Poruke i čestitke iz karantina

MIODRAG RADONJIC

Filmski i pozorisni glumac

Dragi sunarodnici, braćo i sestre! Želim ovim putem da Vam čestitam najradosniji Hrišćanski praznik! Srećan Uskrs! Hristos Voskrese! Vaistinu Voskrese! Želim da Vaša srca budu puna ljubavi a Vaše duše pune spokoja i mira! Iako je zdravstvena i socijološka situacija u celom svetu teška, razmislimo kroz koja iskušenja je Isus Hristos prošao da bi se žrtvovao za čovečiju dušu. Zadatak koji mi svi imamo je dosta jednostavniji i sa malo iskušenja ćemo uspeti da sačuvamo naše zdravlje i zdravlje ljudi oko nas. Šaljem Vam puno ljubavi iz Srbije!

DEJAN MARINKOVIC

Biznismen i umetnik

Dragi moj dobri narode u zemlji i dijaspori,

Javljam se iz karantina, iz prelepog šumadijskog sela nadomak Beograda gde sam stigao iz Amerike pre više od mesec dana, tri sata pre uvođenja vanrednog stanja. Želim Vam Srećan Uskrs! Ma gde bili, radujte se. Obeležite ovaj najradosniji hrišćanski Praznik sa osmehom na licima, u dušama i srcima. Nemojte klonuti duhom u ova teška vremena. Koliko god da Vas je pogodila kriza izazvana pandemijom, setite se u kakvim mukama je naš voljeni Isus Hrist umro. Nijedna muka, kroz koju mi prolazimo ovih nedelja se ne može porediti sa Njegovim stradanjem. Na današnji dan je naš Gospod vaskrsao i dokazao nam da svakoj muci dođe kraj ako nam je vera u Boga čvrsta. Mnogi od nas su izgubili posao. Neki su izgubili zdravlje. Neki život, ali samo ovozemaljski. Ako ste izgubili nekog svog, molite se da njegova duša vaskrsne u večni život . Verujmo da ćemo se na kraju ovozemaljskog puta sastati sa našim najmilijima. Posmatrajmo svaku našu nedaću kao put do Vaskrsnuća. Iskoristimo vreme izolacije tokom pandemije za čišćenje naših misli i duša. Shvatimo šta su prave vrednosti. Ovo vreme izolacije nam je pokazalo da se bez jurnjave za materijalnim stvarima može živeti. Veliki pozdrav iz prelepe Šumadije! Hristos Vaskrse!

MARKO LOPUŠINA,

novinar i pisac

HRISTOS VOSKRESE, dragi prijatelji srpskog “Ogledala“.

Ne pada nam teško što smo u kućnom pritvoru zbog korona virusa, jer smo mi kućevni Srbi. Za ovih 30 dana vanrednog stanja čitamo knjige, koje smo ranije odložili za neko bolje vreme za njih, Trenutno je to biografija divne i lude Fride Kalo. Komuniciramo sa rodjacima i prijateljima, više nego ikada ranije, Fejsbukom i telefonom. Izmišljamo jela za ručak. Danas imamo grašak i teletinu iz Sjenice. Radimo, ja pišem knjige i tekstove za razne medije, uglavnom besplatno, a Jelena je savetnik za intelektualnu svojinu i pomaže pronalazačima da naprave patentnu prijavu svog izuma.

Za Vaskrs smo kupili jaja. Spremili smo i lukovinu za farbanje. Sakrili smo jagnjeću plećku u zamrzivač za nedeljni ručak. Žao nam je što sin Dušan i snaja Mirna ne mogu da dodju u nedelju, jer poštuju izolaciju. Dušan doduše jednom nedeljno svrati i donese nam namirnice i svoj osmeh.

Lepo vreme, proleće sa suncem nam ulepšava svaki dan, jer donosi radost. Mi planiramo proslavu mog rodjendana – 10. maj, pa 40 godina braka –17.Maj, u dve varijante. U pritvoru, u stanu i na slobodi, u Sremskim Karlovcima i Stražilovu. Naručio sam rodjendanski poklon od Jelene – leptir mašnu, šarenu i veselu. Pokušavamo da budemo normalni, i veseli, što i vama savetujemo. Srećno, Marko i Jelena Lopušina iz Beograda.

