REFERENDUM ZA PROMENU USTAVA

Predsednik Skupštine Ivica Dačić raspisao je za 16. januar 2022. referendum na kojem će birači odlučivati o promeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosudje. Kako bi se pravosudje uskladilo sa evropskim zakonodavstvom, Vlada je prethodno predložila da se promeni način na koji se sudije i tužioci biraju, a Skupština to usvojila dvotrećinskom većinom 7. juna.

Da je promena Ustava u ovoj oblasti preduslov za dalju reformu pravnog sistema, ali i poboljšanje pravne sigurnosti gradjana, kaže ministarka pravde Maja Popović. Raspisivanju referenduma prethodile su izmene Zakona o referendumu 25.11. kada je ukinut cenzus, odnosno pravilo da je neophodno da 50% upisanih birača izadje na glasanje. Sada će biti dovoljna većina ukupnog broja gradjana koji budu izašli na glasanje kako bi referendum bio uspešan.

Povod za predstojeći referendum je proklamovana želja Srbije da pristupi EU, a da bi to učinila, srpsko zakonodavstvo mora da se uskladi sa evropskim. Proces tzv. skrininga, odnosno provere pripremljenosti države kandidata za članstvo u EU, pokazao je još 2014. godine, da je pravosudje na udaru pritisaka, posebno zakonodavne i izvršne vlasti.

Jovana Spremo, savetnica za pitanja EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava, ranije je izjavila za BBC na srpskom da je povod za izmenu i prilagodjavanje društveno-političkim okolnostima. Čak iz same Vlade, u predlogu za promenu Ustava, priznaju da postoje problemi kod odredaba koje normiraju sudove i javna tužilaštva, kao što su nesistematičnost i nedoslednost. Izmene su potrebne radi poboljšanja pristupa pravdi gradjana, bez obzira na dogovore u procesu pristupanja EU, navodi Spremo.

Posle mnogo odlaganja, sredinom aprila 2021. godine, Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo pokrenuo je proces za promenu Ustava u delu koji se odnosi na izbor sudija. Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da je Vlada dobila odobrenje Venecijanske komisije za predložene amandmane za promenu Ustava. Venecijanska komisija je prethodno, neposredno po usvajanju današnjeg Ustava, u martu 2007. godine iskazala zabrinutost zbog “preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja u pravosudju“ i predvidela da će morati doći do izmena u Ustavu, piše BBC.

Poslednja promena Ustava iz 2006. godine bila je trinaesta po redu u modernoj istoriji Srbije. Prvi je bio Sretenjski ustav iz 1835. Srbija je ukupno promenila: tri ustava kao vazalna država; četiri kao nezavisna država; dva u vreme Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije; četiri kao članica FNRJ, SFRJ, SRJ i državne zajednice Srbija i Crna Gora. Rok važenja je u proseku bio nešto kraći od 14 godina, a najduže je na snazi bio Turski ustav iz 1838, čak 31 godinu.

U novijoj istoriji Srbije, od uvodjenja višestranačja nije bilo mnogo referenduma – ukupno šest, od toga tri uspešna i nijedan na predlog gradjana. Sve ih je po pravilu inicirala vlast. Referendumi iz 1990. i 2006. bili su organizovani radi promene ustava. Tokom 1992. su održana čak tri neuspešna referenduma o ustavnim amandmanima i državnim simbolima. Najpoznatiji referendum iz 1998. poslužio je da se “skine“ odgovornost sa Slobodana Miloševića za političku odluku pred bombardovanje. Tada su gradjani odgovarali na pitanje o učešću stranih predstavnika u “rešavanju problema na Kosovu i Metohiji“. Na poslednjem, pre 13 godina, prvi put je na birališta izašao čak i patrijarh Pavle. Glasanje je trajalo dva dana i tada je donet takozvani Mitrovdanski Ustav, podseća BBC. Opozicione partije razlikuju se po pitanju da li se uopšte 16. januara treba izjašnjavati o promeni Ustava ili izaći i zaokružiti “ne“

Najpre su se odredili opozicionari s desnice. Dveri, radikali, Zavetnici, DSS i POKS i njihova koalicija NADA, suverenisti iz “Dosta je bilo” i njihovi partneri u ovom procesu Zdrava Srbija i Narodni klub – protiv su referenduma i promene Ustava. Ostali iz relevantnije opozicije su takodje kategorično protiv, iz različitih razloga, osim Stranke moderne Srbije. Tatjana Macura, predsednica te stranke, ne slaže se sa ocenama da do promene Ustava dolazi pod pritiskom EU, već smatra da Ustav nije bio dovoljno dobar i precizan.

Liga socijaldemokrata Vojvodine je stava da bojkot referenduma svakako nije rešenje, kao što se i bojkot izbora pokazao kao pogrešan politički potez, jer se time omogućila svevlast SNS-a, kaže Bojan Kostreš, zamenik predsednika LSV-a, za “Politiku”.

