ŠTA JE PO VAMA OBELEŽILO 2022. GODINU A PO ČEMU ĆETE JE VI LIČNO PAMTITI

DR SRDJA TRIFKOVIĆ – politički analitičar, publicista, urednik američkog političkog magazina Hronicle

Najdublji i istovremeno najmučniji žig je protekloj godini dala ruska intervencija u Ukrajini.

Sukob dva bratska naroda bio je majstorski režiran sa Zapada, ali Putin nije smeo da dopusti da bude u situaciji kada vuče iznudjene poteze.

U celini on se pokazao nedoraslim istorijskom izazovu, a globalna pozicija Rusije sada je u sunovratu, što je naravno loše i za Srbe.

Pogotovu je bio teško shvatiti porazni prizor iz novembra, kada nije bilo nikakvog vojnog povoda za onako sramnu predaju Hersona bez ijednog ispaljenog metka. Pre tačno 80 godina pradedovi i dedovi današnjih ruskih vojnika su se borili sa svojim ledjima prema jednoj drugoj velikoj reci, Volgi. U Staljingradu nisu imali mostove, pa su opet odoleli. Danas, medjutim, nema- mo ni kvalitet komandovanja ni borbeni moral koji bi mogli da se makar uporede sa tadašnjom Crvenom armijom. Istoričari će jednog dana ustanoviti punu istinu, ali je za strahovati da sve ono šta se dogadja u Ukrajini predstavlja odraz dubinske, hronične i možda nepopravljive korupcije ruskog društva pod Putinom. Posle 23 godine njegove vlasti, pokazalo se da je “oporavak“ Rusije zapravo jedan pažljivo negovani mit bez supstance. I dalje opstaju nesposobni kadrovi na visokim pozicijama, poput Šojgua i Peskova. I dalje oligarsi koji nehaju za ruske interese kontroliš u tokove novca.

Definicija pobede Rusije u ratu u Ukrajini je izlazak ruske vojske na Poljsku, Slovačku, Rumunsku i Madjarsku granicu, ali to je teško zamislivo i praktično neostvarivo. Sa druge strane, ništa manje od toga ne bi moglo da se računa kao stvarni uspeh. Dovoljno je da ostane makar jedno gnezdo banderizma u Podoliji, Galiciji i Zakapartju i to će ponovo da metastazira u isti problem pre ili kasnije.

Za strahovati je da će rat u 2023. da se pretvori u scenario koji američki globalni hegemonisti najviše i priželjkuju: da se bore protiv Rusa, na bojnom polju do poslednjeg Ukrajinca, a na ekonomskom do poslednjeg Evropljanina.

Stratezi globalne hegemonije SAD tako su “jednim udarcem ubili dve muve“. Nažalost, ne vidim nikakve nagoveštaje koji bi mogli da nam ukažu na remećenje ovog scenarija. U Evropi još nema znakova političkog otpora povinovanju američkom diktatu, a u Rusiji nema nagoveštaja preduzimanja odlučnih mera da se rat vodi svim raspoloživim resursima, ljudskim i materijalnim, jer je opstanak nacije sada doveden u pitanje.

MILOŠ BIKOVIĆ – glumac i filmski producent, Beograd

Velika previranja u raspodeli moći u svetu. Tehnološki napredak posebno u oblasti veštačke inteligencije.

Osećam se kao da treba da otvorimo kutiju za koju nismo sigurni da li je Šredingerova ili Pandorina. Ili će nam otkriti mnoge tajne ili će nas uništiti. Verovatno i jedno i drugo. Kolektivni Adam je opet ispred jabuke poznanja, a apetiti su mu nikad veći.

MILENA PREDIĆ – glumica, Beograd

Ovu godinu mi je svakako obeležila premijera filma “Sveta Petka“. Ovaj film i ova uloga jesu neka moja mala kruna dosadašnjeg stvaranja. Obilazila sam gradove u Srbiji, obišla sam ceo region, susrela se sa našom publikom u Beču, ali moram da priznam da mi je najlepše bilo u čikagu! Lepota tog grada i toplina ljudi koje sam srela ostaju u mom sećanju za 2022. godinu.

