PONOS I INAT U SRPSKOM GENETSKOM KODU

Srbi u Australiji o Novaku Djokoviću, pandemiji, migrantima… i o svom položaju

Novak Djoković, najbolji teniser sveta i godinama najbolji svetski sportista, odličnog zdravlja i humanitarac koji je pomagao, ne samo svojoj zemlji nego i drugima kojima je pomoć bila potrebna naročito u pandemiji, proglašen je pretnjom po javno zdravlje u Australiji. Umesto da se bori za desetu titulu Australijan opena, poništena mu je viza i on je deportovan. I dok se javnost podelila na one koji ga podržavaju i na one koji su želeli njegovu deportaciju iz različitih razloga, grupa njegovih navijača protestovala je ispred hotela u kome je bio u pritvoru i ispred Federalnog suda u Melburnu.

ODLUKA NA BOŽIĆNOJ TRPEZI

Dejan Aleksić učestvovao je na protestima u Srbiji 90-ih godina, a u nadi da će na drugom mestu naći demokratsko društvo i vladavinu prava za svoju porodicu i sebe, odlazi u Melburn 2001. godine. Kaže da je na početku sve izgledalo OK. Uzeli su australijsko državljanstvo, ali se nisu odrekli državljanstva Srbije, jer su uvek osećali nostalgiju za rodnim krajem.

Kako ste reagovali na vest da je Djokoviću odbijena viza i kako to tumačite?

Svakog januara kada bi Novak Djoković boravio u Melburnu srce bi počelo da pumpa malo jače i da budi pozitivni nacionalni ponos kod mene, a verovatno i kod svakog drugog pripadnika našeg naroda u Melburnu, a i u ostalim delovima Australije.

Da se razumemo, mi nismo antivakseri i lično je cela moja porodica primila obe vakcine, ali čvrsto verujem u prava ljudi da sami odlučuju o svom zdravlju i o nepovredivosti njihovih tela, i čvrsto verujem u poštovanje “Ninburškog kodeksa“ ljudskih prava. Mislim da su vlade Viktorije i Australije prekršile taj kodeks više puta, ucenjujući svoje gradjane od početka pandemije.

Zato je odjeknulo u australijskom društvu kao bomba, da Djoković dolazi nevakcinisan u Melburn na turnir. Ni sam ne razumem zašto je taj bes zbog odnosa države prema ljudima kanalisan prema Djokoviću, ali je neopozivo potpora za to bila hajka na svim mejnstrim kanalima televizije i radija ovde.

Sa pažnjom smo u našoj kući pratili hapšenje Djokovića i pošto su počeli da zvone telefoni i da se objavljuju novosti na Fejsbuk stranicama srpske dijaspore, moja supruga je za božićnoom trpezom izjavila: “U 19h idemo u ’siti’, tamo gde ga drže. Deco ako hoćete ‘ajte sa nama... Gde je zastava? Ne može to tako.”

Kako ste se organizovali na protestima?

Glavni motor ovih okupljanja su bile Fejsbuk stranice srpske dijaspore u Melburnu. Objavljeno je gde i kada da se ljudi okupljaju. I zaista malo pomalo ljudi sa srpskim zastavama, majicama i šajkačama su počeli da se okupljaju u parku pored imigracionog “hotela” u kome drže Djokovića. Organizatori su na Fejsbuk stranicama apelovali da se širi pozitivna energija i da se ni pod kojim slučajem ne izaziva sukob sa policijom... Odmah se naglasilo da će protest biti miran, da ćemo biti tamo da pokušamo da Nole ima barem neku podršku za Božić. I tako su krenuli pesma i kolo. Sledeća četiri dana proveli smo u smehu, pesmi, razgovoru i igranju kola koje je nazvano NOLO-KOLO.

Kakav odnos ste imali sa policijom?

