SRBIJA BEZ VLADE I SKUPŠTINE

Nakon izbora 21. Juna, za koje ne možemo da kažemo da su bili demokratski, SNS je osvojio 60 odsto glasova izašlih, uz bojkot velikog dela opozicije i neizlaska na izbore više od polovine gradjana Srbije. Iako su poslanici potvrdili mandate još 3. avgusta, Skupština još nije dobila rukovodstvo, a nije izabrana ni nova vlada. Više od tri meseca jedina institucija koja radi punim kapacitetom, jeste predsednik države. Formiranje Vlade Srbije i predsednika parlamenta zavisi samo od jednog čoveka, predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čime se gradjanima pokazuje da premijer i ministri, kako i parlament, nisu ni potrebni Srbiji, jer se sve poslove rešava predsednik države. Bliski Vučićevi saradnici za ovu situaciju imaju izgovor. Ana Brnabić tvrdi da će prema Srbiji biti pritisaka, koji će biti sve jači, te da će naša situacija biti sve kompleksija i teža. “U našem je interesu da što više blisko saradjuju EU i Amerika i da ne postoje trgovinski ratovi izmedju EU i Kine, Rusije, da situacija bude što mirnija i stabilnija, jer to nama olakšava ekonomski razvoj”, rekla je Brnabić, a zatim dodala: “Glupost je što se meri svaki dan kada će Vlada biti formirana, jer i sad radi tehnička vlada. Možete da brzate u formiranju vlade, a možete ovako kao što mi radimo, u interesu naroda”, kaže Brnabić.

Drugim rečima, i dalje imamo na snazi sistem vaganja interesa. Ovaj put, kao i svaki prethodni, pred formiranje Vlade predsednik Srbije ima čitav niz sastanaka sa inostranim zvaničnicima. Sada su se zaredjali Vašington, Brisel, razgovori sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom, odlazak Vučića u Tursku, a ne treba zanemariti ni dolazak specijalnog izaslanika predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela u Beograd neposredno pred otkucavanje krajnjeg roka, smatraju analitičari.

Jedan od njih, Cvijetin Milivojević, kaže da nemamo Vladu zato što nemamo ni Skupštinu i to zato što Vučić sada ima svu kontrolu u svojim rukama. “Problem je to što mi nemamo ni tehničku vladu, koju Brnabić spominje, jer su sami izbori bili nelegalni i nelegitimni. Tako se i ona lažno predstavlja kao premijerka, a i mi koji sad o njoj pričamo kao o premijerki činimo krivično delo, jer je to lažno predstavljanje“, kaže Milivojević. Kad je reč o pritiscima koje Brnabić spominje, Milivojević kaže da nesumnjivo taj pritisak postoji i po pitanju izbora budućih ministara. “Naravno da postoji uticaj drugih država na sastav Vlade Srbije. Sve Vlade do sada formirali su Brisel, Berlin, Vašington i Moskva i to smo mogli i da vidimo u sastavima Vlade. Svaki put pred izbore Vučić ima sastanke sa stranim zvaničnicima, svaki put kaže i da neće trpeti ničije instrukcije u vezi sa izborom ministara i onda na kraju imamo u Vladi upravo te ljude, oko čijih se imena spekulisalo, favorite odredjenih centara moći“, objašnjava Milivojević.

Pokazivanje moći odlaganjem formiranja Vlade je usmereno ne samo prema javnosti, već i prema ljudima u samoj vladajućoj stranci, i prema dosadašnjim koalicionim partnerima. Šalje se opasna poruka da institucije, Skupština i Vlada nisu važne, važna je samo jedna glava, predsednikova. Neograničena vlast jednog čoveka i njegovog kabineta. Sve ličnosti, sav kadar je biran pre svega da ga ne može ugroziti. Razlog je i kupovina vremena, što kasnije počinje da teče sat, to će Skupština duže trajati. Od toga je najveća šteta “mentalna i psihološka“ jer se gradjani dodatno uveravaju da parlament i institucije ničem ne služe i da je samo potrebno da imamo jednog vladara koji o svemu brine, “čas kao roditelj, čas kao poglavica“, upozorava politički analitičar i bivši poslanik Djordje Vukadinović.

“Bez obzira na to koliko vlast i medijski i politički promoteri isticali da je u državi sve normalno i u zakonskim i ustavnim okvirima, potpuno je jasno da se nalazimo u nenormalnoj situaciji u kojoj ni više od tri meseca posle izbora nemamo do kraja konstituisanu Skupštinu i izabranu Vladu. Podsetiću, dan pre isteka roka za konstituisanje Skupštine poslanici su samo položili zakletvu i otišli na pauzu koja traje skoro dva meseca“, rekao je Vukadinović. Krajnji rokovi za formiranje Skupštine i Vlade postoje samo za situacije kada postoji neka neizvesnost ili drama oko formiranja vlasti, “ali s obzirom na to da u ovom slučaju nema nikakve neizvesnosti u pogledu formiranja vlasti, zaista je neodgovorno to razvlačenje“.

