SEĆANJE NA SRPSKE VIDOVDANE

Vidovdan, 28. juna, SPC slavi kao praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika, a Srbija kao državni praznik od 1889. godine, kada je na 500. godišnjicu bitke upriličena proslava miropomazanja kralja Aleksandra Obrenovića u manastiru Žiča. Vidovdan je kao nacionalni praznik opstao sve do dolaska komunista na vlast, a danas je to državni praznik koji se slavi radom i kada se sećamo onih koji su dali život za Srbiju.
U znak sećanja na cara Lazara Hrebeljanovića (Prilepac, oko 1329. — Kosovo polje, 15. jun 1389), koji je posle Maričke bitke stvorio najveću i najmoćniju državu na teritoriji nekadašnjeg Srpskog carstva i herojski pogunuo na Kosovu polju, grad Ćuprija mu ovog Vidovdana podiže spomenik. Grandiozna statua visine sedam i po metara stoji na postamentu iste visine i jedan je od najviših spomenika u Srbiji, a osmišljen je tako da car Lazar rukom pokazuje na svoju zadužbinu manastir Ravanicu gde mu počivaju mošti, koje se nalazi na 10 kilometara od Ćuprije. Gotovo indentični spomenik nalazi se u Kosovskoj Mitrovici.
Koliki je uticaj u prošlosti, Vidovdan imao na Srbe, najbolje pokazuju svedočenja Osmana efendije, koji je optuživao Karadjordjeve ustanike 1806. da u rukama stalno nose knjige kneza Lazara i da je on podstrekač bune u njihovom razumu. Sećanje na Kosovsku bitku kasnije oživelo je tek u 19. veku, na talasu probudjenih nacionalnih osećanja koji su posledica oslobodjenja i stvaranja samostalne države.

Evo kako je Vladika Nikolaj Velimirović na Vidovdan 1916. godine u Londonu govorio:
…”Mi smo, kao strpljivi robovi, mi smo se klali sa neprijateljima njenim, braneći ulaz u to čistilište. I drugom rečju, dok je Evropa postajala Evropom, mi smo bili ograda njena, živa i neprobojna ograda, divlje trnje oko pitome ruže. Na Vidovdan 1389. godine srpski knez Lazar, sa svojom hrabrom vojskom, stao je na Kosovom Polju na branik hrišćanske Evrope, i dao život za odbranu hrišćanske kulture. U to vreme Srba je bilo koliko i vas Engleza. Danas ih je deset puta manje. Gde su? Izginuli braneći Evropu. Sada je vreme da Evropa Srbiji vrati taj dug.”
Lista važnih dogadjaja koji su se zbili na Vidovdan nije kratka, ali i na prvi pogled je jasno da je nekada to poklapanje slučajno - Milanovo predavanje Beču, mir u Versaju, pa i rezolucija Informbiroa mogu se svrstati u ovu grupu. Poseban je primer Miloševićevo izručenje Hagu. Tadašnja srpska vlada tvrdi da nije želela simboliku. Zašto je to ipak učinjeno na Vidovdan, neki objašnjavaju činjenicom da je za 29. jun bila zakazana donatorska konferencija od koje smo očekivali preko milijardu evra.
Za mnoge aktere srpskog političkog života, izbor Vidovdana za obnarodovanje svojih dela svedoči o potrebi da se kroz simboličnu predstavu tog dana utiče na efekat u javnosti: Vidovdanski ustav 1921. ili Vidovdanski sabor SPO devedesetih. Akteri tih dogadjaja su, vezujući svoje aktivnosti za taj praznik, nameravali da daju posebnu težinu svom aktuelnom političkom činu.
Simboličkog značaja ovog datuma bio je svestan i Milošević kada je odlučio da ide na Gazimestan, ali i Franc Ferdinand, čija je poseta Sarajevu trebalo da ima svoju kulminaciju upravo tog dana. S druge strane, Gavrilo Princip je na saslušanju izjavio da je Ferdinand time uvredio Srbe.
Nesumnjivo je da je Vidovdan u istorijskom pogledu najveći i najautentičniji praznik srpskog naroda. Spomen na Kosovsku bitku, neugaslu prošlu slavu, vekovnu borbu za slobodu i nada u budućnost deo su tekovina ideje Vidovdana. Kosovski zavet je zato mnogo širi od Kosova polja, odnosa Srba i Albanaca... Politička zloupotreba Vidovdana, baš kao i nastojanja da on bude omalovažen i zanemaren, predstavljaju suštinski napad na demokratska prava i identitet srpskog naroda.

