RESTORAN “016“

Južnjaci su poznati po vrelom temperamentu, meraku i dertu, uživanju u svemu, pa i u dobroj hrani.

Zato nije ni čudo što se nadaleko zna za čuveni leskovački roštilj i tradicionalnu Leskovačku roštiljijadu.

Ali ne morate ići čak u Leskovac da biste osetili pravi ukus ovog nadaleko čuvenog roštilja, dovoljno je da dodjete na sever Čikaga u restoran “016“ koji je osvojio ljubitelje dobre hrane ne samo u Čikagu nego i one iz Indijane, pa čak i Viskonsina. Vlasnici restorana “016“su dva mlada čoveka, dva Bojana sa juga, i to baš iz Leskovca. Bojan Milićević (vlasnik i šef) i Bojan Jovanović, menadžer restorana, prijatelji su još iz detinjstva, a u Ameriku su došli sa namerom da započnu neki novi uspešniji život i ostvare svoj san. Bojan Milićević, vlasnik i šef restorana je još odmalena bio uključen u posao ugostiteljstva, zbog tradicionalnog familijarnog biznisa. Njegova porodica je držala čuvenu kafanu u gradu, koja je bila poznata po kvalitetnoj hrani, to jest po odličnim specijalitetima sa roštilja. Još kao srednjoškolac je paralelno išao u školu i radio u kafani gde je za vrlo kratko vreme ušao u suštinu posla i preuzeo od oca porodičnu tradiciju u ugostiteljstvu. Bojan Jovanović, sadašnji menadžer restorana “016“ je posle srednje škole radio kao bartender, a zatim ubrzo sa još par prijatelja prešao u vodjenje poznatog bara. Kockice su se složile pa su dva druga iz detinjstva otvorila svoj restoran u Čikagu. Tako je nekadaš nji “Kiko’s restoran“ dobio nove vlasnike i novo ime “016“, što je pozivni broj njihovog rodnog grada Leskovca.

Pitamo Bojana, menadžera restorana, da nam kaže kako je sve to išlo od prvih ideja do danas i otkud njih dvojica baš u Čikagu?

Zbog loše ekonomske situacije koja je zadesila našu zemlju krajem 90-ih i početkom 2000-ih godina, željni izazova, kako na privatnom tako i na poslovnom planu, došli smo na ideju da napustimo našu zemlju i krenemo u novi početak – kaže za “Ogledalo“ Bojan Jovanović. U tom trenutku se pojavila opcija za odlazak u USA sa nekim privremenim radnim vizama u sklopu studentskog programa, pa smo i shvatili da je to pravi momenat za konačnu odluku. Tako smo 2002. godine napustili Srbiju i krenuli za boljim životom, kao i većina mladih ljudi. Nismo znali šta nas čeka u US i nismo imali nikakve konkretne planove, bar za prvo vreme, ali smo bili spremni za novi početak i nove pobede. Pored različitih poslova koje smo radili da bismo obezbedili finansijsku stabilnost, Bojan Milićević je, za razliku od mene, sve vreme imao poneki part time po restoranima, jer je taj posao u isto vreme i njegova velika ljubav.

U medjuvremenu su moji rodjaci otvorili Cafe u West Loop-u Čikaga, pa smo i Bojan i ja dobili ponudu za posao, koju smo rado prihvatili.

Od tog trenutka, Bojan Milićević kreće sa konkretnijim planom i upisuje kulinarsku školu “Le Cordon Bleu College of CulinaryArts” u Čikagu i ujedno prelazi da radi kao šef kuhinje, to jest glavni kuvar u sportskom baru “State“ u Linkoln Parku. A nakon uspešne četiri godine rada, odlučuje da prihvati ponudu za posao u Cafe/ Butcher Shop Market-u “Publican Quality Meats”, jednu od lokacija, u lancu ove poznate kompanije, gde usavršava proizvodnju mesa i suhomesnatih proizvoda. A onda je usledio rad u restoranu “City Mouse”, “Baptiste & Bottle“ i “Tempesta Market” gde je takodje obavljao posao glavnog kuvara. Pomenuti restorani sa visokim renomeom su hronološki prethodili momentu u kome su ova dva vredna i ambiciozna momka, uz pomoć i podršku prijatelja Predraga, vlasnika “ABC Bakery”, krenula u svoj biznis to jest restoran “016 “.

Na pitanje kako možemo okarakterisati kuhinju njihovog restorana, Bojan Milićević za “Ogledalo” kaže: “Koncept “016 restorana“ je zasnovan na specijalitetima sa roštilja koji su karakteristič ni za jug Srbije, sa primesama, novinama i tehnikama stečenim u dugogodišnjem iskustvu rada u našim i ovdašnjim restoranima.

Iz tog razloga našu hranu prezentujemo kao srpsko-američku kuhinju, koja je naišla na veoma pozitivne kritike, kako naših tako i američkih gostiju, a posebno od strane poznatih profesionalnih čikaških Food -kritičara i medija koji su bili veoma zaintrigirani našom hranom i kombinacijama ukusa koji su posebni na svoj način.

Pored hrane, bačen je akcenat na naše nacionalno piće rakiju, koja je sastavni deo i baza koktela koje imamo na koktel meniju”.

I nije ni čudo da je nakon samo godinu dana rada, “Chicago Reader“ napisao članak o restoranu “016“, nakon dolaska jednog od eminentnih kritičara hrane Majka Sula.

A zatim su usledile odlične kritike za restoran u “Chicago Eater“, “Thrillist“ i “The Infatuation“, posle kojih su pobudili i interesovanje mnogih ljudi koji su želeli da saznaju nešto više o autentičnoj kuhinji restorana “016“.

Zatim postaju članovi “Lincoln Square Ravenswood Chamber of Commerce” koji ih veoma toplo prihvataju i obaveštavaju Lincoln Square Ravenswood Neighborhood šta restoran “016“ nudi gostima.. Tako su planovi koje su ova dva momka imala počeli da se ostvaruju mnogo brže i bolje nego što su i sami zamišljali!

Ali ne zadugo, posle odličnog starta dešava se dobro poznata korona pandemija koja menja situaciju iz korena i dovodi za samo par meseci do neizvesnosti opstanka restorana.

Po donošenju novih odluka i mera države Illinois da restorani mogu da ostanu otvoreni, ali samo za preuzimanje i dostavu hrane na lokaciji, i mi menjamo sistem, nadajući se najboljem – kaže Bojan Jovanović. Ne gubeći nadu, nastavljamo i dajemo sve od sebe, mada stvari nisu izgledale obećavajuće u prvom delu karantina.