MILOMIR OGNJANOVIĆ – ekonomista, Havaji 

Dogadjaji koji su obeležili 2022: Tragičan ratu u Ukrajini je pokazao da svet u 2022. izgleda slično svetu iz 1914. Kvalifikacije, nastup u Ligi nacija, kao i nastup na samom Svetskom prvenstvu u Kataru ove godine, pokazuje da Srbija prerasta u fudbalsku velesilu sa potencijalom da osvoji Svetsko prvensto 2026.

Aloha.

DR DEJAN GLIŠOVIĆ – dr medicine, Čikago

Na ličnom planu, 2022. godinu ću pamtiti po početku rada na razvoju novog leka koji bi mogao olakšati tegobe obolelima od hronične bubrežne insuficijencije. Na širem društvenom planu, od značajnih dogadjaja treba pomenuti da je 2022. godine globalna ljudska populacija dostigla broj od osam milijardi. Broj umrlih od COVID-19 prevaziš ao je šest miliona, sa tendencijom stagnacije i prelaska pandemije u fazu stabilne endemske aktivnosti. Uspešno je lansiran James Webb Space Telescope. NASA’s DART modul je sa uspehom pogodio ciljani asteroid u prvom testu za odbranu planete od potencijalno katastofalnih kolizija. U decembru je prvi put u istoriji uspešno obavljen postupak nuklearne fuzije uz veći dobitak energije od njenog utroška, što bi moglo da označi prelomni pomak u pravcu ekološki čistije proizvodnje energije.

Proteklu godinu u svetu je obeležila i smrt Mihaila Gorbačova i kraljice Elizabete II. Otišli su JerryLee Lewis i Olivia Newton-John, a od naših poznatih ličnosti – prof. Ljuša Rakić, velemajstor Bora Ivkov, glumac Branko Cvejić, fudbaleri Milutin šoškić i Siniša Mihajlović. U sećanju ostaju i poznati muzičari PedjaVranešević, Kornelije Kovač, AkiRahimovski, kao i poslednji od Janikinih osam tamburaša, naš dragi Moma Nikolić.

NEDA UKRADEN – pevačica

Godina 2022. bila je povratak u normalnost, redovan život iz kovid restrikcija, blokada i strahova. Za mene je to izuzetno uspešna godina puna koncerata, ali iznad svega po ostvarenju moja dva značajna cilja:

1/ Objavila sam svoju prvu knjigu pod naslovom ZORA JE SVANULA, koju sam pisala tri godine i u kojoj sam opisala sve bitne detalje svog muzičkog, poslovnog, ali i privatnog života, koji sigurna sam zanimaju čitaoce.

2/ Obnovila sam, posle 30 godina, svoju u ratu miniranu kuću u rodnom mestu, Imotskom, i ostvarila ne samo svoju želju da uživam na svojoj dedovini, nego sam ispunila zavet svoje babe i predaka da se nikad ne povučemo sa svoje zemlje, gde su moji preci 300godina nastanjeni.

LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ – književnik

Ta godina, sastavljena od tri dvojke i jedne nule, ostaće mi u sećanju po tri dobre i jednoj lošoj vesti. Prva dobra – ostao sam XIV posle opasnog napada korone 19. Druga dobra – Obrazovno-vaspitni centar u Sopotu nazvan je “Ljubivoje Ršumović“. Treća dobra – jedan izdavač se ponudio da štampa moja sabrana dela. Jedna ali zlokobno loša vest – zaratio Istok protiv Zapada, a već odavno ratuje Sever protiv Juga. A Srbija u strogom centru! Biće kriva i za treći svetski rat i za propast planete Zemlje.

OBRAD KESIĆ – politički analitičar i predstavnik R. Srpske u Vašingtonu

Za mene lično, tri su značajne stvari koje su obeležile 2022. godinu na globalnom nivou, i jedno značajno dešavanje u regionu zapadnog Balkana.