KOSOVSKI BOJ (1389):
Nijedan drugi dogadjaj ne simbolizuje srpsku istoriju kao bitka na Kosovu. Kroz vekove, ona prati Srbe kroz priče o herojstvu, žrtvovanju, opredeljenju za carstvo nebesko umesto carstva zemaljskog, o porazu iz koga smo se duhovno uzdigli. Stradanje srpskih boraca na Kosovu je poistovećeno sa Hristovim stradanjem i osnovnim idejama hrišćanske vere.
U ovakvoj interpretaciji veliku ulogu je imala crkva. Knez Lazar je bio njen darodavac, zaštitnik i miljenik, pa je Kosovski boj glorifikovan, dok je Marička bitka, iako istorijski značajnija, ostala u drugom planu. Jedan od razloga je i lokacija bitke, jer je Kosovo imalo mnogo veći značaj za Srbe.
Pored najave gubitka srpske države, ovaj boj imao je još jedan kobni usud za Srbe, naime posle boja na Kosovu nestalo je i srpsko plemstvo.

KONVENCIJA SRBIJE I AUSTROUGARSKE (1881):
U zamenu za potpunu ekonomsku i spoljnopolitičku potčinjenost Beču, srpska država i dinastija Obrenovića su kao kraljevina dobile medjunarodno priznatu nezavisnost. Bila je to samo najava mnogih prelomnih tačaka, kada je Srbija morala da bira izmedju Istoka i Zapada.

DRUGI BALKANSKI RAT (1913):
Samo nekoliko časova po okončanju vidovdanskog praznovanja 28. juna, Bugari su izveli napad na Bregalnici, što je bio uvod u Drugi balkanski rat.

PRINCIP UBIJA FERDINANDA (1914):
Dolazak austrougarskog prestolonaslednika u Sarajevo na Vidovdan trebalo je da ponizi i disciplinuje neposlušne Srbe u carevini. Ipak, na krilima kosovskog mita o žrtvovanju, Gavrilo Princip je ubio Ferdinanda. Usledilo je novo veliko srpsko stradanje, ali i nacionalno uzdignuće, u koje su verovale sve generacije od 1389. godine.

VERSAJSKI SPORAZUM SA NEMAČKOM (1919):
Iako se ovaj dogadjaj sasvim slučajno odigrao 28. juna, na najbolji način simbolizuje kraj Prvog svetskog rata, s obzirom na to da je rat i počeo napadom na Srbiju.

VIDOVDANSKI USTAV KRALJEVINE SHS (1921):
Vidovdanskom ustavu usvojenom pre 99 godina, kojim je Kraljevina SHS definisana kao ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija, kao jedinstvena država, bez autonomija i unutrašnjih granica, a najveća ovlašćenja i moć pripadali su kralju, koji je uz Narodnu skupštinu imao pravo zakonodavne inicijative i proglašavao zakone. Medjutim, Vidovdanski ustav nije uspeo da reši probleme i suprotnosti koje su od nastanka jugoslovenske kraljevine podrivali njene temelje. Na kraju, ukinuo ga je sam kralj Aleksandar prvi Karadjordjvić, proglasivši 6. januara 1929. ličnu vladavinu - „Šestojanuarska diktatura”.

DONETA REZOLUCIJA INFORMBIROA (1948):
Na sastanku u Bukureštu Komunistička partija Jugoslavije isključena iz Informacionog biroa komunističkih partija. To je značilo formalan raskid odnosa sa zemljama komunističkog bloka. Blokada Jugoslavije i kampanja protiv jugoslovenskog rukovodstva, koje su usledile, trajale do 1955. Bio je ovo još jedan Vidovdan kada je Srbija, tada unutar Jugoslavije, morala da bira izmedju Istoka i Zapada.

USPON MILOŠEVIĆA NA GAZIMESTANU (1989):
Na Gazimestanu na Kosovu i Metohiji obeležena 600. godišnjica Kosovske bitke. Centralni dogadjaj na skupu, kom je prisustvovalo oko milion ljudi, bio je govor tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, kojim je počeo svoj politički uspon.

SRBI U HRVATSKOJ (1990):
Sa namernom simbolikom, amandmanima na Ustav Hrvatske, Srbi su 28. juna 1990. prestali da budu konstitutivni narod ove republike.

VIDOVDANSKI SABOR OPOZICIJE (1992):
U organizaciji opozicionog Demokratskog pokreta Srbije, ispred zgrade Skupštine Jugoslavije počeo Vidovdanski sabor. Učesnici dotada najvećeg opozicionog skupa u Srbiji, koji je trajao neprekidno osam dana, zahtevali ostavku predsednika Srbije Miloševića, raspuštanje Skupštine Srbije i formiranje vlade nacionalnog spasa.

MILOŠEVIĆ ISPORUČEN HAGU (2001):
Tačno 12 godina posle Gazimestana, Milošević je izručen sudu u Hagu, kao prvi šef države predate medjunarodnom sudu. Datum izručenja gotovo da je izazvao više kritika nego sam dogadjaj. Nacionalno poniženje ili namerno pružena prilika Miloševiću da ponovo na Vidovdan udje u istoriju, „kao borac protiv svetske nepravde“.

Marijana Maljković