovisali smo vredne i kvalitetne, klonili se onih koji se samoreklamiraju, svadjaju, ogovaraju, izbegavali smo one koji slabo barataju rečima, jer smo od samog početka bili uvereni da su dobre novine one u kojima govorimo o sebi.

Vodili smo vas na filmski festival, šeširijade, pozorišne festivale, degustacije, koncerte, pravili za vas i radio-programe… Nije niko te 2001. godine mogao znati da će novinarstvo, zahvaljujući socijalnim mrežama i internetu, izumreti kao profesija, niti smo mogli imati pojma da deca neće čitati knjige, već će se o svemu obaveštavati na Twitter, TickTock ili Facebook. Na sreću, ima nas još koji smo newsjunkies, medju nama su još uvek oni koji vole miris olova i dodir novinskog papira.

U vreme kada novine ne prenose, već prave vesti, “Ogledalo” je nastojalo da se drži pravila – komentari jesu slobodni, ali su činjenice svetinja. Zbog toga je “ O g l e d a l o ” opstalo, zbog toga se i dalje štampa, zbog toga je omi-ljeno medju našim sunarodnicima, i tamo i ovde, zbog toga će se beskrajno nadati i za narednih 20 godina, u kojima će stasavati nove generacije, koje će, možda već uskoro, na štampani list gledati kao na nekakvu relikviju bliske prošlosti.

Kroz 240 naslovnih šarenih stranica ovog lista prošli su i naš patrijarh i mnogobrojni sveštenici, na njima su bili političari iz različitih garnitura, muzičari, sportisti, pisci, reditelji, glumci, i svi dobrim povodom. Od Vlade Divca, Zdravka Čolića, Radeta Šerbedžije, Miloša Bikovića, do Novaka Djokovića. Ali, listajući sa setom i nostalgijom prethodne brojeve, slobodno mogu da tvrdim da su se kroz dve decenije na stranicama “Ogledala” najčešće čitale tri najveće srpske reči – Tesla, Kosovo i Novak.

Od političara smo zahtevali da se urazume, od sportista da se okite medaljama, od muzičara da napišu neku ljubavnu, od slikara da nam bojama ulepšaju život, od glumaca da i nas odvedu u čarobni svet različitih likova. Dizali smo ekološke i druge ustanke, dočekivali i ispraćali, kako svakom domaćinu i dolikuje, birali smo mis “Ogledala”, pravili festivale, šeširijade i muzičke večeri, pitali se je li Srbija kuća na drumu o koju se svako očeše, predstavljali vam najbolje, najuspešnije i najlepše i proveravali da li će Amerika zaista investirati u Srbiju. I uvek nastojali da opovrgnemo tvrdnju Marka Tvena da smo, ako novine čitamo, dezinformisani.

Zato uživajte uz novi, jubilarni, oktobarski broj “Ogledala”, koje će opovrgnuti tvrdnju da je i najbolja moguća fikcija istinitija od novinarstva! Jer, u “Ogledalu” se ogledaju i vaše oči, u njegovom krvotoku su i vaši životi, zahvaljujući vama mi imamo pravo da verujemo u novih 20 godina. 

MILA FILIPOVIĆ