Policija je bila pomalo zatečena ali su brzo shvatili da mogu da se opuste, jer su ljudi bili ljubazni prema njima i pozitivno odgovarali na zahteve za nesmetano obavljanje saobraćaja u okolini. Protestanti su nudili policiji flašice vode, hranu i kolače koje su poneli sa sobom. Tako je sve to trajalo tri dana, a četvrtog se čekala presuda suda i svi smo došli ispred Federalnog suda. Kada je izrečena oslobadjajuća presuda, ljudi su bili oduševljeni, ali zebnja je nastala kada su se pronele glasine da će vlada svejedno opet uhapsiti Noleta. Tada se desio jedini incident, kada je automobil sa zatamnjenim staklima pokušao da prodje kroz masu sa policijskom pratnjom. Malo je nezgodno reći koliko je ljudi bilo prisutno, jer su ljudi konstantno dolazili i odlazili. Sa vremena na vreme bilo je tu i madjarskih, poljskih, grčkih, makedonskih, crnogorskih zastava u moru srpskih. Bilo je to lepo videti.

NAJDUŽI LOCKDOWN IZAZVAO REAKCIJE PREMA NOVAKU

O temama koje je deportacija Novaka Djokovića otvorila, za “Ogledalo“ govori Siniša Nešić, vlasnik uspešne IT kompanije u Kanberi. S obzirom na to da dugo radite u Australiji i po prirodi posla u kontaktu ste sa mnogo ljudi, kako komentarišete pojedine tekstove u medijima da su Srbi postali omražen narod u Austaliji nakon Djokovićeve deportacije?

Da budem iskren, ja takve tekstove u australijskim medijima nisam primetio. Odnos prema Srbima se nije promenio, bar ne u mojoj sredini i u krugovima u kojima se ja krećem. Mada, velika je zemlja pa sam siguran da ima i drugačijih iskustava. Odnos australijskih medija prema Novaku se takodje nije bitnije menjao. Novak nikada nije bio omiljen ovde. Uglavnom mu zameraju da je drzak i da je “folirant” koji uzima medicinski timeout da poremeti ritam protivnika.

Kako su Novaka Djokovića ranije, a kako ga sada, nakon svih ovih dešavanja, komentarišu ostali stanovnici Australije?

Pa kao što sam već rekao, nisu ga ni ranije voleli. Ali to je sport i toj se temi uvek pristupa navijački. Niko ne spori njegove rezultate i dostignuća, jer statistika je neumoljiva. Kad ih suočite se ciframa obično kažu “ne igra elegantno, nije atraktivan za gledanje…“ na šta uvek sledi odgovor da je to tenis, a ne izbor za mis. Tad obično zaćute.

Za mnoge širom sveta, afera sa Djokovićem je pokazala neobičan ustavno-pravni sistem Australije. Kako na to gledaju njeni gradjani?

Australija je uredjena po Westminster sistemu kao i Ujedinjeno Kraljevstvo. Nije to ništa neobično. Westminster sistem pruža maksimalnu kontrolu vlasti od strane naroda i Australijanci su veoma ponosni na svoje uredjenje. Mnogi političari su gubili pozicije, jer na primer nisu prijavili flašu vina koju su dobili na poklon ili im je neko platio avionsku kartu… Za nas Srbe neverovatne stvari.

Afera sa Djokovićem otkrila je neljudski odnos australijskih vlasti prema migrantima. Neki od njih su u hotelu gde je bio pritvoren Novak, zatvoreni već devet godina. Kakva je to politika vlasti prema migrantima i kako Australijanci komentarišu sudbine ovih nesrećnih ljudi?

To je bio ogroman medijski propust. Ja sam siguran da je vlast znala kakvu će ovo medijsku pažnju da izazove, da bi Novaku bilo dozvoljeno da bude u kući koju je iznajmio. Novak je bio smešten u hotelu Park, ali to nije jedina lokacije gde su migranti. Svi se uglavnom slažu da je nedopustivo da u 21. veku imate takvu situaciju da ljudi koji beže od rata budu zatvoreni do daljeg, bez da se zna kada će biti procesuirani. Ovde je javnosti predstavljeno da ti ljudi nemaju dokumenta na osnovu kojih može da se utvrdi identitet i da li predstavljaju opasnost po stanovništvo ili ne. Navodno to odugovlači proces rešavanja statusa tih ljudi, jer vlast ne želi da ih pusti na ulicu dok nisu sigurni da je bezbedno.

Kako stanovništvo Australije komentariše prekid saradnje Srbije sa Rio Tintom? Da li tu pronalazi neku vezu sa deportacijom Djokovića?

Bilo je nekoliko naslova na tu temu i nekih komentara na socijalnim mrežama koji su to povezivali, ali generalno osećanje je, da kako Australija ima pravo da odredjuje ko može da dodje u zemlju, tako i Srbija odredjuje šta se dešava u njenim granicama.

