RUDARSKE NESREĆE U SRBIJI

Urudniku “Soko“ u Sokobanji u istočnoj Srbiji, 1. aprila dogodila se teška nesreća, kada je u obrušavanju dela jame, poginulo osam rudara, a 21 je povredjen. Najmladji nastradali rudar imao je 31 godinu. Iza osam rudara ostalo je 12 dece, jedna beba koja se rodila početkom ove godine. Prema prvim informacijama do nesreće je došlo zbog iznenadnog izboja metana pod pritiskom i, kako kažu nadležni, tragedija se nije mogla predvideti. Svi rudari koji su stradali, stradali su od gušenja. U smeni je, prema nezvaničnim podacima, bilo 49 rudara. Jedan deo njih je iz rudnika “Soko“, a drugi deo su rudari iz Aleksinačkih rudnika koji su radili na izradi rudarskih prostorija. Zbog pogibije rudara u rudniku “Soko“, tehnička Vlada Srbije proglasila je dan žalosti samo u tri opštine. Neko je procenio da pred izbore nije zgodno da se proglasi dan žalosti u celoj Srbiji. Dan žalosti je bio u mestima gde su živela osmorica rudara koja su poginula u jami rudnika uglja “Soko“, šestorica poginulih rudara su iz Aleksinca, jedan iz Sokobanje, jedan iz Trgovišta.

Rudarstvo važi za najteži i najrizičniji posao, a za rudarski hleb kažu da je od sedam kora, od kojeg u Srbiji živi 25.000 ljudi. Najveće rudarske nesreće u Srbiji dogodile su se u rudnicima u Aleksincu, Resavici i Sokobanji, gde je i rudnik “Soko“ u kojem je nedavno poginulo osam rudara. U rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom, gde se izdvaja opasni i zapaljivi gas metan, postoji niz rizika da gas pomešan sa vazduhom postane eksplozivan ili, ukoliko je koncentracija visoka, izazove gušenje rudara. Jedan od rizika je postupak miniranja u takvim rudnicima, potom nepoštovanje propisanih normativa i standarda u rudarstvu, bez obzira na stručnu spremu, kao i niz drugih nepredvidjenih faktora. Posle nesreće u rudniku “Soko“ podsećamo se rudarskih nesreća koje su se dogodile u Srbiji. Najveća nesreća na našem prostoru dogodila se 17. novembra 1989. godine u Aleksinačkim rudnicima. Zbog požara u severnom reviru na dubini od 700 metara izgubljeno je u jednom danu čak 90 života. Stradala je cela prva smena. Izvlačenje tela je trajalo 25 dana. Kao uzrok nesreće navodi se požar koji su izazvali varioci prilikom nestručnog uklanjanja jedne šine, aparatom za autogeno zavarivanje. Rudnik je posle ove nesreće zatvoren.

Još jedna velika nesreća dogodila se u Aleksinačkim rudnicima nešto ranije, 1983. godine. Tada je stradalo 35 rudara. U to vreme, bio je to jedan od savremenijih rudnika, jer je posedovao i kontrolu gasno-ventilacionih parametara u jami preko dispečerskog centra na površini sa sistemom za govornu komunikaciju jama–površina. Medjutim, prilikom porasta nivoa metana u jami, došlo je do samozapaljenja i eksplozije koja je odnela 35 žrtava. U rudniku Rembas, u jami Strmosten u Resavici 1984. godine poginula su 34 rudara. Tada je, u subotu pre podne, nastradala cela smena, prilikom kvara na električnoj mreži, a samim tim i zastojem u radu ventilacije. Jedna od najvećih nesreća koja je zabeležena na našim prostorima dogodila se 21. jula 1893. godine u Senjskom rudniku. Pouzdanih podataka o tome koliko je rudara stradalo u toj nesreći nema, zbog toga što se tada nije ni vodila evidencija zaposlenih. Prema nekim podacima reč je o 28 ljudi, ali ima naznaka da ih je bilo više, čak i 55 jer je cela smena rudara ostala zarobljena pod zemljom.

Najveća nesreća koja se dogodila u rudniku “Soko“ u Sokobanji odnela je 29 života, a dogodila se 1998. godine. Otrovni gasovi koji su izbili u rudniku “Soko“ izazvali su nesreću u kojoj je stradalo 29 rudara, od kojih je deset bilo izloženo toplotnom i mehaničkom udaru eksplozije, a 19 rudara se ugušilo jer nije bilo dovoljno kiseonika. Takodje, u ovom rudniku zbog upale i eksplozije metana 1974. godine nastradalo je 15 rudara, dok je iduće, 1975. godine, usled izboja gasa i materijala poginulo pet rudara.

Bivšu Jugoslaviju potresao je 26. avgusta 1990. godine i pogibija rudara u jami Dobrnja-Mramor rudnika Kreka kod Tuzle. Od posledica eksplozije u oknu stradalo je čak 190 ljudi.