SRBIJA O RATU U UKRAJINI

Čuveni ruski književnik Fjodor Mihajlovič Dostojevski rekao je “Svi ideali ovog sveta ne vrede suze jednog deteta.“ Mnogo je suza i žrtava na obe strane. Od napada Rusije na Ukrajinu 24. februara iz sata u sat stižu nove vesti sa ratišta o novim mrtvima. U ovom tekstu prenosimo vam informacije sa kojima smo raspolagali do odlaska novina u štampu.

Srbija je poslednja država u Evropi koja se izjasnila o ukrajinskoj krizi. Tek nakon treće sednice Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije, predsednik Aleksandar Vučić saopštio je zvanični stav države da se “smatra pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta bilo koje zemlje, pa i Ukrajine“. Kada je reč o sankcijama Rusiji, na šta je Evropska unija pozvala i kandidate za članstvo, ističe se da će se Srbija voditi isključivo svojim interesima, da je osetila sankcije i smatra da joj nije u interesu da uvodi sankcije bilo kojoj državi. U zaključku Saveta ruska agresija nije nazvana ni invazijom na Ukrajinu, što je termin koji koriste države članice Evropske unije. U istom dokumentu se ističe da Srbija najiskrenije žali zbog dešavanja na istoku Evrope, te da su Rusija i Ukrajina prijateljske države Srbije u kojima žive bratski narodi. Ministarstvo spoljnih poslova će, izneto je u zaključcima, preduzeti mere da se zaštiti bezbednost državljana Srbije koji borave u Ukrajini i sprečiće učešće gradjana Srbije u sukobima u Ukrajini. Svi “dobrovoljci“ koji se uključe u taj konflikt, biće sankcionisani. Srbija će, kako je istaknuto, pružiti svaku vrstu pomoći ugroženom narodu i stanovništvu Ukrajine, a prekidaju se sve vojne vežbe sa svim stranim partnerima.

Obraćajući se javnosti Vučić je naglasio i to da je Savet odluku doneo “trezveno, hladne glave, u najboljem interesu Srbije“. “Srbija poštuje norme medjunarodnog prava, ali Srbija isto tako dobro razume svoje potrebe i bez obzira na to šta bi neko želeo, Srbija ima svoje vitalne nacionalne i državne interese, poštuje tradicionalna prijateljstva”, pojasnio je predsednik. Ili kako je to rekao visoki funkcioner SNS Vladimir Djukanović: “Nigde se ne svrstavamo i gledamo svoja posla“. Predsednik SPS i dosadaš nji predsednik Skupštine Ivica Dačić je rekao da Srbija ne sme da se pridruži raznim osudama, sankcijama i bilo čemu što bi narušilo njen državni interes. “Naročito što nisam siguran da su zemlje koje traže to bile korektne kad je izvršena invazija na Srbiju”, rekao je Dačić i dodao da je Ukrajina kolateralna šteta podsticanja sa zapada da zarati sa Rusijom.

STRANE REAKCIJE

Sjedinjene Države pozdravljaju ponovljeni stav Srbije i predsednika Vučića o podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine koji je narušen ilegalnim i ničim izazvanim napadima Rusije, saopštila je američka ambasada na svom zvaničnom Tviter nalogu odmah nakon objavljivanja odluke Srbije. U sledećem tvitu, tri dana kasnije, SAD pozivaju da svi zajedno pružimo podršku Ukrajini, dodajuć i da nelegalna i varvarska invazija Rusije na ovu državu mora biti osudjena. Poruka je ilustrovana mapom Evrope na kojoj su narandžastom bojom obeležene zemlje koje su osudile rusku agresiju. Izuzeci su samo Srbija i Belorusija.

Bivši specijalni američki izaslanik za Ukrajinu i bivši ambasador pri NATO-u, a sada saradnik Centra za analizu evropske politike Kurt Volker upozorava da bi Putin mogao da instrumentalizuje Srbiju i Republiku Srpsku za izazvanje kriza u drugim delovima regiona i na taj način odvuče pažnju Zapada – trenutno čvrsto usmerenu na tragediju u Ukrajini.

“Ovo je pokušaj Rusije da obnovi svoj uticaj na Balkanu i potisne zapadni. To vidimo sa Srbijom, ali i sa Republikom Srpskom i Bosnom, zatim postoji pritisak na Crnu Goru, pa čak i pritisak da se Severna Makedonija isključi iz nekih od regionalnih grupa. Putin koristi energiju kao orudje, što radi i u slučaju Ukrajine. Ovo je sve deo istog projekta obnove tog ruskog carstva i uticaja koji je ono imalo uključujući i u tom delu sveta“, ističe Volker.

Posle višegodišnjeg balansiranja izmedju Rusije i Zapada, a u svetlu pokušaja medjunarodne zajednice da kazni Putina zbog rata u Ukrajini, Srbija će konačno morati da odluči – Evropa ili Kremlj. Ako odluči da ne uskladi svoje stavove sa SAD i EU i još se više približi Rusiji, Srbija će trpeti posledice, upozoravaju američki eksperti.