Pokret “Ne davimo Beograd“ pozvao je gradjane da na referendumu glasaju protiv predlož enih ustavnih promena. “Smatramo da promena Ustava ne vodi unapredjenju pravosudja, već stvara novi prostor za manipulacije i nastavak uticaja naprednjačkog režima na pravosudje i tužilaštvo“, navodi se u saopštenju ovog pokreta. Dodaje se, da će i prema izmenama Ustava, vladajuća većina moći da utiče na sastav najvažnijih pravosudnih tela - kroz izbor “istaknutih pravnika“ i na druge načine.

Otvorena gradjanska platforma “Akcija“ Nebojše Zelenovića i “Ekološki ustanak“ Aleksandra Jovanovića Ćute pridružuju se kolegama iz zeleno-levog bloka iz NDB i pozivaju gradjane da 16. januara “stanu u odbranu najvišeg pravnog akta naše države i na referendumu zaokruže ’ne’ za promenu Ustava“. Kako navode, svega osam odsto gradjana Srbije zna na šta se odnose predložene promene, “što je za ovako bitnu temu skandalozno mali procenat, za šta je odgovorna isključivo vlast, koja izmenu najvišeg pravnog akta države pokušava da izvede spinovanjem i iza kulisa“.

Mada, kako za “Politiku” kaže Aleksandar Jovanović Ćuta, cela ta farsa oko referenduma biće zaboravljena već 16. januara uveče. “Jer ne znamo ni šta oni hoće od nas, ni šta nas pitaju, ni zašto nas pitaju. Tri meseca pred izbore treba da se odlučuje o nečemu što je potpuno nejasno, a što je odlučio jednopartijski parlament. Svim tim pitanjima biće vreme kada se sazove skupština koja će, nadam se, predstavljati kakvu-takvu volju gradjana posle 3. aprila“, dodaje on.

I politička platforma “Solidarnost“, koja će na izbore za grad Beograd izaći sa NDB, “poziva sve gradjane i gradjanke da izadju na referendum 16. januara i kažu: ne Vučiću, ne promeni Ustava bez široke javne rasprave, ne izmenama koje usvaja Skupština bez opozicije, ne polovičnim rešenjima koja i dalje omogućavaju pritisak vlasti na pravosudje“. Srpska koalicija NADA traži da vlast omogući javnu raspravu o promeni Ustava.

Srpska radikalna stranka saopštila je da je nalog za izmenu Ustava dostavila Venecijanska komisija, odnosno EU i da je to dovoljan razlog da gradjani Srbije u januaru glasaju protiv njegove izmene. Lider Dveri Boško Obradović rekao je da je referendum “nevidljiv“ jer se o njemu ne govori u javnosti i gradjani Srbije su neobavešteni o tome šta ih čeka 16. januara, pa je apelovao narodu da čuva Ustav, izadje na referendum i zaokruži ’ne’“. Promene Ustava treba odložiti nakon aprilskih izbora, kada treba otvoriti javnu raspravu da li su ustavne promene uopšte potrebne, tvrdi Obradović.

Lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić pozvao je gradjane da izadju na referendum i da glasaju protiv promena Ustava, uz poziv opozicionim liderima da se dogovore “makar oko tog pitanja“. I Aris Movsesijan, predsednik Nove stranke, koja je tokom medjustranač kog dijaloga o izbornim uslovima bila u savezu sa SDS-om, smatra da treba izaći na referendum i glasati protiv, dok je predsednik DS-a Zoran Lutovac protiv izjašnjavanja iako neće voditi kampanju za bojkot.

“Ovakve stvari se rade godinu dana i više, za ovo je potrebna najšira društvena debata u kojoj će svakom biti sve jasno. Za gradjane je ovo suviše apstraktno... Postavili su da se dva meseca pred izbore bavimo referendumom, suština je 3. april“, rekao je lider DS-a.

Sličnog stava su i ostali iz grupacije stranaka u kojoj je DS – Narodna stranka, SSP, PSG. Marinika Tepić, potpredsednica SSP-a, rekla je da se ta stranka zalaže za odlaganje referenduma i navela da ne vidi zašto se ne bi sačekalo da se referendum održi kad se formira naredni saziv parlamenta.

U Narodnoj stranci mišljenja su podeljena. Potpredsednica NS-a Sanda Rašković Ivić smatra da bi trebalo pozvati gradjane da izadju na referendum i glasaju protiv promene Ustava jer, kako je rekla, ovo je predigra vlasti za dalje izmene Ustava, kao što je Preambula koja garantuje da je Kosovo i Metohija neotudjivi deo Srbije. Sa druge strane predsednik Vuk Jeremić i potpredsednik stranke Miroslav Aleksić kažu da neće izaći na referendum.

Marjana Maljković