Rat u Ukrajini naravno, kao i sankcije koje su uvedene Rusiji, u velikoj su meri ubrzali kraj zapadne dominacije medjuarodnog poretka i naveliko pokrenuli izgradnju novog poretka, koji će da bude multipolaran i za mnoge, pogotovo manje zemlje, povoljniji, jer će imati alternativu zapadnih ekonomskih monopola, što se tiče bankarstva, kreditiranja, kao i medjunarodnih finansijskih transakcija. Druga stvar je takodje uticala na promene medjunarodnog poretka i slabljenje zapada tj. ogromna ekonomska kriza koja je tek započeta i koja će se nastaviti sa velikim izazovima, pogotovo oko visoke inflacije, nedostatka radne snage u mnogim zemljama, kao i energetske krize koju nažalost najavljuju, te da će ekonomska nestabilnost verovatno da okarakteriše 2023. godinu.

Treća stvar od globalnog značaja jesu izbori za Kongres u SAD, gde su republikanci preuzeli kontrolu u Donjem domu i pripremaju više istraga protiv ove sadašnje administracije i porodice predsednika Bajdena, kao i samog pedsednika. To gura SAD u mnogo ozbiljniju fazu političkih sukoba i dubljih podela u društvu, koje će sigurno da ograniči aktivnosti ove administracije što se tiče medjunarodne politike.

Na kraju, što se tiče regiona Balkana, mislim da su najvažnija dešavanja bila izbori u Srbiji i u Repulici Srpskoj, ali takodje i u Madjarskoj, iako ova zemlja ne pipada Balkanu. Jednostavno, pokušaji da se preko ogromnih sredstava sa Zapada, raznim pritiscima iz Brisela i Vašingtona, kao i izazivanjem tzv. obojenih revolucija, pogotovo u Republici Srpskoj, bili su neuspešni i glasači su jasno podržali nacionalnu politiku na izborima i odlučno su odbacili globalističku alternativu.

IVAN KALAUZOVIĆ IVANUS – novinar i publicista

Mislim da su u proteklih dvanaest meseci ljudi postali svesni da su se tokom 2020. i 2021. godine silom prilika počeli vraćati sebi. Sada bez sumnje znaju koliko njihovom biću znače priroda, čist vazduh, nezagadjena voda, neskriveno sunce... Ali, u medjuvremenu su te blagodeti postale skuplje i mnogi ih hoće samo za sebe – jer energija je sve, ma u kojem nam je obliku Bog dao. Na ličnom planu postao sam otac nekih napisanih redova i bliski prijatelj nekih nenapisanih, kako u životu tako i na papiru. Zato ću u 2023. dobro zašiljiti olovku, što želim i drugima.

MIODRAG JAKŠIĆ, književnik

Godina za nama donela je mnogo novih kvalitetnih ostvarenja u svim društvenim sferama. Meni je srce bilo puno ove godine jer su košarkaši Crvene zvezde osvojili sve tri titule a fudbaleri Crvene zvezde oba domaća trofeja, čime su sa pet osvojenih titula crveno-beli dokazali da su ubedljivo najbolji sportski kolektiv u našem regionu. Po mome mišljenju to je obeležilo odlazeću godinu.

Moj život je u 2022. godini imao puno uspona i jedan pad, ali kada se sve sabere srećan ispraćam odlazak stare i dolazak nove godine. Ćerka Jana mi je postala punoletna, postao sam ponovo ujak – moja sestra Bojana je rodila Danicu, sa sinom Mihajlom sam uradio dokumentarno- igrani film “Tragovima Djure Jakšića“ koji je na Festivalu srpskog filma u Čikagu dobio nagradu za najbolji dokumentarni film, brat Predrag je postao doktor nauka, roditelji su mi dobrog zdravlja, organizovao sam 15. Medjunarodnu umetničku koloniju u Krčedinu i 12. Umetničku koloniju u Temišvaru, šesti medjunarodni književni festival Indjija PRO POET sa preko 40 gostiju iz sveta, dobio sam prestižnu nagradu na svetskom festivalu u Istanbulu, uredjivao sam i vodio više od 40 TV emisija “Srbi širom sveta“, objavljena mi je dvojezič na knjiga u Turskoj, putovao sam ponovo u punom kapacitetu širom planete nakon pandemije, a ta izgubljena ljubav, kao jedini pad, koja je zabolela, samo me je dodatno ojačala za uspehe u novoj godini.

ALEKSANDAR VLAJKOVIĆ

Dogadjaji koji su obeležili 2022. godinu. 