“U suštini, pregovori sa EU bi se zaustavili. Mislim da ne bi bilo kakvih formalnih objava, ali oni bi se samo zaustavili, i ne bi bilo nikakvog napretka, a možda bi bilo i nazadovanja. Kada je reč o SAD, to je malo teže reći jer mi pokušavamo da prepustimo EU lidersku poziciju na Balkanu i kada je reč o Srbiji i njenoj transformaciji. Mislim da su SAD do sada pokazale da imamo pasivan pristup mnogim pitanjima, čak i Ukrajini. Ali ako na kraju budemo morali da zauzmemo proaktivniji stav zbog ruske agresije u Ukrajini, nadam se da ćemo biti proaktivniji na Balkanu i u Evropi generalno“, naglašava Kurt Volker. On napominje da Brisel želi da drži otvorena vrata za Srbiju u nadi da će dovesti do njene transformacije. EU analizira ocene koje je predsednik Srbije izneo u vezi sa invazijom Rusije u Ukrajini, potvrdili su za Radio Slobodna Evropa briselski zvaničnici, navodeći da će sa zvaničnom reakcijom izaći “blagovremeno“. Dok se čeka zvanični stav EU o odluci Srbije da ne uskladi svoju spoljnu politiku sa politikama EU, tako što neće uvesti sankcije Rusiji, portparol EU Peter Stano je u pisanom odgovoru naveo da “u ovim vremenima iskušenja“ moramo da vidimo solidarnost i odlučnost, posebno evropskih zemalja i naših bliskih partnera, da pokažu svoju solidarnost, svoju posvećenost medjunarodnoj vladavini i odbrani demokratije.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik istakao je da svi treba da razumeju da je izbor Srbije da se ne pridruži sankcijama EU odluka koja definiše spoljnu politiku za mnogo šire odnose EU i Srbije. On je poručio da je napad predsednika Rusije Vladimira Putina na Ukrajinu vododelnica za Zapadni Balkan.

Ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandr Aleksandrovič je izjavio: “Mi smo razgovarali o tome da je trenutno najvažnije da se usredsredimo na organizaciju humanitarne pomoći Ukrajini i to je bila jedna od poenti u odluci Vlade Srbije i to je za nas naravno vrlo važno i na tome sada radimo… Pre 23 godine kada ste vi stradali, mi smo osudili tu agresiju i pružili humanitarnu pomoć narodu tadašnje Jugoslavije i znam, siguran sam sto posto da će i Vlada Srbije i narod Srbije nama pomoći u ovom trenutku“, rekao je Aleksandrovič. Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je, povodom zaključka Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije, da je Rusija to očekivala i da ništa ne traži od Srbije. On je naveo da je takav stav jedini koji je moguć i on stvarno odgovara nacionalnom interesu Srbije. Harčenko je rekao da Zapadu nije stalo do interesa drugih, čak iako su to zemlje koje su kandidati za članstvo u EU, te da ne misli o Srbiji, njenom narodu i mogućim posledicama uvodjenja sankcija. Sa druge Rusija ima u vidu dalji razvoj odnosa sa Srbijom i doslednu realizaciju svega što su dogovorila dva predsednika.

"Naša očekivanja da ćemo bez prepreka i zastoja realizovati svaki projekat i sve dogovore koji postoje, za dobrobit i Rusije i Srbije... S obzirom da sankcije neće biti uvedene, očekujemo da će rusko-srpski bilateralni odnosi nastaviti da se odvijaju normalno, uključujući i dogovorene cene energenata", naglasio ruski ambasador u Beogradu.

REAKCIJE OPOZICIJE I CRKVE

Aleksandar Vučić je pokušao da skrene temu sa pitanja sankcija Rusiji na predizbornu utakmicu, rekavši da je predsednik Srbije još samo nekoliko dana. “Imaćete priliku da glasate za nekog drugog ko će odmah uvesti sankcije Rusiji“, rekao je Vučić, i tako i ovo pitanje postavio u centar predizborne kampanje. Ovo postaje dodatno trik-pitanje za opozicione kandidate u predstojećoj kampanji, pored Kosova, NATO i Srebrenice. Opozicioni kandidat za predsednika Zdravko Ponoš kaže da “Srbija treba pre svega da insistira na poštovanju medjunarodnog prava, jer je prošla kroz traumu 1999. i nalet priznavanja jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova“. “Doživeli smo i traumu bombardovanja civilnih ciljeva, rušenja mostova, gadjanja zgrade RTS-a, i videli smo klaster-bombe.... Ako iko to razume, mi razumemo, i treba da pozivamo na mirno rešavanje sukoba“, dodao je Ponoš. On je naglasio da sankcije načelno odbija: “Sa sankcijama smo takodje imali traumatično iskustvo devedesetih. One su navodno bile fokusirane na obaranje režima Slobodana Miloševića, a pogodile su narod jer cenu sankcija uvek plaća obično stanovništvo.“

Lider Dveri Boško Obradović odgovora Ponošu putem Tvitera: “Generale, nisam najbolje razumeo. Da li vi to poredite NATO bombardovanje Srbije sa zaštitom ruskog stanovništva u Donbasu od stradanja iza koga opet stoji NATO koji godinama gura Ukrajinu u bratoubilački rat? Da li Rusija treba nemo da posmatra širenje NATO na istok?” upitao je Obradović.

