PRAVOSLAVLJE - Djurdjevdan – granica izmedju zime i leta

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 6. maja slave jedan od najvećih i najradosnijih prolećnih praznika, svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija – praznik poznat u narodu kao Djurdjevdan. To je krsna slava mnogih Srba i nalazi se na četvrtom mestu po zastupljenosti medju svim našim slavama. Prema narodnoj pesmi, bila je to slava i Kraljevića Marka. Nezvanična je slava "Delija", navijača Crvene zvezde, obeležavaju ga Goranci, a Romi ga proslavljaju kao svoj najveći kulturno-verski praznik kroz kult žrtve jagnjeta i zovu ga Erdelezi. Slave ga i u Turskoj, Makedoniji, Rumuniji, Moldaviji i Hrvatskoj, pa je na inicijativu ovih zemalja i naravno Srbije, zatraženo da UNESCO Djurdjevdan proglasi zajedničkom nematerijalnom kulturnom baštinom. Zvanično UNESCO je 2017. godine ¨Djurdjevdan: Dan proleća¨ uvrstio na listu nematerijalnog kulturnog nasledja.

U narodu Djurdjevdan se još slavi i kao sveti Georgije ili sveti Djordje, koji je jedan od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Prema raznim verovanjima i predanjima, taj slavni svetac bio je veoma lep i stasit, ali i plemenit, pošten i hrabar. On je rodjen u Kapadokiji, a odrastao je u Palestini. U toj zemlji postao je i vojnik zbog čega je na ikonama prikazan kao ratnik na konju, sa kopljem u ruci. Svoju hrabrost sveti Djordje je dokazao već u dvadesetoj godini, kada je dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Djordje je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je počelo njegovo stradanje za veru. Iz istog razloga, on na gotovo svim ikonama probada strašnu aždaju, koja predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane. Pobedom nad aždajom sveti Georgije je zaustavio i progon hrišćana koji je sprovodio car Konstantin.

U osnovi ovog praznika, bilo da ga slave muslimani ili hrišćani (pravoslavci i katolici svako po svom kalendaru) je slavljenje proleća, kao i težnja da se kroz rituale i ceremonije koje se praktikuju na taj dan obezbedi blagostanje, plodnost i prosperitet porodice i zajednice. Medju srpskim pravoslavnim vernicima glavni obred u seoskim domaćinstvima je istovetan kao i kod proslavljanja krsnih slava. Priprema se slavski kolač koji u crkvi ili u kući lome sveštenik ili najstariji gost. U nekim mestima, podno planina, sačuvan je običaj da kolač lomi "planinka", odnosno izabrana žena bogato okićina raznim travkama. Ona, prema verovanju, na taj način predstavlja duh prirode i čuvara prerade mleka. Djurdjevdan se vezuje za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.

Prema običajnom računanju vremena, Djurdjevdan je polutar godine, vreme se računa do i od 6. maja. Ta krsna slava smatrala se granicom izmedju leta i zime, ali i danom u kojem se sprovode mnogobrojni običaji, medju kojima je glavni pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci.

Jedan od narodnih običaja je i da uveče, uoči Djurdjevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, kao i kapije. To se čini da bi godina i dom bili berićetni, "da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru".

Rano ujutru na sam Djurdjevdan cela sela odlaze na djurdjevdanski uranak i to u šumu ili pored reke - gde se uz igru, pesmu i veselje obeduje za bogatom trpezom sa porodicom i prijateljima. Na urancima mladi se opasuju vrbovim prućem - "da budu napredni kao vrba", kite zdravcem - "da budu zdravi kao zdravac", koprivom - "da kopriva opeče bolesti sa njim", grabežom - da se momci grabe oko devojke i selenom - "da im duša miriše kao selen". Takodje, stočari tog dana isteruju svoja stada na ispašu - kako bi bila zdrava, plodna i napredna.

Danas, je ostao sačuvan najzastupljeniji narodni običaj za Djurdjevdan, pletenje venaca od raznog bilja i cveća, koje je toga jutra ubrano na livadama, proplancima i u šumama, a zatim kićenje domova i imanja. Uz to, mnoge domaćice ispletene venčiće rado stavljaju i u kuhinju, dok ih muškarci odnose na njivu i u voćnjake, jer se nadaju dobrom rodu. U mnogim krajevima Srbije venčićima, kao simbolima Djurdjevdana, kite se ovce koje će prvi put biti pomužene, ali i glavni ovan u stadu.

 Po narodnom verovanju, ukoliko je na Djurdjevdan vreme loše i kišovito, takva će biti i plodnost i lepota stoke i biljaka tokom cele godine. U suprotnom, ako je vreme lepo, sunčano i toplo, stoka će biti plodna i mlečna, rod dobar, a prinosi visoki.

 Svima koji slave Djurdjevdan, želimo srećnu slavu!

Pi{e: Marijana Maljković