SRPSKO PRAVOSUDJE KLJUČNI PROBLEM U BORBI PROTIV PEDOFILIJE

EKSKLUZIVNO ZA OGLEDALO: IGOR JURIĆ PREDSEDNIK FONDACIJE TIJANA JURIĆ

Porodica Jurić bila je kao i mnoge druge u Srbiji. Majka Mirjana je sa dve ćerke, Tijanom i Saškom, živela u Subotici, a otac Igor radio je kao fudbalski trener u Belgiji brinući se za materijalnu egzistenciju. Jedne kobne letnje noći 25. na 26. jula, 2014. godine, nestaje 15-godišnja Tijana na kratkom putu izmedju dve grupe prijatelja i tada kreće pakao za ovu porodicu. Otac Igor se odmah vraća u Srbiju i sa porodicom, meštanima Bajmoka, gde je Tijana nestala, počinje 13-dnevnu potragu. Tijanu su tražili i policija, žandarmerija, uz policijski helikopter i pse tragače, ali prema njihovoj rutinskoj proceduri trebalo je da prodju 24 sata od prijave do raspisivanja potrage. Da se nije dogodio nestanak Tijane Jurić šira javnost ne bi ni znala da mobilni operateri, u skladu sa važećim propisima, imaju ovlašćenje da lociraju telefon, takodje tek 24 sata od prijave nestanka. Tijanin otac tvrdi da je policija mogla pravovremenom intervencijom na vreme pronaći njegovu ćerku preko signala mobilnog, da ga je odmah po nestanku locirala.

Tijana je pronadjena prekasno, mučki ubijena, zakopana na divljem smetlištu, udaljenom 23 kilometra od mesta na kojem je oteta. Ubica je pronadjen, osudjen na 55 godina zatvora, 40 za teško ubistvo i 12 godina za pokušaj silovanja, što je objedinjeno u maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora. Da je tada na snazi bio “Tijanin zakon“ koji je kasnije donesen zbog nje, bio bi osudjen na ostatak života iza rešetaka.

Otac Igor Jurić, čuvajući uspomenu na Tijanin tragično ugašen život, svoj život stavlja u misiju da se takve pogrešne procene policije više nikada ne dogode. Osniva Fondaciju “Tijana Jurić“ sa zadatkom da preventivnim delovanjem i edukacijama poboljša bezbednost dece, od promene zakona do konkretne podrške i pomoći porodicama koje prolaze tragediju. U svim ovim plemenitim aktivnostima, on ima ogromnu podršku i poverenje gradjana i dobru saradnju sa nevladinim organizacijama, kao i sa zvaničnim institucijama. Medjutim, nakon napada nekih medija na gospodina Jurića, što je kulminiralo šokantnim pitanjem predstavnice MUP-a na nacionalnoj televiziji “Gde ste bili kada vam je dete umiralo“, Igor Jurić smatra da prestaje dobra saradnja državnih institucija sa njegovom fondacijom. To se može primetiti na osnovu aktivnosti uvodjenja sistema Amber Alert, koji je inicirala i propagira Fondacija “Tijana Jurić”. Tim povodom, Igor Jurić je za “Ogledalo” dao ekskluzivni intervju, iako se trenutno nalazi na kućnom lečenju od COVID-19.

Nedavno su mediji objavili da ste pozitivni na COVID-19. Kako se sada osećate i kakav je vaš stav povodom najavljenih novih mera zaštite od pandemije i bojkota gradjana koji se sa njima ne slažu?

“Da, u pravu ste. Bio sam zaista loše ali sam eto imao sreće i pušten sam na kućno lečenje i izolaciju. Tako da sam još pod terapijama i bolje se osećam, ali sam još uvek pozitivan.

Što se tiče bojkota i ogorčenja naroda, osećam se isto kao i veliki broj gradjana naše zemlje koji su poštovali sve mere koje je Vlada propisala za vreme vanrednog stanja pa i posle toga. Medjutim, ono što je Krizni štab govorio posle toga, izjave u medijima koje su bile potpuno zbunjujuće, na kraju i finiš gde je naša država jedina u Evropi, a možda i u svetu, dozvolila odigravanje fudbalskih mečeva bez ograničavanja broja gledalaca, potpuno opuštanje ljudi porukama da je ’korona pobedjena’, proslave u izbornim štabovima nakon izbora, a nekoliko dana kasnije najavljeno zatvaranje ljudi u izolaciju, bila je samo kap koja je prelila čašu punu gorčine i besa velikog broja gradjana.”

Javnost je bila zgrožena rečima koje vam je uputila državna sekretarka MUP-a Biljana Popović Ivković. Da li vam se kasnije neko od njenih kolega izvinio i ogradio od njene izjave? Kakva je inače vaša saradnja sa pripadnicima MUP-a i socijalnom službom kada je potrebno pomoći ljudima koji su se najpre vama obratili?