Dok u Stranci slobode i pravde saopštavaju da Srbija “treba da podrži teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, kao i svake druge članice UN“, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac je na Tviteru napisao: “Osudjujemo flagrantno kršenje medjunarodnog prava i solidarišemo se sa gradjanima Ukrajine.“

Lider SDS Boris Tadić izjavio je “da je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu. Srbija ne može da podrži priznanje Donjecka i Luganjska, jer je to suprotno njenim interesima zbog Kosova i Metohije.“ Koalicija “Moramo“, koju čine Ne davimo Beograd, Akcija Nebojše Zelenovića, te Ekološki ustanak, izrazila je solidarnost sa gradjanima Ukrajine i apelovala na zaustavljanje vojne intervencije.

Koalicija NADA, inače nacionalna i prilično proruska, umirila je stavove i rekla da je ukrajinska kriza učinila delikatnijim i složenijim položaj Srbije kao zemlje koja se istovremeno bori za poštovanje medjunarodnog prava i ima izuzetno dobre odnose sa Rusijom.

Lider DSS Miloš Jovanović rekao je da Srbija “niti treba da na nagovor EU zavodi sankcije Rusiji i osudjuje njihove poteze, niti da prizna nezavisnost Luganska i Donjecka“, jer ni Ukrajina nije prihvatila secesiju Kosova i Metohije.

Predsednik “Zdrave Srbije“ (koja na izborima nastupa u koaliciji sa Dosta je bilo) Milan Stamatović pozvao je Srbiju da pomogne ruskom narodu u Luganskoj i Donjeckoj republici, kao što je Rusija slala pomoć srpskom narodu za vreme NATO bombardovanja 1999. On je dodao da Srbija ne sme da ignoriše stradanje ruske braće u nekontrolisanim akcijama kijevskog režima u kojima se granatiraju vrtići, bolnice i civilne mete. Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj pozdravio je Putinovu odluku da prizna Donjeck i Lugansk.

“Srbija ni pod kojim uslovima ne sme podleći pritisku i pridružiti se zapadnim sankcijama prema bratskoj Rusiji, a Srpska radikalna stranka će u sledećem sazivu Narodne skupštine inicirati priznanje Donjecke i Luganske narodne republike, kao i Krima i Sevastopolja, kao sastavnih delova Ruske Federacije“, rekao je Šešelj. On je ponovio da radikali budućnost srpskog naroda vide u vojnom i ekonomskom savezu sa Rusijom, jer se jedino na taj način mogu zaštititi srpska zemlja, energetska sigurnost i ekonomski prosperitet. Njegovo kraljevsko visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar duboko je zabrinut zbog aktuelne situacije u Istočnoj Evropi koja bi mogla da predstavlja opasnost za ceo svet, navodi se u saopštenju za javnost. “Želim da uputim apel svim uključenim stranama, liderima svih zemalja sveta, da pronadju mirno rešenje za ovaj užasni konflikt. Rat nikada nije dobra opcija, on donosi samo uništenje, bol i patnju nevinim ljudima i duboko sam zabrinut za budućnost čitavog društva ako se ovaj sukob nastavi.

Snažno podržavam zvaničan stav R. Srbije da naša zemlja ne staje ni na jednu stranu u ovoj tragediji, već da ostanemo neutralni, poštujući teritorijalni integritet i medjunarodno pravo. Narod Srbije dobro zna koliko užasa sukobi donose, mnogo smo propatili u prošlosti. I niko više ne treba tako da pati. Svetu u kome svi živimo, mir je preko potreban“, izjavio je prestolonaslednik Aleksandar.

U saopštenju SPC ističe se velika zabrinutost povodom ukrajinske krize i nada da će sukobi biti brzo okončani.

“Svaki rat je tragedija, a za nas je bolna činjenica da su se sukobile dve bratske države i dva potpuno bliska bratska naroda iste vere, čija su istorija i kultura neraskidivo isprepletani. Otuda je svaka žrtva gubitak za sve. Srpska pravoslavna crkva upućuje Gospodu, tvorcu mira, molitve da što pre prestane upotreba oružja i da otpočne dijalog o izlasku iz krize“, navodi se u saopštenju SPC.

NAJNOVIJA VEST:

Srbija se na sednici GS UN pridružila osudi napada na Ukrajinu. Za je glasala 141 država, protiv je bilo pet, a uzdržano 35. Zapadni zvaničnici pozdravili su ovu odluku Srbije. Predsednik Vučić je izrazio bojazan da će doći do izbacivanja Rusije iz UN, što bi omogućilo promenu Rezolucije 1244, koja je važna zbog pitanja KiM. 

Marjana Maljković