Predsednički izbori u Americi - Dan posle

Američki izbori već odavno donose glavobolju i traže neophodnu i ozbiljnu reformu u mnogim državama – Florida je i 2000. i 2016. godine bila bojno polje na predsedničkim izborima, a juče je skoro savršeno obavila posao

Kada je NASDAQ sinocć oko 9h nagario 3.65%, a svetske kladionice umesto prednosti Bajdenu dale čak 65% šansi Trampu, dok je kineski juan rapidno padao, zdrava logika je vodila do zaključka da će predsedničke izbore dobiti dosadašnji predsednik, Donald Tramp. Ali, kao što znamo, odavno u Americi skoro ništa više nema veze sa zdravom logikom, pa na rezultate još uvek čekamo, dok se čekaju izborni glasovi iz Pensilvanije (20, Mičigena (16), Viskonsina (10), Nevade (6), Sverne Karoline (15) i Dzordzije (16). Jedno nam je posle ovogodišnjih izbora zasigurno jasno – ne može čovek više da računa ni na kladionice, a kamo li na medije i političke prognoze rezultata izbora. Neke profesije će definitivo uskoro otići u zaborav.

Nije se na ovim izborima desio ni crveni ni plavi talas – tradicionalno demokratske države ostale su demokratske, tradicionalno republikanske – ostale su republikanske, osim što se Arizona prebacila na levu stranu, pa sada desni očekuju da će sačuvati Džordžiju, koja još od 1992. i Klintona nije bila plava. Kalkulacije se nastavljaju, brojevi se sabiraju, prebrajaju se glasovi 100 miliona ljudi koji su ove godine svoje izborne listiće uputili poštom. Većina u Senatu ostaje Republikancima, većina u Kongresu (sa nešto većim brojem kongresmena iz Demokratske stranke) ostaje Demokratama, predsednika još uvek nemamo.

Trenutno nam nude nekoliko opcija – Pensilvanija može biti ključna država za pobedu, ali će njeni glasovi biti izbrojani tek krajem ove nedelje. Ako izuzmemo ovu državu, predsednik bi mogao ostati Tramp, ako dobije glasove iz Mičigena, Viskonsina, Severne Karoline i Džordžije, ili bi predsednik mogao postati Bajden, ako dobije glasove iz Nevade i Džordžije. Trenutno je 238 za Bajdena – 218 za Trampa. Već sledećeg minuta može biti potpuno drugačije.

Američki izbori već odavno donose glavobolju i traže neophodnu i ozbiljnu reformu u mnogim državama – Florida je i 2000. i 2016. godine bila bojno polje na predsedničkim izborima, a juče je skoro savršeno obavila posao. Nešto razmišljam – pošto je Amerika u skoro svaku zemlju na ovom svetu slala svoje posmatrače, kontrolisala tok i rezultate izbora u ime demokratije, možda ne bi bilo loše dovesti i posmatrače ovde (nemam baš ideju odakle bi oni i po kom sistema došli), kako bi neko neutralan posmatrao, kontrolisao i potvrdjivao rezultate.

Brojanje glasova u Pensilvaniji biće nastavljeno do kraja ove nedelje, pa su danas oči uprte u Mičigen, Viskonsin, Nevadu, Severnu karolinu i Džordžiju, države čiji glasovi mogu pre petka odlučiti novog američkog predsednika.

Mila Filipović