Australijska vlada je imala najrigorozniji pristup suzbijanju epidemije korona virusa gde je lockdown trajao najduže u svetu. Kako se to odrazilo na vaše živote?

Različiti krajevi zemlje su različito prošli. Mi u Kanberi smo prošli relativno dobro, bez mnogo restrikcija i zatvaranja. Radili smo od kuće, kome je posao to dozvoljavao, skoro godinu i po dana. Slično je bilo i na Tasmaniji, Queensland-u, Severnoj Teritoriji. Najduži lockdown na svetu je imao Melburn. Zato je razumljivo da ljudi tamo reaguju kako reaguju. Svi su umorni od tih restrikcija i obećanja da “samo još malo i gotovo”. Zato je reakcija prema Novaku bila takva. Za vreme lockdown-a ljudi u Melburnu nisu mogli da putuju da posete bolesne roditelje, na primer. Mnogi mali biznisi su se ugasili uprkos pomoći države, koja nije bila mala. Servirana je priča da je vakcina izlaz iz te situacije i zato danas imamo 98,5% vakcinisanih. Ali onda se pojavio omicron i sve vratio na početak.

MIGRACIJA SRBA NA AUSTRALIJSKI KONTINENT

O Srbima u Australiji ne znamo mnogo, pa smo na temu razgovarali i sa jerejom Bojanom Vlajićem, koji je na službi u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Stefana Dečanskog, kralja Srpskog, u predgradju Melburna, inače rodom iz Ćuprije. Koliko ima Srba u Australiji i u kom su periodu najčešće dolazili?

Migracija Srba na australijski kontinent može se svrstati u dve velike etape, nažalost, obe vezane za ratove. Prva, posle Drugog svetskog rata i druga, posle rasparčavanja Jugoslavije i ratova devedesetih godina prošlog veka. Postoji teorija da trenutno na tlu Australije živi i radio oko 200.000 Srba. Medjutim, popis stanovništva iz 2016. godine daje nam drugačiju sliku, i taj podatak je za polovinu manji, oko 100.000 ljudi. Zašto je tako?

Naime, slučajno ili namerno, softver koji je uradjen za popis stanovništva, deklarisao je broj stanovništva, ne po nacionalnom identitetu, već po državi u kojoj je osoba rodjena. Najveći broj Srba živi u Novom Južnom Velsu, tačnije u Sidneju i okolini, zatim u državi Viktoriji i gradu Melburnu…

Koliko crkava SPC postoji u Australiji i koliko često naš narod odlazi u njih?

Mitropolija australijsko-novozelandska broji 41 parohiju, crkvu i dva manastira. Naš narod voli da dolazi u svoje crkve, jer su tu i folklori i škole srpskog jezika i dosta nacionalnih klubova se nalazi u okviru parohija. Kovid je malo to proredio, konkretno u Melburnu crkve su nam prošle godine bile zatvorene više od šest meseci.

Poslednjih meseci mediji prenose da se veliki broj srpskih porodica vraća u zavičaj. Da li je taj broj zaista tako veliki i koji je najčešći razlog?

Poslednje dve godine kovida, Australija je provela u konstantnim lockdown-ovima, neki su trajali i po više od šest meseci. Ljudima je bilo ograničeno kretanje na samo 5 km od kuće. A onda, nakon toga krenula je vakcinacija… Te stvari su pokrenule migraciju Srba unazad, to jest povratak u Srbiju, Bosnu, Crnu Goru. Broj povratnika nije preterano veliki, ali ne može biti ni zanemarljiv.

Kao se vaša dijaspora organizuje kada je u pitanju humanitarna pomoć matici?

Srbi Australije uvek se rado odazivaju svim vidovima prikupljanja humanitarne pomoći, kako za maticu Srbiju, tako i za sva ratom ugrožena područja u kojima žive Srbi. Konkretno, moja Crkvena opština ima izuzetnu saradnju sa Humanitarnom organizacijom Svi za Kosmet.

Šta je za Srbe u Australiji značilo Djokovićevo osvajanje 9 AO i njegova deportacija?

Vrlo kratko bih se osvrnuo na ovo pitanje. Ponos i inat su dve stvari koje su upisane u našem srpskom genetskom kodu.

Marijana Maljković