“Ja sam u momentu kada mi je dete ubijeno bio u inostranstvu, gde su danas desetine hiljada naših državljana. I niko iz naše zemlje nije otišao jer ne voli svoju zemlju, već su ljudi otišli da bi radili i mogli izdržavati svoje porodice. Zbog toga sam otišao i ja. Da se nije sve desilo, posle završene srednje škole, za mnom je trebala doći i porodica. I ovo je poruka svima vama čija su deca, rodbina, komšije i prijatelji još uvek u Srbiji, a desi im se nešto strašno, ’A gde ste vi, zašto niste bili tu kada im se to desilo...’ Mnogo me je zabolela ta rečenica i to se i videlo u samoj emisiji, ta osoba je predstavnik države, policije koja je dužna da štiti svakog gradjanina države, i teško mi je sve palo. Još teže, biću potpuno iskren, što niko, ali apsolutno niko od predstavnika državnih institucija, ni iz policije nije javno izašao u javnost i rekao ’IZVINITE’. Što se tiče saradnje sa institucijama, imao sam dobru saradnju, čini mi se od svih NVO najbolju. Posebno sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku, sa MUP takodje, ali se plašim da je tu i kraj, posle napada koji su se desili pre i posle emisije sa gospodjom Popović i to se već vidi na osnovu aktivnosti vezanih za uvodjenje Amber Alert sistema. I mislim da to nije dobro.”

Krenuli ste u kampanju za uvodjenje sistema Amber Alert. O čemu je reč i imate li podršku onih koji odlučuju o njegovom usvajanju?

“Reč je o sistemu obaveštavanja u slučaju nestanaka dece, to je sistem koji je i zaživeo upravo u Americi i koji se uspešno primenjuje u velikom broju zemalja Evrope. Sistem koji je preko potreban našoj državi, jer je sve više slučajeva otmice dece u našoj zemlji. U prvom momentu smo čini mi se imali podršku, razgovarali smo na temu uvodjenja, Ministarstvo pravde je trebalo da osnuje radnu grupu, ali je sada gotovo izvesno da država nema nameru da se to desi i mislim da će tako i biti. Mi ćemo nastaviti da se borimo, ali sam gotovo siguran da ova inicijativa neće proći. Nemojte me pitati zašto tako mislim. Kod nas trenutno ne može da prodje nijedna dobra ideja, pa čak ako ne može nikome da smeta i škodi, ukoliko ne postoji politički momenat.”

Ima li pomaka u slučaju o političaru pedofilu?

“Sve što sam imao vezano za tu temu sam detaljno izneo u tužilaštvu. Tri sata je trajalo davanje mog iskaza i kroz sve smo prošli. Ključno je svedočenje porodice, a za to je potrebno poverenje. Odvažiti se i krenuti u otvorenu borbu sa seksualnim zlostavljačima je izuzetno hrabra odluka. Zbog dugotrajnog sudjenja, velikog broja susreta sa zlostavljačem, malih ili nikakvih kazni... To je ključna stvar. Kada se to promeni, onda možemo očekivati i veći broj prijava i tada će žrtve imati dovoljno hrabrosti i odvažnosti.”

Fondacija “Tijana Jurić“ promenila je puno toga kada je u pitanju zaštita dece. Čime ste najzadovoljniji?

“Uspeli smo da izmenimo zakon vezan za brzu potragu za nestalom decom i to je taj tzv. Tijanin zakon. Prošle godine je na našu inicijativu, a uz pomoć 160.000 potpisa gradjana, izmenjen krivični zakonik i prvi put je u naš zakonodavni sistem uvedena institucija doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela gde su žrtve deca i nemoćna lica. Medjutim, za nas je mnogo važnije to što smo podigli svest o problemu nestanaka dece, o pedofiliji, što je nekoliko teških ubistava koja su se desila u Srbiji kažnjeno maksimalnom kaznom zahvaljujući našem pravnom timu, što smo održali više od 500 radionica u celoj Srbiji...“

Možete li napraviti paralelu izmedju Srbije i zapadnih zemalja kada je u pitanju zaštita dece od pedofilije i uopšte nasilja, od prevencije do kažnjavanja zločinaca?

“Pedofilija je globalni problem i sve države se bore sa tom pošasti. Neke zemlje pedofiliju čak i propagiraju, pa je na neki način žele i u Srbiju ugurati ’na mala vrata’. Boriću se da se to ne desi. Razlika izmedju Srbije i drugih zemalja kada je zaštita dece u pitanju je u tome što deca u razvijenijim zemljama imaju bolju socijalnu zaštitu, što je u Srbiji veliki problem, što su odrasli u drugim zemljama obrazovaniji i tehnološki pismeniji, jer je od momenta kada je stigao internet u Srbiju i pojavom društvenih mreža pedofilija u ekspanziji. Ljudi to novo, moderno vreme, u Srbiji nisu dočekali na pravi način, potpuno smo nespremni bili za moderna tehnološka dostignuća. Taj prostor su zločinci i te kako iskoristili.

