SRBIJA SVUGDE I NIGDE

Ruski predsednik Vladimir Putin je u obraćanju naciji objavio delimičnu mobilizaciju pripadnika vojnih rezervi u Rusiji i podržao održavanje referenduma o pripajanju Moskvi u četiri separatističke ukrajinske oblasti – Hersonskoj, Zaporoškoj, Donjecku i Lugansku. Obrazlažući ovu odluku Putin je rekao da linija fronta prevazilazi hiljadu kilometara i da se ruska vojska suočava sa vojnim operacijama celokupnog Zapada. On je upozorio da će upotrebiti “sva sredstva koja su na raspolaganju“ i da će oni koji koriste “nuklearnu ucenu“ protiv Rusije otkriti da situacija može da se promeni na njihovu štetu. “Ne blefiram“, istakao je. Preventivna vojna operacija, dodao je, bila je jedina moguća opcija jer je Zapad odbio mirno rešenje za “problem Donbasa“, te je naveo da polaže pravo na upotrebu nuklearnog oružja.

O strahu od eskalacije, veče pred Putinovu odluku, govorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Generalnoj skupštini UN u Njujorku. On je za RTS izjavio da svetu preti opasnost od globalnog sukoba, da “pretpostavlja da se izlazi iz faze specijalne vojne operacije i približava velikom oružanom konfliktu“ i da je pitanje hoće li svet ući u sukob kakav nije vidjen od Drugog svetskog rata. Vučićeva izjava je bila jedna od centralnih vesti na engleskoj verziji sajta Raša tudej, pre nego što je Putin objavio mobilizaciju, piše Danas.

Vučić je u intervjuu američkoj TV mreži Njuzmaks izrazio očekivanje da će prevladati mir i da će izmedju Rusije i Ukrajine biti postignuto kompromisno rešenje. Novinar Njuzmaksa je rekao da je Zapad zabrinut zbog Putinovog obraćanja i izjave o mogućoj upotrebi svih vojnih sposobnosti i upitao Vučića, koji se više puta sastajao sa ruskim liderom, da li misli da ruski predsednik blefira.

“Ne mogu da govorim kao vojni analitičar, već kao predsednik, ali da, istina je, sreo sam predsednika Putina mnogo puta i ne verujem da blefira“, rekao je Vučić.

Istoričarka Branka Prpa je, izjavila da je pravi rat u Ukrajini tek sada počeo i da najava delimične mobilizacije u Rusiji znači da će se “znatno proširiti“, naglašavajući da Rusija ne gubi rat, i da su takve objave propaganda. Prema Prpinim rečima “proksi rat“ koji vode Amerika i Evropa preko Ukrajinaca “nešto je najbesramnije u evropskoj istoriji“. A na pitanje gde je u svemu tom Srbija, ona kaže: “Srbija je u slepom sokačetu, čeka šta će se dogoditi u budućnosti“. Ja sam za to da Srbija bude neutralna po pitanju rata u Ukrajini, da ste sa svima dobro, da ste svugde i nigde niste, ta vrsta opredeljenja je užasno zahtevna, objašnjava Prpa.

Sagovornici Glasa Amerike su saglasni da će Srbija osetiti posledice odluke ruskog predsednika na dva fronta. Jedan je brzina rešavanja pitanja Kosova, o kojem se godinama vodi dijalog pod okriljem EU, ali bez velikih pomaka.

“Zapad će sad žuriti, možda i pre onog roka koji je spominjan u medijima od šest meseci ili do sredine iduće godine da se reši kosovsko pitanje. Mislim da će oni pokušati još pre da reše, jer pokazalo se, da je zaista Zapadni Balkan rak-rana Evrope, da je to meki trbuh Evrope, da je to nezavrš eni posao iz devedesetih godina, da je to medjunarodna zajednica u liku EU i SAD, ali rekao bih i Rusije, jer je i Rusija u to vreme učestvovala u svim tim aranžmanima rešavanja postjugoslovenske krize”, smatra bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko DJukić. Drugi front je opredeljivanje Srbije prema aktuelnom ratu u Ukrajini i tu se jači pritisci mogu očekivati sa obe strane, i Zapada i Rusije. Beograd nije uveo sankcije Rusiji, ali je glasao za rezolucije kojima se osudjuje napad na Ukrajinu i podržava ukrajinski teritorijalni integritet.

“Mislim da je to važno posebno imajući u vidu izjave Putina kod primanja akreditiva srpskog novog ambasadora, gde je bio eksplicitan u stavu prema Srbiji (da će Rusija nastaviti da podržava Srbiju u zaštiti njenih interesa, prim. nov), i što nije nevažno – to je boravak gospodina (Milorada) Dodika u Moskvi, jer se te stvari ne mogu odvajati. I jedna i druga stvar su povezane i očekuje se stav srpskog korpusa vezano za to“, napominje diplomata u penziji Zoran Milivojević za VOA. Neminovno se postavlja pitanje da li će ove okolnosti dodatno produžiti ionako već dug proces formiranja Vlade Srbije, za koju neki spekulišu da je dugo u tehničkom mandatu upravo da se ne bi formalno opredeljivala u ukrajinskom ratu.

“Vlada, svejedno kad se formira i kako god da se formira, i sada i za mesec dana, biće suočena sa istim pitanjima koja su sada na dnevnom redu. Mislim da će Srbija u narednom periodu ostati na istim pozicijama, i što se tiče pitanja Kosova i Metohije – da će ostati pri stavu da nema priznavanja i da traži rešenja političkim sredstvima i putem kompromisa, i drugo, da neće ulaziti u promenu stava o Rusiji vezanu za ovaj sukob, jer su te dve stvari za nas u ovom trenutku vezane“, zaključuje Milivojević. Od početka ruskog napada na Ukrajinu, pored ljudi koji iz Ukrajine beže u strahu od rata, sve je veći broj Rusa koji napuštaju svoju zemlju. Kako su im mogućnosti za putovanje, zbog brojnih sankcija ograničene, Srbija je jedna od destinacija do kojih je jednostavno stići. Rusi biraju Srbiju i zato što Vlada u Beogradu ne podržava sankcije režimu u Moskvi, mada je osudila agresorski rat Rusije. Takodje, zbog srodnih jezika i pravoslavlja, veliki deo srpske javnosti oseća se povezan sa Rusijom i njenim narodom. Deo Rusa koji su stigli u Srbiju nastavlja put za Crnu Goru ili čekaju vize pred američkom ambasadom. U Srbiji najčešće ostaju porodični ljudi sa poslovima koje je moguće raditi online. Ruski se sve češće može čuti na ulicama Beograda, u radnjama ili ugostiteljskim objektima. Osim u Beograd, Rusi idu i ka unutrašnjosti Srbije, a neke od traženih lokacija su Novi Sad, Vrnjačka Banja, Niš. Iz agencija za nekretnine primećuju da je povećana potražnja nameštenih dvosobnih i trosobnih stanova, što je uticalo da kirije skoče i do 50 odsto.

Nema zvaničnih podataka koliko Rusa se doselilo od kraja februara u Srbiju, pretpostavlja se 30.000-50.000. Ono što se pouzdano zna jeste, da je od početka rata desetine hiljada Rusa otvorilo račune u srpskim bankama, a u Privrednoj komori Srbije registrovano je preko 1.000 firmi, uglavnom u IT sektoru, čiji vlasnici imaju ruske pasoše. 

MARIJANA MALJKOVIĆ