STEFANIJA DJOKIĆ,

operativni menadžer u Spin-OffAdvisors i glumica Pozorišta “Mira Sremčević”

Ove godine proleće nam je stiglo, a mi smo još uvek u zimskom snu i ne napuštamo naše domove. Razlog nije sneg i loše vreme već pandemija korona virusa koja nas je prikovala da ostanemo u svojim domovima. Izlasci do prodavnice po namirnice postali su mesta gde možemo da prošetamo i vidimo druge ljude. Dane u karantinu provodim u kući, ali odlazim i do kancelarije po potrebi. Kod kuće se trudim da pored redovnog gledanja Neflixa i serija i pročitam nešto.

Ukoliko niste pogledali seriju “Ozark“, topla preporuka. Nadam se da će se uskoro život kakav znamo vratiti u normalne tokove, I da ćemo moći za vas da igramo nove predstave koje su planirane u pozorištu “Mira Sremčević”. Koristim priliku da čitaocima lista “Ogledalo” poželim da u zajedništvu, čistog srca, s puno ljubavi i radosti dočekaju Vaskrs. Da u ova teška vremena ostanemo optimisti i da se zajedno pozitivnim stavom izborimo sa ovom pošasti.

GORDANA BOŽIDAREVIĆA NASTASOV,

profesor francuskog jezika

Već mesec dana radim od kuće. Ustajem uvek u isto vreme i sedam za kompjuter. Nije lako učiti decu strani jezik preko ekrana, ali smatram da sam donekle imala sreće, kao i svi u mojoj porodici – muž i dva sina – da još uvek radimo i idemo u školu, makar i na daljinu. Od previše sedenja spasavaju nas svakodnevne šetnje, i po lepom i po ružnom vremenu, peške, pa bicikli, roleri... Od previše interneta spasava nas muzika. Kiril svira violu, Arsen violončelo, a mama klavir! Ne sviram dobro, ali u izolaciji imam vremena da se podsetim šta sam naučila u nižoj muzičkoj pre trideset godina... Ova situacija, ma koliko nas ograničavala, otvorila je i neke nove mogućnosti. Juče sam poslala snimak i nestrpljivo čekam da čujem kako ćemo zvučati kao hor, mi članovi novoosnovanog Virtuelnog srpskog pevačkog društva. Ima nas preko šezdesetoro iz cele Amerike. U susret prazniku, pevali smo tropar “Hristos voskrese“.

A kad praznik dodje, a mi ne možemo da odemo u crkvu, dok tužni budemo pratili službu preko Fejsbuka, probaćemo da se podsetimo da sve jednom prodje. Tako će i ovo, kad-tad. Svim čitaocima “Ogledala“ – srećan Uskrs, Hristos voskrese!

MILAN POPOVIĆ,

gradjevinski inženjer, glumac Srpskog pozorišta “Mira Sremčević“

Kao i svi, i ja se nadjoh zatečen. Stan, svaki dan, ceo dan. Dan mrmota. Ni uz jezero više ne može da se šeta. Strpljenje na izmaku. Pokušavam da sagledam da li sam za sve ove dane pročitao i video više korisnih ili beskorisnih stvari. Tešim sebe da je ovo prvo, ali me plaši da bi kantar pokazao na drugu stranu. Brojevi, statistike, krive. Supruga, molekularni biolog, bezuspešno me edukuje stručnim objašnjenjima. Ništa joj ne verujem iako je verovatno u pravu. Protivnica teorija zavere. Za koji dan će Vaskrs. I vera nam na ispitu. Ne znam mnogo pozitivnijih ljudi od mog komšije Voje Jelića, profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Verujući čovek. Nikad namršten, uvek nasmejan i razborit. Pitam ja njega šta misli o trenutnoj situaciji, sa namerom da iskamčim malo optimizma. Izmedju ostalog, odgovorio mi je: “... Nemamo pravo na beznadje, skupom smo cenom plaćeni.“

Ne bih se više žalio... Svim čitaocima “Ogledala“ želim da Uskrs, praznik nad praznicima, dočekaju i proslave u miru i ljubavi.