Takodje, kod nas je još u velikom broju slučajeva ’sramota’ prijaviti seksualno zlostavljanje, posebno u manjim mestima, strah od osude okoline, nerazumevanje porodice i stigmatizacija su najveći problemi sa kojima se žrtve susreću. Kada tome dodamo da sudjenja traju dugo, da su do izmene krivičnog zakonika kazne bile izuzetno male i da se pritom žrtve po nekoliko puta susreću sa zlostavljačima u sudnici i da moraju da svedoče po nekoliko puta, treba da vam je jasno zašto se deca i žene teško odlučuju na to da se upuste u borbu sa zlostavljačima. Dakle, pravosudje vidim kao ključni problem u rešavanju ovog problema.”

Kako tumačite činjenicu da se roditelji češće vama javljaju za pomoć nego zvaničnim institucijama?

“Nije to nikakvo čudo. Jednostavno, ja sam otac žrtve i oni se sa tom žrtvom poistovećuju. Sa druge strane, veruju mi da izmedju ostalog i zbog toga njihovo poverenje neću izneveriti. I u pravu su. Veruju oni meni, a ja njima. I to je poverenje sve veće. Naša država je to poverenje izigrala mnogo puta, a u prethodnom odgovoru sam naveo i gde je grešila. I sada je potrebno poverenje vratiti, a to nije lako. I to mora biti zajednički posao. Jer i pored dobre volje da pomognemo svima, mi to ne možemo, a na kraju krajeva samo sistem može zaista da pomogne. Mi možemo i moramo biti samo neko ko će biti podrška, neko ko će pomoći savetima, i ko će biti eventualno konekcija izmedju žrtava i institucija.“

Šta savetujete ljudima koji vam se obraćaju sa sumnjama ili dokazima da je neko dete zlostavljano?

“Prva poruka jeste da se obrate institucijama, policiji, centru za socijalni rad... Ukoliko to ne žele iz bilo kog razloga, onda ih saslušamo, hrabrimo, čujemo težinu problema, konsultujemo se s našim psiholozima i pravnicima i dajemo savete. Naslušali smo se mnogo toga i najčešće su to teške životne priče...“

Na vašem portalu tijana.rs mogu se pronaći veoma korisni saveti i informacije. Kome su oni prvenstveno namenjeni i koliko tu možemo konkretnih stvari naučiti da bismo poboljšali bezbednost dece?

“Mi se zaista trudimo da ljudi koji nas prate imaju i korist od toga. I ne samo oni koji nas prate već i svi kojima je potrebna pomoć kada su u pitanju nestanci dece, pedofilija, seksualno zlostavljanje dece... Pokušavamo da razgovaramo sa zaista stručnim ljudima, nekada i preuzimamo tekstove koji su edukativni i korisni, nije nas sramota da učimo od boljih i onih koji više znaju od nas.

Portal je pre svega namenjen deci i roditeljima, ali mislim da svaki gradjanin naše zemlje može imati višestruke koristi posećujući ga i čitajući tekstove postavljene na njemu. Mnogo edukativnih saveta, mnogo iskustava iz svakodnevnog života i saveti velikog broja stručnjaka su i te kako važni za bezbedno odrastanje svakog deteta. Preventiva je najvažnija, a mi upravo radimo najviše na tome, jer taj segment i nije postojao pre tragedije koja se Tijani desila.”

Deca su najranjivija grupa, naročito u najranijem uzrastu i ona sa posebnim potrebama. Kakav je vaš stav da se postave kamere u vrtiće, škole i u ostale ustanove i dvorišta gde oni borave?

“Moram ovde izreći svoj lični stav, jer je tema zaista osetljiva. Lično smatram da bi to bilo važno i da je to dobra ideja. Sa druge strane, ima roditelja koji se sa tim neće složiti čuvajući privatnost deteta. Zato, zbog bezbednosti sam apsolutno siguran da je to dobra ideja i da je ona više nego potrebna, ali se oko toga moramo svi složiti.“

Pomažete gradjanima koji imaju veoma velike probleme, kome je dete nestalo ili je zlostavljano, a i sami nosite ogroman lični gubitak. Odakle vam energija i vreme da se nesebično dajete drugima?

“Biću iskren, nije lako. Mnogo nerazumevanja, često sam izložen linču medija... Kroz sve to trebaš proći, a to nije lako. Ljudima koji izgube decu je potreban mir, spokoj, a ja sam stalno u vatri. I nekada se zaista zapitaš: ’Zašto?’ A onda ti dodje neko dete ili roditelj i kažu: ’Hvala, nemojte nikada odustati, Vi ste naša nada...’ i to te vrati u život i veru da sve ima smisla. Ipak, Tijana je ta kojoj sve ovo dugujem i koja mi je dala snagu da ne odustanem. Nadam se da će tako i biti, jer ona to jeste zaslužila. Zbog nje, svakog deteta koje više nije sa nama i one dece koja su tu, naravno i svakog gradjanina, roditelja, da nas više niko i nikad ne pita: ’Gde ste bili kada su vam ubijali dete...’.“