Postoji li nezavisno novinarstvo?

Ako govorimo o mejnstrim medijima, definitivno ne. Na Zapadu su svi mejnstrim mediji u rukama globalista. U Rusiji i Kini ih takođe oni drže u velikoj meri. Njihovi novinari orkestrirano napadaju suvereniste, uključjući i predsednike Trampa, Putina i Si Dji Pinga.

U Srbiji su glavni predstavnici globalista televizijski kanali N1 (vlasništvo CNN-a) i Nova S (u vlasništvu United Media). Pomenuti mediji se najviše koncentrišu na kritikovanje aktuelne vlasti, t.j. predsednika Vučića i njegove stranke, SNS.  Mediji sa nacionalnom frekvencijom, RTS, Pink i Happy TV su prorežimski.  Ni kod jednih ni drugih ne postoji slobodno novinarstvo, što je porazno za novinarsku profesiju. I jedni i drugi se upiru da što više ocrne suparničku stranu, pa tako ni situacija u vezi sa Korona virusom nije izuzetak. Ovi prvi koriste svaku priliku da se obruše na vlast kako je od početka pandemije sve radila pogrešno, a drugi se utrkuju u hvaljenju svakog poteza vlasti.

Nažalost, jedino se na internetu mogu pronaći neutralne informacije. Međutim, problem je u tome što je većina naroda potpuno sluđena propagandom pomenuta dva tabora, pa se radikalno svrstava uz jedne ili druge. Čini mi se da je sve manje onih koji imaju svoje, nezavisno mišljenje. To se može zaključiti i po poslednjim balkonskim protestima. U osam uveče se aplaudira zdravstvenim radnicima, što je za svaku pohvalu. Međutim, odmah posle toga jedni lupaju u šerpe da iskažu protest protiv aktuelnog režima, a to su im naložili iz globalističke organizacije ,,Ne davimo Beograd”, dok drugi pale baklje na balkonima i krovovima zgrada, skandirajuci  ,,Đilase, lopove” i druge parole protiv globalističke opozicije, što im je naravno naloženo od strane vlasti.

Pametan čovek se pita: ,,Da li je moguće da u Srbiji postoji ovoliko ovaca? Šta se desilo sa svešću srpskog naroda, koji je kroz istoriju uvek bio dostojanstven i manje podložan tuđim uticajima od drugih?” Želim da verujem da smo mi, koji mislimo svojom glavom ipak u većini, ali smo se povukli i prepustili scenu pijunima, vikačima i udaračima.

Gledaoci N1 i Nova S bez pogovora veruju u sve što im globalisti serviraju, a svakog ko sumnja u, po njima dobre namere globalista nazivaju ,,teoretičarem zavere”. Taj termin je izmislio Huver posle Kenedijevog ubistva, a prvi ,,teoretičari zavere” su bili oni koji nisu verovali u zvaničnu verziju atentata. Neshvatljivo je da ta grupa ljudi ne vidi očiglednu zaveru koja se događa pred njihovim očima dugi niz godina. Podsećaju me na onaj vic sa kokoškama. Jedna kokoška kaže drugoj: ,,Ovi nas drže u kokošinjcu da nas zakolju i pojedu”, a druga joj odgovara: ,,Eh, ti i tvoje teorije zavere”. Tako ni obožavaocima globalista nije dovoljno to što su globalisti i njihovi mediji, predvođeni CNN-om inscenirali Markale, Račak, Vase Miskina i mnoge druge ,,srpske zločine” da bi NATO imao alibi za zločinačko bombardovanje Srba. Ta grupa ljudi je potpuno zaslepljena i slepo veruje u svaku globalističku prevaru, ali je ubeđena da su oni jedini koji vide istinu, a ovi drugi su ,,zatucani sendvičari”, ,,bezubi nacionalisti”, ,,retrogradne patriJote”. Druga grupa ljudi je svesna zavere koju globalisti serviraju, ali bez imalo kritike diže vladajući režim u nebesa. Neki to rade iz koristoljublja, jer teško je verovati da je, na primer Željko Mitrović bio istinski pobornik ideja JUL-a, SPS-a, DS-a i SNS-a. Često pitam pripadnike drugog tabora: ,,Kako je moguće da se Vučić prvo zalagao za ideju Velike Srbije i bio veliki protivnik EU, a onda od 2008. naglo okrenuo ćurak i postao veliki Evropejac?” SRS, stranka kojoj je pripadao predsednik Vučić se zalagala za tradicionalne i porodične vrednosti, i izričito se protivila promociji homoseksualizma od strane globalista, da bi od dolaska na vlast predsednik podržavao paradu ponosa, a kasnije postavio pripadnicu LGBT populacije za premijera, iliti premijerku (termin za koji su se izborile globalističke feministkinje). Često dobijam odgovor da je Vučić ostao patriota, i da on vodi politiku sličnu Milošu Obrenoviću, t.j. da glumi prijatelja Zapadu, a da radi ono što je dobro po Srbiju. Do pre par godina je SNS vodio globalističku politiku, ali u poslednjih nekoliko godina se dešava zbližavanje sa suverenistima, uključujući i predsednika Putina i Si Dji Pinga. Kad obožavaocima NATO medija (N1 i Nova S) kažem da je za Srbiju dobro to što se okrećemo suverenistima, kao i to što se po Srbiji mnogo gradi, bivam žestoko napadan kako podržavam Vučića. Usled ostrašćenosti pomenute grupe ljudi suvišno je svako objašnjenje da postojimo i mi neutralni koji ćemo i pohvaliti i kritikovati vlast prema zaslugama. Isti je slučaj i sa situacijom vezano za pandemiju. NATO mediji i njihovi pobornici su prvo kritikovali vlast za to što nije uvela vanredno stanje, a kad ga je uvela napadali su ih sa isto toliko mržnje, žaleći se kako je vlast uvela diktaturu. Kad mi neutralni pohvalimo mere koje je vlast uvela da spasi živote, opet bivamo najžešće napadani od strane ostrašćenih iz prve grupe. Moram priznati, da iako mi nisu bliski ni obožavaoci režima, čini mi se da nisu toliko ostrašćeni i agresivni u svojim napadima na prvu grupu.

Kao neko, ko je neutralan i ko nema svoje favorite na srpskoj političkoj sceni, radije ću pogledati Ćirilicu, iako televizija Happy emituje meni omražene rijaliti programe, nego Utisak nedelje ili Natoslava Ćosića, kako Zoran Cirjakovic zove Jugoslava. Natoslav, Olja Beckovic i ostali globalistički novinari žive u devedesetim godinama. Deluju kao B92 koji je mrzeo sve srpsko, a veličao sve zapadnjačko. U Ćirilici i Dobro jutro, Srbijo ipak mogu videti goste koji se ne slažu sa globalističkim Novim svetskim poretkom, iako neću čuti kritiku režima, ali u NATO medijima samo mogu da vidim globalističke poltrone koji apsolutno nemaju svoje mišljenje, već orkestrirano napadaju sve što vlast čini. Deluju mi kao disciplinovana NATO armija koja ne sme da zucne ništa osim onoga što su im gazde naredile. Da sam vlasnik jednog od gore pomenutih medija iz oba tabora, bar bih glumio objektivnost, i ponekad bih kritikovao i svoje mentore, da ne bi bilo baš toliko providno za koga radim, ali oni očigledno računaju na to da je masa toliko otupljena da ne može da provali ko za koga radi.

Dejan Marinković