ПОТРЕБАН НАМ ЈЕ ЈЕДИНСТВЕН НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ СВИХ СРБА

Др Владимир Гречић, екеперт за миграције о српској дијаспори данас

- Српски национални интереси нису прецизно дефинисани у матици и дијаспори. Није прецизирано ни реално учешће расејања на изборима, нити њено представљање у парламенту. За национални програм потребна је нека врста консензуса Срба из матице и дијаспоре

Срба је све мање у матици Србији, говори демографија, а све више о расејању, говоре подаци међународних организација. Дражава Србија није никада тачно пребројала Србе у свету, али је донела Закон о дијаспори и Србима у региону (2009), који обухвата држављане Србије који живе у иностранству и припаднике српског народа исељенике са територије Србије и из региона и њихове потомке.

-  Према том Закону, Република Србија треба, између осталог, да створи повољне услове за развој сарадње матице и дијаспоре, и то да се заштите права и интереси припадника дијаспоре и побољша њихов положај.  Да се се сачува језик, култура и верски идентитет. Да се унапреди економска сарадња. Да се обезбеде услови за рад Скупштине дијаспоре и помогне самоорганизовању Срба у расејању – каже др Владимир Гречић, једини научник који с еу Београду бави искључиво изучавањем феномена исељеног српског народа по свету.

Гречић је аутор бројних студијаи књига о Србима у расејању. Поседњих година је урадио две врло значајне књиге “Српска стваралачка интелигенција у расејању” и “Српска научна дијаспора”.  Активна је у писању “Српске енциклопедије”, у одсеку за српску дијаспору. О Србима у расејању каже:

-  Бројност и реално појмовно одређење дијаспоре су од посебне важност стратешких интереса Србије. Дијаспоре су данас групе миграната и њихових потомака истог националног или етничког порекла, који имају колективни идентитет обично мобилисан у знак солидарности са сународницима у отаџбини, емоционално везани преко језика, религије, културе, других симбола и осећаја за заједничку судбину.

 За политичу и приведну сарадња матице и расејања др Гречић каже да постоји институционални оквир. А то су, пре свега, Закон о дијаспори и Србима у региону;  

„Стратегија очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону“ (2011.) и  „Стратегија  о економским миграцијама Републике Србије за период 2021-2027. године“ (2020).

- Њихов циљ је, пре свега, стварање у Србији привредног и друштвеног амбијента за успоравање одласка радно способног становништва, јачање веза са дијаспором, подстицање повратних и циркуларних миграција, као и привлачење странаца различитих образовних профила. То треба да реализују државни органи, Министарство спољних послова и његова Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, у условима слабљења улоге институција у нашој земљи – наглашава Гречић.

И истиче да је неопходна имплементација стратешких докумената. Нужно је превазићи праксу непоштовања закона, неостварења стратешких циљева, неизвршења акционих планова, одсуства конкретних планова сарадње матице и дијаспоре.  

-  Дијаспора треба буде увек виљива и увек високо котирана на политичкој агенди извршне власти у Србији. И да се у матици обезбеди континуирана сарадња са срским организацијама и појединцима у расејању – предлаже др Владимир Гречић.

Као пример успешне сарадње држава и њихове емиграције, Гречић нам наводи Израел, Индију и Тајланд. Израелска Дијаспора подстакла је развој свих научних дсциплина и развој привредних активности Израела. Ирска дијаспора је деценијама одиграла значајну улогу у економском., политичком, друштвеном и културном животу матице.

-  Индијска дијаспора је одиграла значајну улогу у области науке и технологије, посебно њени повратници из САД. Тајланд се, као емиграциона земља, најпре определио за повратак стручњака да би, у току реализације програма повратка стручњака, исти био трансформисан у програм сарадње на даљину. Сарадња региона са завичајним удружењима, завичајним клубовима у дијаспори би, како искуства других показују, могла бити од користи. Међутим, у српској дијаспори готово да нема значајнијих завичајних удружења. Тако, региони у Србији у већини случајева не поседују комуникацију са својим сународницима у свету – каже др Владимир Гречић.

Рикардо Хаусманн, са Харвард Универзитета је једном приликом напоменуо: „Дијаспора може бити магичан економски чинилац само ако то држава у којој се налази толерише, а матична држава то цени”. Др Гречић се слаже са том тезом, јер време у којем живимо намеће потребу ангажовања каријерно остварених и талентованих људи из дијаспоре (иноваторе, предузетничке менаџере) у сврху убрзања економског, друштвеног, културног и сваког другог развоја Србије.

- Без одговарајућег функционисања надлежних државних институција тешко је обезбедити успех иједног заједничког пројекта дијаспоре и матичне државе. Надлежни државни органи морали би да иницирају креирање пројеката сарадње матичне државе и дијаспоре, будући да имају најбољи увид у потребе и дефицитарне капацитете за развој Србије. Научнотехнолошки паркови Србије, су на пример, реална шанса за значајнији помак у иницирању и реализацији заједничких пројеката посленика НТПС и њихових колега из стваралачке дијаспоре.

Гречић инсистира да потребна изузетна пажња и адекватне активности државних органа, привредних субјеката – нарочито привредних комора, као и медија, на подизању свести да без значајнијег улагања у истраживање и развој, у иновације, везе матица – дијаспора, нема напретка нити повећања конкурентности привреде Србије. Улагање није само у новцу већ у посвећености.

- Треба даље градити поверење између матице и дијаспоре. Недостатак поверења је код корпоративног сектора, како у Србији тако и у дијаспори. Поверење треба да се изгради како би односи између Србије и земаља дестинације припадника дијаспоре били бољи и сарадња била више одржива.

Дијаспору би ваљало гледати као део матице који се налази у расејању. Нажалост, надлежне институције се баве питањима дијаспоре кампањски.

Израда пројеката за улагање дијаспоре у привреду Србије је од значајне важности, нарочито директне инвестиције дијаспоре, које су супериорније од директних страних инвестиција.

Гречић говори да треба указати и на друге индикаторе неповољног стања у Србији, и то на:  „изграђеност институција“; „ефикасност тржишног пословања“; „најпроблематичнији фактори у пословању са Србијом“ - владавина права и борба против корупције; неадекватни систем образовања и обучавања и на чиниоце који детерминишу људски капитал.

Као један од кључних елемената повољног амбијента за сарадњу државе Србије и исељеног српског народа др Владимир Гречић помиње да се изгради Национални програм свих Срба света.

-  Српски национални идентитет карактерише: исти језик, прошлост, традиција, осећање заједничке припадности. Први српски национални програм зачео се на двору кнеза Милоша у Крагујевцу далеке 1832. године, као план за пропаганду и општи устанак хришћана у европској Турској, који је кнез Милош изложио на своме двору у Крагујевцу британском дипломати Дејвиду Уркварту, што ће послужити као основица "Начертанија".

Шта су данас српски национални интереси? – пита и одговара др Владимир Гречић - Национални интереси нису прецизно дефинисани у матици. А српска дијаспора је један од њих. Није прецизирано ни реално учешће српског расејања на изборима, нити њено представљање у парламенту. За национални програм потребна је нека врста консензуса свих грађана Србије и српског расејања – закључује др Владимир Гречић.

Marko Lopušina