“Jedan od razloga je poruka narodu da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima mnogo prečih poslova, kao što su razgovori u Vašingtonu i Briselu, pa ne može da nadje vremena da se pozabavi tim. Uz to idu i prenemaganja o velikim pritiscima i teškoćama s kojima se Vučić suočava oko formiranja nove vlasti, iako ne postoji niko u njegovoj stranci ili kod političkih partnera ko mu može bilo šta reći ili osporiti. Tako da je u pitanju samo razvlačenje i zavlačenje, kao i kupovina vremena“, ocenio je Vukadinović.

Kad se uporedimo s drugim zemljama u okruženju, kao što su Hrvatska i Severna Makedonija, kod kojih su izbori održani znatno posle nas, a parlamenti i vlade formirane su vrlo brzo, to isto važi i za Crnu Goru gde se odmah nakon izbora počelo sa pregovorima o formiranju institucija vlasti.

“Vučić želi da gradjanima stavi do znanja da država može da funkcioniše bez Skupštine i Vlade i da je Srbiji potrebna samo jedna institucija – predsednik Republike – oličena u njegovoj ličnosti. Njemu, zapravo, državne institucije smetaju, jer mu nedovoljno pomažu u njegovim zamislima. Naravno da ne postoji država koja može da postoji na takav način i naravno da ne postoji čovek koji može da obavlja sve te državne poslove“, objasnio je Vukadinović. Ogromna je šteta koju trpi država zbog nepostojanja organa vlasti, jer država ne može da se vodi iz jednog kabineta i jedne glave. Bezrazložnim odugovlačenjem nastavlja se trend urušavanja funkcionisanja parlamenta kao najvišeg zakonodavnog tela. Funkcionisanje Skupštine Srbije od presudne je važnosti za rad nezavisnih institucija, jer se u Skupštini biraju zaštitnik gradjana, poverenik za informacije od javnog značaja, članovi Regulatornog tela za elektronske medije, državni revizor, Fiskalni savet, ali i sudije, tužioci, predsednici sudova… Ovako imamo pravni vakuum, pa već tri meseca niko ne obavlja funkciju poverenika, zakon što je istekao mandat poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković.

Zakon o sprečavanju korupcije usvojen je pre godinu i po, a njegova primena počela je tek pre nekoliko dana, 1. septembra. Do tog roka Skupština je trebalo da izabere članove Veća Agencije za borbu protiv korupcije i da donese podzakonska akta daleko pre izbora.

Članici Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Oliveri Zekić mandat je istekao u julu, pa REM ponovo radi u krnjem sastavu, ali ipak ima dovoljno članova neophodnih za donošenje odluka. A osim o radu nezavisnih tela, novi saziv Skupštine čekaju i brojne druge nerazjašnjene teme. “Tačan broj zaraženih korona virusom, mere države u borbi protiv kovida, poslednji protesti gradjana ispred Skupštine Srbije, kao i postupanje policije prema demonstrantima, samo su neka od pitanja kojima bi narodni poslanici mogli hitno da se bave“, kaže Tara Tepavac iz Otvorenog parlamenta. Ona je pojasnila da postoji niz mehanizama, poput javih slušanja ili anketnih odbora, kojima bi Skupština mogla da utiče na svakodnevni život i pre svega informisanost gradjana, naročito u vanrednoj situaciji koja je još na snazi. Postoji veliki broj medjunarodnih ugovora, sporazuma, imenovanja, predloga zakona koji čekaju na usvajanje, ali sve to stoji već mesecima jer nemamo parlament. Gomilaju se brojne obaveze, pa kada konačno bude zakazana sednica parlamenta, na dnevnom redu biće i po nekoliko desetina tačaka za koje će se glasati pro forme, bez ikakvog razgovora.

Dok ne saopšti koga je izabrao, predsednik Vučić obavlja funkciju ministara, iako za to nema ustavna ovlašćenja. Na primer učestvuje u odredjivanju visine minimalca. “Mi ćemo verovatno doneti odluku da povećamo minimalac. Slušajte sad u kakvoj je situaciji država – dodju sindikalci na sastanak i kažu dajte nam 25 posto, vi sad kažete: čekajte, o čemu pričate ljudi“, rekao je nedavno Vučić gostujući na RTS-u. Ili odredjuje kada i kolika će biti, kako kaže, iznenadjenja za odredjenu populaciju stanovništva.

“Ne mogu da obećam, ali gledaćemo da opet iznenadimo penzionere nekim jednokratnim uplatama, gledaćemo da iznenadimo ako imamo pristojno stanje u budžetu“, rekao je takodje Vučić, koji već ima plan koliko će penzionerima rasti penzija sledeće godine. Već se kreira budžet za 2021. i na tome rade premijerka u ostavci Ana Brnabić i ministar finansija u ostavci Siniša Mali. I na kraju, da podsetimo da je, nasuprot tome, najbrže izabrana vlada koju je vodio kasnije ubijeni premijer Srbije Zoran Djindjić, koji se sa čak 18 stranaka i pokreta, koliko je činio tadašnju Demokratsku opoziciju Srbije (DOS) za samo 33 dana dogovorio o podeli resora.

MARIJANA MALJKOVIĆ