PRAVE ULOGE SU VEČNA INSPIRACIJA

Gost Čikaškog festivala srpskog filma biće i naš poznati glumac i producent, Miodrag Radonjić, koji je izmedju svojih mnogobrojnih obaveza našao vremena da se sretne sa ovdašnjom publikom i za kratak razgovor za “Ogledalo”.

Publika ga već odlično poznaje. Od uloge Laze Kostića u “Medju javom i medj snom“, preko Luidjija u “Igra u tami“, serije “Ubice mog oca“, Baće u “Južnom vetru”, u Čikago stiže sa filmom “Balkanska medja“, u kome odličnom ulogom Amira prikazuje svoj raskošni talenat.

Bićete medju dragim gostima ovogodišnjeg festivala. Kako vi očekujete susret sa čikaškom publikom, i naročito sunarodnicima sa ove strane okeana?

“Izuzetno se radujem tom susretu, mislim da često naši sunarodnici koji žive daleko od svoje matice mogu da više razumeju, a i da se identifikuju sa odredjenim nacionalnim pitanjima upravo zbog distance koju imaju.“

Film “Balkanska medja“ ovdašnja publika sa nestrpljenjem očekuje, uprkos teškoj priči, u godini u kojoj obeležavamo 20 godina od bombardovanja Srbije. Kako ste vi doživeli rad na filmu, i šta je suštinska crta karaktera Amira, čiji lik tumačite?

“Rad na filmu je bio izuzetno naporan, ali i inspirativan i uzbudljiv. Koliko god da je bilo teških momenata dok smo pravili ovako jedan veliki film, shvatio sam da je vredelo kada sam prvi put pogledao materijal. Suštinska crta mog junaka je zapravo koristoljublje. Ne ni terorizam, zločini, ideologija – upravo je interes ono što mislim da na kraju svega u svakom ratu vlada.“

Jedan ste od najzaposlenijih mladih glumaca, ima vas u mnogim serijama, filmovima, angažovani ste kao producent. Šta je za vas lično najveći izazov? Film, TV, produkcija?

“Za mene je najveći izazov kada me neka uloga, tekst ili scenario dovoljno inspiriše da ga ostvarim sa svim svojim potencijalima.“

Kako vi vidite položaj mladih glumaca u Srbiji u ovom trenutku, koliko je bolji ili lošiji u odnosu na početak vaše karijere, kako ga vidite u budućnosti i šta biste posavetovali svojim talentovanim kolegama, koji u profesiju tek ulaze?

“Čini mi se da je dosta bolji, hvala Bogu! Pre svega danas mladi glumci imaju mnogo više mogućnosti, u Srbiji se snima više nego ikada u novijoj istoriji, takodje se nekako čitav taj region spaja i uspostavlja se polako jedinstveno tržište. To je dobro za sve, tržište od 20 miliona ljudi je potentnije nego od 3,5 ili 8. Takodje se i dosta razvijaju razne alternativne pozorišne scene koje pružaju mogućnosti mladim glumcima da se izraze i da uče kroz posao. Kada je moja generacija počinjala profesionalno da se bavi poslom, snimanja je bilo veoma malo, otprilike je RTS radio dve serije u godinu i po dana i to je to, ako tu ne udješ slabe su ti šanse za neki dalji razvoj u tom smislu. Sa druge strane, ako nisi te sreće to ti je davalo priliku da radiš na sebi i razvijaš neke svoje ideje. Tu je nekada napredak mnogo značajniji i veći. Naravno, to traži odricanje od gubljenja vremena, da tako kažem, traži da te zanima nešto da bi mogao da mu se posvetiš.

Moj savet mladim kolegama je da vrlo pažljivo biraju šta će da rade i kako će da se promovišu. Naročito za prve dve, tri uloge. To je velika zamka zbog ovoga što sam govorio ranije da se puno snima. Pošto sada ima mnogo prilika, onda ima i mnogo ponuda, a nisu sve ponude dovoljno dobre za mlade glumce. Te prve uloge te dosta profilišu i odrede, takodje učenje kroz taj proces ne treba zanemariti. Ako se učiš kroz proces snimanja TV novele, to je drugačije od iskustva koje možeš da dobiješ na nekom filmu ili seriji.”