SNAGOM LJUBAVI PROTIV ISKUŠENJA

Ekskluzivno – Intervju 
Sa Milenom Predić o glavnoj ulozi u filmu “Sveta Petka – Krst u pustinji“

Posetioci Festivala sa nestrpljenjem očekuju projekciju filma Hadži Aleksandra Djurovića “Sveta Petka – Krst u pustinji“, koji je snimljen prema romanu “Petkana“ Ljiljane Habjanović Djurović, a u kome glavnu ulogu tumači Milena Predić

Uloga Svete Petke je praktično vaša prva velika filmska uloga. Mnoge glumice nemaju sreću da im se na taj način otvore vrata do srca publike, kritičara, kolega. Kakav je to osećaj za vas?

“Strpljivo sam čekala svoju prvu veliku filmsku ulogu i nisam mogla ni da zamislim da će ona biti tako posebna. Tako da mogu da kažem da je osećaj svakako jedinstven”, kaže za “Ogledalo” Milena.

Premijera filma u Srbiji prošla je zapaženo. Kako ste vi videli film, kako ste videli sebe u njemu, kakvo je to zadovoljstvo?

“Obično imam nelagodu kad gledam sebe na ekranu, umem da budem mnogo oštra i kritična i samo lovim greške i razmišljam kako je moglo nešto bolje, ali moram da priznam da je takva reakcija izostala kad sam prvi put gledala ovaj film. Bila je organizovana specijalna projekcija za Milicu Stefanović i mene, i nekako sam se u toj praznoj sali samo prepustila i stvarno snažno doživela tu priču i sebe u njoj. Dodju neke zrele godine kada stvarno iza nekog svog rada možete da stanete i da kažete da ste zadovoljni. Ali da ne opterećujemo dalje vašu publiku koja tek treba da pogleda film sa mojim doživljajem. Umeju nekad i velika očekivanja da umanje osećaj.“

Snimali ste u Jordanu, što je filmu dalo poseban pečat, a vama, sigurna sam, i posebnu konekciju sa svetiteljkom. Prenesite nam deo atmosfere sa snimanja, neku anegdotu, vas lični doživljaj?

“Put u Jordan i samo snimanje u Wadi Rum pustinji su za pamćenje, ali za ceo život. Pustinja je drugi glavni lik u filmu. Ona je monumentalna, čarobna, autentična i svi smo zahvalni što smo imali priliku da baš u njoj stvaramo. Tamo gde god stanete imate kadar, ali sa druge strane ona ume da bude surova. Tokom dana je nesnosno toplo, noću se smrzavate. Doživeli smo i pravu peščanu oluju u kojoj nismo mogli da podignemo dron, a ja sam se “borila za život” da samo otvorim oči dok hodam... Tako da vrlo često, žargonski rečeno, nisam morala da glumim, nekako je sve igralo za mene.”

Četrdeset godina života Svete Petke trebalo je smestiti u zanimljivu filmsku priču. Kako ste vi radili na ulozi, koliko vas je njen život inspirisao, dovodeći vas u zanimljivu poziciju “jedine svetice medju glumicama“?

“Mislim da je najvažnije za samu pripremu ove uloge bilo to što sam ja u nju poverovala. Ako verujete u ono što igrate, vi ste vaš posao već uradili. Samo snimanje je kolektivan čin i pomoglo mi je to što su i ostali poverovali, i što smo zajedno na čelu sa rediteljem Hadži Aleksandrom Djurovićem stvorili jednu dobru, zdravu i najpre radosnu stvaralačku atmosferu. Što se tiče njenog žitija i njenog životnog puta, mogu da kažem da sam bila inspirisana njenom hrabrošću, ona je sa jedne strane neustrašiva, a sa druge pitoma i krotka i upravo je to bio i poligon za moju igru.“

Kakav je bio rad sa rediteljem, da li ste se savetovali sa Ljiljanom, dok ste radili na tekstu i ulozi?

“Sa Hadžijem je sve bilo lepo i lako, od samog početka. On je ona vrsta reditelja koju glumci obožavaju. Nekako vas i vodi i pušta u isto vreme, imate osećaj neverovatnog poverenja. Ljiljana je takodje sve vreme snimanja bila sa nama i bila nam je dragocena jer je vodila računa o detaljima i nijansama same unutrašnje radnje na liku svetiteljke.”

Čekamo vas na Festivalu srpskog filma u Čikagu. Šta očekujete od susreta sa ovdašnjom publikom?

“Prvo moram da kažem da se ja jako radujem dolasku u Ameriku, i radujem se susretu sa našim ljudima. Očekujem da dodju svi naši ljudi koje zanima ova tema i da zajedno nakon projekcije razmenimo utiske.“