Na kraju svake godine izdvajamo dogadjaj koji je obeležio godinu koju napuštamo, s nadom da ga što pre zaboravimo, u očekivanjima da æe vreme koje je pred nama biti bolje i da će nam doneti lepše dane. Autor ovog teksta je optimista koji uvažava realnost, jer mu je iskustvo pokazalo da biti realan, u dobroj veri, znači postići mnogo više. Ali, potpuno potceniti realnost i sve ono što nam preti, može nas odvesti u velike teškoće.

U godini koja je iza nas pratili su nas dogadjaji kojima se bavio ne samo naš narod i naša država nego i ceo svet. To je pitanje Kosova i Metohije, odnosno nezavidnog položaja Srba na našem drevnom tlu, zatim rusko-ukrajinski sukob i pandemija kovida 19. koja još traje.

Kosovo i Metohija: neprebolna srpska rana Dobro je poznato da su aspiracije albanskog agresivnog entiteta na jugu Srbije veoma starog datuma, ali da su pre 23 godine – geostrateškim manipulacijama Zapada – dobile šansu da ostvare prividan uspeh. Agresija NATO-a na SR Jugoslaviju, izvršena mimo medjunarodnog prava, po naredjenju generalnog sekretara ove vojne alijanse, Ksavijera Solane, imala je za cilj otimanje dela teritorije Srbije. Posledica napada su mnogobrojne ljudske žrtve širom, uništavanje ekonomskog potencijala i infrastrukture, razaranje kulturno-istorijskih spomenika – dokaza o srpskom hiljadugodišnjem trajanju na Kosovu, i nadasve – masovni progon srpskog življa i pljačkanje njegove imovine.

Iako je Kosovo, na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine pod privremenom civilnom i vojnom upravom Ujedinjenih nacija, privremene institucije samouprave u Prištini jednostrano, protivno osnovnim principima medjunarodnog prava, proglasile su nezavisnost 17. februara 2008. godine. Otada problemi Srba postaju nesnosni. Pod zaštitom SAD i Evropske unije, zemalja koje se hvastaju demokratijom i ljudskim pravima, kosovska kvazidržava, mada nepriznata od veće polovine čovečanstva, sprovodi nevidjeni teror nad Srbima s namerom da protera i onaj mali broj preostalih.

Njihova matična država Srbija pokušava da im pomogne i čini ogromne napore ne bi li im obezbedila koliko-toliko normalan život. Vlastodržački provizorijum u Prištini je neumoran u kreiranju pritisaka, ucena, nasilnih postupaka, raznih oblika zastrašivanja. Gotovo svakodnevno čine se (nekažnjena) krivična dela nad Srbima, od ubistava i fizičkih napada do otimanja imovine. Albanska jednonacionalna policija brutalno i bez pravnog osnova hapsi ljude, izmišljajući njihovo “prekoračenje zakona” ili čak “ratne zločine“ u dalekoj prošlosti… Srbima je uskraćeno čak i slobodno kretanje, jer žive pod stalnom pretnjom.

Dovedeni do ivice opstanka i strpljenja, poniženi i obespravljeni, Srbi su, kao što je poznato, napustili nedavno sve kosovske institucije. Prištinska vlast je odgovorila nezakonitim hapšenjima trojice Srba, pod lažnim optužbama, zaposevši sever Kosova naoružanim policajcima, mimo odredbi Rezolucije 1244 UN. Stalne provokacije izazvale su narastanje konflikta, tačnije opravdani bunt ugnjetenih Srba, prinudjenih da postave barikade na važnim prometnim putevima, zahtevajući da uhapšeni budu odmah oslobodjeni i da policija bude povučena iz krajeva u kojima oni žive. Istovremeno, sa Zapada stižu nova i nova upozorenja, tobože predlozi za razrešenje konflikta, s jedinim ciljem da Srbija popusti i prizna lažnu državu na delu svoje teritorije. Nepravda, nasilje i pritisci dostigli su takve razmere da nije isključen i oružani sukob. Srbija ne može da dozvoli da srpski goloruk narod bude napadnut, pokušavajući na sve načine da osigura mirno rešenje.

Najveći ratni sukob posle Drugog svetskog rata

Dana 24. februara 2022, Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu, što je zapravo kulminacija zaoštrenih odnosa nastalih posle 2014. godine, pošto su Nemačka i Francuska, kao garanti mirovnog sporazuma u Minsku izmedju Rusije i Ukrajine, dozovolile da se ovaj sporazum pretvori u mrtvo slovo na papiru. Prevara, koju je nedavno priznala i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, dovela je do otcepljenja dva dela ukrajinske teritorije na kojima su nastale Luganska i Donjecka Republika. Odgovor ostatka Ukrajine, tačnije kijevskog režima pod neposrednom kontrolom Amerike, bio je teroristički – neprestanim artiljerijskim udarima i ubijanjem hiljada nedužnih gradjana. Rusija je u periodu pre oružane intervencije ponudila Zapadu ruku mira, tražeći da Ukrajina ne bude baza invazionih snaga NATO-a. i da se Luganskoj i Donjeckoj republici da status autonomije. Medjutim, Zapad se oglušio o ovaj predlog.

Rusija je bila prinudjena da uzme u zaštitu svoj narod i tako je otpočeo rat, koji formalno vode Rusija i Ukrajina, a u suštini to je posredni rat izmedju Rusije i zemalja članica NATO, na čelu sa SAD. Tragični bilans ovog rata su desetine hiljada mrtvih na obe strane, ogromna razaranja gradova i sela u Ukrajini, milioni izbeglica… Sukob, najveći u Evropi posle Drugog svetskog rata, izazvao je veliku energetsku i ekonomsku krizu, izazvanu sankcijama Zapada protiv Rusije, čiji se kraj ne nazire i po svemu će potrajati i cele naredne 2023. godine. Kriza energenata, hrane i sirovina za industrijsku proizvodnju, ugrožavanje egzistencije miliona ljudi širom sveta, odraziće se naravno i na Srbiju. Naša zemlja je pod velikim pritiskom, kao kandidat za članstvo u EU: neprestano se insistira da se odreknemo prijateljstva s Rusijom i da svom tradicionalnom savezniku i bratskom narodu uvedemo sankcije! Srbija takav zahtev teško može da prihvati, jer je Rusija, kao svetska sila, zaštitnik Srbije i njenih interesa.

Kovid pandemija ugrozila zdravlje celog čovečanstva, pa naravno i Srba

Opasan virus, od 2019. godine, proširio se na ceo svet. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je izbijanje virusa korona 2019/20. pandemijom, odnosno pretnjom po zdravlje svih ljudi na planeti.

Infekcija se širi od jedne do druge osobe kapljičnim putem, što će reći udisanjem istog vazduha koji dele zaraženi i zdravi. U proteklom periodu stotine miliona ljudi širom sveta obolele su od kovida. Nažalost, mnogo je onih koji su preminuli. I u Srbiji je veliki broj ljudi oboleo od kovida. Registrovano je oko dva miliona i 440.000 obolelih. Preminulo je oko 17.500. I ovih dana, dok se čini da je bolest u povlačenju, ljudi svakodnevno umiru. Ustanovljen je protokol zaštitnih mera i obaveza nošenja maski u zatvorenom i otvorenom prostoru – tamo gde se gradjani okupljaju i gde nije moguće uspostaviti distancu. Nažalost, već poodavno gotovo niko se ne pridržava zaštitnih mera. Tako je u Srbiji, a i u dobrom delu sveta. A evo kakva je situacija u vreme pisanja ovog teksta. Danas, 23. decembra, u Srbiji je preminulo još petoro. Gotovo svi pokazatelji su gori nego juče. Uzorak testiranih je inače skroman i često se smanjuje, jer tada navodno ima manje novozaraženih. Danas je testirano 8.460 ispitanika, što je za 961 manje u odnosu na jučerašnji dan. Medjutim, broj pacijenata na bolničkom lečenju je povećan! Medju obolelima je 19 najtežih koji ne mogu samostalno da dišu, pa su priključeni na respirator. I ono što je najgore, procenat zaraženosti je veći nego minulog dana i iznosi 10,91%, dok je prag tolerancije 1%. Ovi podaci više nikoga ne interesuju, iako je za tri sedmice u decembru preminulo preko 100 ljudi.... Život ide dalje